Међуљудски односи
Међуљудски односи су узајамни, непосредни односи у различитим сферама друштвеног живота појединаца и група. Ови облици социјалне интеракције могу се одвијати на плану вербалне или невербалне комуникације, а по резултатима могу бити успешни или неуспешни, задовољавајући или незадовољавајући. Међуљудске везе су такође предмет математичке социологије.[1] Научно изучавање односа еволуирало је током деведесетих година двадесетог века и назива се „науком о односима”,[2] која се разликује од анегдотских доказа или од псеудо-стручњака по томе што заснива своје закључке на подацима и објективној анализи.
Међуљудски односи варирају у степену интимности, самооткривања, трајања, реципроцитета и дистрибуције моћи. Главне теме или сврхе међуљудских односа су: породица, сродство, пријатељство, љубав, брак, посао, запослење, клубови, суседство, етичке вредности, подршка и солидарност. Међуљудски односи могу бити регулисани законом, обичајима или међусобним споразумом и чине основу друштвених група и друштава. Појављују се када људи комуницирају или делују једни са другима у специфичним друштвеним контекстима,[3] и успевају на правичним и реципрочним компромисима.[4]
Типови[уреди | уреди извор]
Интимни односи[уреди | уреди извор]
Романтичне везе уопште[уреди | уреди извор]
Романтичне везе су дефинисали на безброј начина, писци, филозофи, религије, научници, а у данашње време и саветници за односе. Две популарне дефиниције љубави су Стернбергова троугласта теорија љубави и Фишерова теорија љубави.[5][6][7] Стернберг дефинише љубав у смислу интимности, страсти и посвећености, за које тврди да постоје на различитим нивоима у различитим романтичним везама. Фишер дефинише љубав као састављену од три фазе: привлачност, романтична љубав и везаност. Романтичне везе могу постојати између двоје људи било ког пола или међу групом људи (види полиаморију).
Романса[уреди | уреди извор]
Док многи појединци препознају јединствени квалитет романтичне везе као присуство љубави, немогуће је да романтичне везе опстану без компоненте међуљудске комуникације. У оквиру романтичних веза, љубав је стога једнако тешко дефинисати. Хазан и Шавер[8] дефинишу љубав, користећи Ejнсвортову теорију привржености, као близину, емоционалну подршку, самоистраживање и невољност одвајања када се растаје од вољене особе. Друге компоненте за које се обично сматра да су неопходне за љубав су физичка привлачност, сличност,[9] реципроцитет[6] и самооткривање.[10]
Фазе живота[уреди | уреди извор]
Ране адолесцентске везе карактеришу дружење, реципроцитет и сексуална искуства. Како одрасли у настајању сазревају, они почињу да развијају приврженост и особине бриге у својим односима, укључујући љубав, везивање, сигурност и подршку за партнере. Ране везе такође имају тенденцију да буду краће и показују већу укљученост у друштвене мреже.[11] Касније везе често су обележене смањењем учешћа у друштвеним мрежама, јер пар посвећује више времена једно другом него сарадницима.[12] Касније везе такође имају тенденцију да показују виши ниво посвећености.[11]
Већина психолога и саветника за односе предвиђа опадање интимности и страсти током времена, што бива замењено већим нагласком на дружељубивости (разликује се од адолесцентске сапутничке љубави по квалитетима брижности, посвећенисти и фокусираности на партнера). Међутим, студије парова нису откриле опадање интимности нити важности секса, интимности и страствене љубави за оне у дужим или каснијим везама.[13] Старији људи имају тенденцију да буду задовољнији у својим односима, али се суочавају са већим препрекама за улазак у нове везе него млађи или средовечни људи.[14] Посебно се старије жене суочавају са друштвеним, демографским и личним препрекама; мушкарци од 65 и више година имају скоро двоструко веће шансе да буду у браку него жене, а скоро три пута је већа вероватноћа да ће удовци излазити 18 месеци након губитка партнера у поређењу са удовицама.
Боља половина[уреди | уреди извор]
Термин боља половина стекао је популарност током 1990-их, одражавајући све веће прихватање 'нехетеронормативних' односа. Може се користити да се избегне стварање претпоставке о полу или статусу у вези (нпр. у браку, ванбрачној заједници, грађанској заједници) интимног партнера особе. Кохабитације настављају да расту у заступљености, при чему многи партнери сматрају да је кохабитација скоро једнако озбиљна као брак или замена за брак.[14] Посебно LGBTQ особе могу се суочити са јединственим изазовима у успостављању и одржавању интимних односа. Напрезања 'унутрашње хомо-негативности' и представљање себе у складу са друштвено прихватљивим родним нормама може смањити задовољство и емоционалне и здравствене бенефиције које доживљавају у својим односима..[15][16][17] LGBTQ младима такође недостаје друштвена подршка и вршњачке везе које уживају хетеронормативни млади људи.[18] Без обзира на то, упоредна истраживања хомосексуалних и хетеросексуалних парова открила су мали број разлика у интензитету, квалитету, задовољству или посвећености односа.[19]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Berscheid E, Peplau LA (1983). „The emerging science of relationships”. Ур.: Kelley HH. Close relationships. New York: W.H. Freeman and Company. стр. 1–19. OCLC 9131639.
