Међународна организација за миграције

С Википедије, слободне енциклопедије

Међународна организација за миграције
Чланице и посматрачи Међународне организације за миграције (2021)
  Чланице
  Посматрачи
  Нису чланице
СкраћеницаIOM, OIM
Датум оснивања6. децембра 1951.
Типагенција УН
СедиштеЖенева,
  Швајцарска
Чланови174 државе чланице,
8 држава посматрача
(преко 80 међународних и регионалних међувладиних и невладиних организација су такође посматрачи)
Службени језициенглески,
француски,
шпански
Генерални директорАнтонио Виторино
 Португалија
Веб-сајтwww.iom.int

Међународна организација за миграције (енгл. International Organization for Migration, IOM) је међудржавна организација са седиштем у Женеви. IOM је основана 1951. године као Међувладин комитет за европску миграцију (ICEM) како би помогао у пресељавању људи расељених током Другог светског рата. Постала је агенција Уједињених нација 2016. године.[1]

Оснивање[уреди | уреди извор]

Основана је 1951. са циљем да помогне у расељавању великог броја избеглица као последице Другог светског рата. Више пута је мењала име да би данашњи назив добила 1980. Прва је међудржавна организација која се бавила миграционим питањима. Тренутно има 120 земаља чланица (укључујући Србију) а 19 држава и различитих организација има статус посматрача. Годишњи буџет не пада испод једне милијарде долара, има преко 5 400 запослених у преко стотину земаља широм света. Генерални директор организације од 2008. године је Вилијам Лејси Смит.

Шири обим активности праћен је брзом експанзијом од релативно мале агенције у организацију са годишњим оперативним буџетом од 1,8 милијарди долара и око 11.500 запослених[2] који раде у преко 150 земаља широм света.

Као „агенција УН за миграције“, IOM је постао главна референтна тачка у жестокој глобалној дебати о друштвеним, економским и политичким импликацијама миграције у 21. веку.[3]

IOM је подржао стварање Глобалног договора за миграције, првог међувладиног споразума о међународној миграцији који је усвојен у Маракешу у Мароку у децембру 2018. године.[4] Да би подржао имплементацију, праћење и ревизију Глобалног договора о миграцијама, генерални секретар УН, Антонио Гутерес, основао је УН мрежу за миграције. Секретаријат УН мреже за миграције је смештен у IOM, а генерални директор IOM Антонио Виторино служи као координатор мреже.[5]

Мисија[уреди | уреди извор]

Главни циљеви организације су:

  • Помоћ мигрантима и државама око изазова оперативног смисла који су последица миграција,
  • Продубљивање знања о миграцијама,
  • Подстицање друштвеног и економског развоја преко миграција, и
  • Брига за људско достојанство и добробит миграната.

Активности[уреди | уреди извор]

IOM ради на томе да помогне у осигуравању уредног и хуманог управљања миграцијама, да промовише међународну сарадњу по питањима миграција, да помогне у тражењу практичних решења за проблеме миграција и да пружи хуманитарну помоћ мигрантима којима је потребна, било да се ради о избеглицама, расељеним лицима или другим протераним људи.

Устав IOM-а експлицитно признаје везу између миграције и економског, друштвеног и културног развоја.[6][7]

За Дан борбе против трговине људима у ЕУ 2009. године, седиште организације у Женеви покренуло је кампању подизања свести Купујте одговорно ради борбе против трговине људима. Годину дана касније, кампања је уведена у Холандији и Аустрији, између осталих земаља.[8][9]

IOM X[уреди | уреди извор]

IOM X је кампања коју води Међународна организација за миграције у Бангкоку која подстиче безбедну миграцију и спречава експлоатацију и трговину људима у азијско-пацифичком региону.[10][11] Кампања се бави питањима везаним за експлоатацију и трговину људима, као што је заштита мушкараца поробљених у тајландској рибарској индустрији,[12] употреба технологије за идентификацију и борбу против трговине људима,[13] и окончање сексуалне експлоатације деце.[14]

Амнестија и Чувар људских права 2003[уреди | уреди извор]