- ^ Berscheid E (април 1999). „The greening of relationship science”. The American Psychologist. 4. 54 (4): 260—6. PMID 10217995. doi:10.1037/0003-066X.54.4.260.
- ^ Ye, Jinhui; Ye, Xiaoting (4. 11. 2020). „Adolescents' interpersonal relationships, self-consistency, and congruence: Life meaning as a mediator”. Social Behavior and Personality. 48 (11): 1—11. S2CID 226526839. doi:10.2224/sbp.9428.
- ^ Molm, Linda D.; Schaefer, David R.; Collett, Jessica L. (2007). „The Value of Reciprocity”. Social Psychology Quarterly. 70 (2): 199—217. JSTOR 20141780. S2CID 146252068. doi:10.1177/019027250707000208.
- ^ Acker, Michele; Davis, Mark H. (1992). „Intimacy, Passion and Commitment in Adult Romantic Relationships: A Test of the Triangular Theory of Love”. Journal of Social and Personal Relationships. 9 (1): 21—50. S2CID 143485002. doi:10.1177/0265407592091002.
- ^ а б Gibson, Lacey S. (20. 1. 2015). „The Science of Romantic Love: Distinct Evolutionary, Neural, and Hormonal Characteristics”. International Journal of Undergraduate Research and Creative Activities. 7: 1. doi:10.7710/2168-0620.1036
.
- ^ Sternberg, Robert J. (1986). „A triangular theory of love.”. Psychological Review. 93 (2): 119—135. doi:10.1037/0033-295x.93.2.119.
- ^ Hazan, Cindy; Shaver, Phillip (1987). „Romantic love conceptualized as an attachment process.”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (3): 511—524. PMID 3572722. S2CID 2280613. doi:10.1037/0022-3514.52.3.511.
- ^ Vangelisti, Anita L. (2011). „Interpersonal Processes in Romantic Relationships” (PDF). Ур.: Knapp, Mark L.; Daly, John A. The SAGE Handbook of Interpersonal Communication. SAGE Publications. стр. 597—631. ISBN 978-1-4129-7474-5. S2CID 15423545.
- ^ Kito M (април 2005). „Self-disclosure in romantic relationships and friendships among American and Japanese college students”. The Journal of Social Psychology. 145 (2): 127—40. PMID 15816343. S2CID 25117099. doi:10.3200/SOCP.145.2.127-140.
- ^ а б Meier A, Allen G (2009). „Romantic Relationships from Adolescence to Young Adulthood: Evidence from the National Longitudinal Study of Adolescent Health”. The Sociological Quarterly. 50 (2): 308—335. PMC 4201847 . PMID 25332511. doi:10.1111/j.1533-8525.2009.01142.x.
- ^ Merkle, Erich R.; Richardson, Rhonda A. (2004). „Digital Dating and Virtual Relating: Conceptualizing Computer Mediated Romantic Relationships”. Family Relations. 49 (2): 187—192. JSTOR 585815. doi:10.1111/j.1741-3729.2000.00187.x.
- ^ Montgomery, Marilyn J.; Sorell, Gwendolyn T. (1997). „Differences in Love Attitudes across Family Life Stages”. Family Relations. 46 (1): 55—61. JSTOR 585607. doi:10.2307/585607.
- ^ а б Sassler S (јун 2010). „Partnering Across the Life Course: Sex, Relationships, and Mate Selection”. Journal of Marriage and the Family. 72 (3): 557—575. PMC 3399251 . PMID 22822268. doi:10.1111/j.1741-3737.2010.00718.x.
- ^ Mohr, Jonathan J.; Daly, Christopher A. (2008). „Sexual minority stress and changes in relationship quality in same-sex couples”. Journal of Social and Personal Relationships. 25 (6): 989—1007. S2CID 145225150. doi:10.1177/0265407508100311.
- ^ Li, Tina; Dobinson, Cheryl; Scheim, Ayden; Ross, Lori (2013). „Unique Issues Bisexual People Face in Intimate Relationships: A Descriptive Exploration of Lived Experience”. Journal of Gay & Lesbian Mental Health. 17: 21—39. S2CID 145715751. doi:10.1080/19359705.2012.723607.
- ^ Iantaffi A, Bockting WO (март 2011). „Views from both sides of the bridge? Gender, sexual legitimacy and transgender people's experiences of relationships”. Culture, Health & Sexuality. 13 (3): 355—70. PMC 3076785 . PMID 21229422. doi:10.1080/13691058.2010.537770.
- ^ DeHaan S, Kuper LE, Magee JC, Bigelow L, Mustanski BS (2013). „The interplay between online and offline explorations of identity, relationships, and sex: a mixed-methods study with LGBT youth”. Journal of Sex Research. 50 (5): 421—34. PMID 22489658. S2CID 19195192. doi:10.1080/00224499.2012.661489.
- ^ Roisman GI, Clausell E, Holland A, Fortuna K, Elieff C (јануар 2008). „Adult romantic relationships as contexts of human development: a multimethod comparison of same-sex couples with opposite-sex dating, engaged, and married dyads”. Developmental Psychology. 44 (1): 91—101. PMID 18194008. doi:10.1037/0012-1649.44.1.91.
Литература[уреди | уреди извор]
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Miller R (2. 9. 2014). Intimate Relationships. McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-786180-3.
- Williams KD, Nida SA (1. 12. 2016). Ostracism, Exclusion, and Rejection. Taylor & Francis. ISBN 978-1-315-30845-6.
- Baumeister RF, Leary MR (мај 1995). „The need to belong: desire for interpersonal attachments as a fundamental human motivation”. Psychological Bulletin. 117 (3): 497—529. PMID 7777651. doi:10.1037/0033-2909.117.3.497.
- Hartgerink CH, van Beest I, Wicherts JM, Williams KD (2015). „The ordinal effects of ostracism: a meta-analysis of 120 Cyberball studies”. PLOS One. 10 (5): e0127002. PMC 4449005 . PMID 26023925. doi:10.1371/journal.pone.0127002.
- Wong DW, Hall KR, Justice CA, Wong L (2014). Counseling Individuals Through the Lifespan. SAGE Publications. стр. 326. ISBN 978-1483322032. „Intimacy: As an intimate relationship is an interpersonal relationship that involves physical or emotional intimacy. Physical intimacy is characterized by romantic or passionate attachment or sexual activity.”
- Ribbens JM, Doolittle M, Sclater SD (2012). Understanding Family Meanings: A Reflective Text. Policy Press. стр. 267—268. ISBN 978-1447301127.
- Derlega VJ (2013). Communication, Intimacy, and Close Relationships. Elsevier. стр. 13. ISBN 978-1483260426.
- GAIA, A. CELESTE (2002). „Understanding Emotional Intimacy: A Review of Conceptualization, Assessment and the Role of Gender”. International Social Science Review. 77 (3/4): 151—170. ISSN 0278-2308. JSTOR 41887101.
- Miller, Rowland & Perlman, Daniel (2008). Intimate Relationships (5th ed.). McGraw-Hill. ISBN 978-0073370187
- Perlman, D. (2007). The best of times, the worst of times: The place of close relationships in psychology and our daily lives. Canadian Psychology, 48, 7–18.
- Mashek DJ, Aron A (2004). Handbook of Closeness and Intimacy. Psychology Press. стр. 1—6. ISBN 978-1135632403.
- Moore, M. (1985) "Nonverbal Courtship Patterns in Women: Contact and Consequences", Ethnology and Sociobiology, 6: 237–247.
- Woolhouse, Hannah; McDonald, Ellie; Brown, Stephanie (2012-09-13). „Women's experiences of sex and intimacy after childbirth: making the adjustment to motherhood”. Journal of Psychosomatic Obstetrics & Gynecology. 33 (4): 185—190. ISSN 0167-482X. PMID 22973871. S2CID 37025280. doi:10.3109/0167482x.2012.720314.
- Delicate, Amy; Ayers, Susan; McMullen, Sarah (јун 2018). „A systematic review and meta-synthesis of the impact of becoming parents on the couple relationship”. Midwifery. 61: 88—96. ISSN 0266-6138. PMID 29574301. S2CID 4343958. doi:10.1016/j.midw.2018.02.022.
- Barrett, Geraldine; Pendry, Elizabeth; Peacock, Janet; Victor, Christina; Thakar, Rance; Manyonda, Isaac (фебруар 2000). „Women's sexual health after childbirth”. BJOG: An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 107 (2): 186—195. ISSN 1470-0328. PMID 10688502. S2CID 20957398. doi:10.1111/j.1471-0528.2000.tb11689.x.