У 2003, агенције Амнести интернашонал и Чувар људских права су критиковале улогу IOM у „пацифичком решењу“ Аустралијске владе о пребацивању тражилаца азила у прекоморске центре за притвор.[15][16] Чувар људских права је критиковао IOM због управљања регионалним процесним центром Манус и центром за обраду на Науру, упркос томе што нема мандат за заштиту избеглица.[15] Чувар људских права је критиковао IOM због тога што је део „арбитрарног притвора“ и што је тражиоцима азила ускратио приступ правном савету.[15] Чувар људских права је позвао IOM да престане са радом процесних центара, за које је навео да су „центри за притвор” и да управљање центрима преда Високом комесару Уједињених нација за избеглице.[15]

Амнести интернашонал је изразио забринутост да је IOM предузео акције у име влада које су негативно утицале на људска права тражилаца азила, избеглица и миграната.[16] Амнести интернашонал је навео пример четрнаест Курда у Индонезији које су аустралијске власти протерале из аустралијских вода да би се преселили у Индонезију.[16] Амнести интернашонал је затражио уверавање да ће се IOM придржавати принципа забране протеривања.[17]

Савет за избеглице Аустралије 2022[уреди | уреди извор]

Године 2022, улогу коју је IOM одиграо у збрињавању избеглица у Индонезији, Савет за избеглице Аустралије описао је као „хуманитарна глазура док се спроводе активности кршења права у име западних нација“ од стране истраживача Ашера Хирша и Камерона Доига у The Globe and Mail.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Megan Bradley (2017). „The International Organization for Migration (IOM): Gaining Power in the Forced Migration Regime”. Refuge: Canada's Journal on Refugees. 33 (1): 97. doi:10.25071/1920-7336.40452 Слободан приступ. 
  2. ^ „109th Session of the Council, Report of the Director General” (PDF). GoverningBodies.iom.int. 30. 11. 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2019. 
  3. ^ „History”. International Organization for Migration. 30. 9. 2014. Приступљено 3. 1. 2019. 
  4. ^ „GCM Development Process”. www.iom.int. International Organization for Migration. 9. 4. 2018. Приступљено 13. 5. 2019. 
  5. ^ „Global Compact for Migration | International Organization for Migration”. unofficeny.iom.int. Приступљено 24. 11. 2019. 
  6. ^ „Constitution”. International Organization for Migration. 8. 1. 2015. Приступљено 3. 1. 2019. 
  7. ^ United Nations Development Programme (UNDP), "Migration and Development: A Global Overview," 2009
  8. ^ „IOM's Buy Responsibly Campaign Arrives in the Netherlands”. International Organization for Migration (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20. 
  9. ^ „Buy Responsibly Campaign | IOM Austria”. austria.iom.int (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20. 
  10. ^ „'Prisana' Film Aims to Raise Youth Awareness of Human Trafficking”. Voice of America. Reuters. 16. 9. 2015. Приступљено 3. 1. 2019. 
  11. ^ „Gender equality and female empowerment”. ReliefWeb. Приступљено 3. 1. 2019. 
  12. ^ Hale, Erin (28. 9. 2016). „Tackling Asia's Human Trafficking with Facebook, WhatsApp and LINE”. Forbes. Приступљено 3. 1. 2019. 
  13. ^ „Vulcan Post”. 21. 12. 2015. Приступљено 3. 1. 2019. 
  14. ^ Hale, Erin (22. 9. 2016). „Philippine Cybersex 'Dens' are Making it Too Easy to Exploit Children”. Forbes. Приступљено 3. 1. 2019. 
  15. ^ а б в г „The International Organization for Migration (IOM) and Human Rights Protection in the Field: Current Concerns (Submitted by Human Rights Watch, IOM Governing Council Meeting, 86th Session, November 18–21, 2003, Geneva)”. www.hrw.org. Приступљено 25. 10. 2019. 
  16. ^ а б в „Amnesty International statement to the 86th Session of the Council of the International Organization for Migration (IOM)”. Amnesty International (на језику: енглески). Приступљено 7. 1. 2022. 
  17. ^ Amnesty International (20. 11. 2003). „Statement to the 86th Session of the Council of the International Organization for Migration (IOM)” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено 25. 10. 2019. 
  18. ^ Griffiths, James (19. 1. 2022). „Trapped in Indonesia, Rohingya struggle to get by as laws block their path to asylum elsewhere”. The Globe and Mail (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Међународна организација за миграције на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_организација_за_миграције&oldid=27552583”