Миодраг Николић (кошаркаш)

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Николић
Лични подаци
Датум рођења (1938-08-22)22. август 1938.
Место рођења Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти 17. фебруар 2005.(2005-02-17) (66 год.)
Место смрти Београд, Србија и Црна Гора
Држављанство СФРЈ
Висина 1,88 m
Сениорска каријера
Године Клуб
1953—1957
1957—1967
1967—1968
1968—1970
Раднички Београд
ОКК Београд
Алтинорду
ИТУ Истанбул
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија

Миодраг Сија Николић (22. август 193817. фебруар 2005) био је југословенски и српски кошаркаш.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 22. августа 1938. године у Београду, у скромној породици на Црвеном крсту, од оца Божидара и мајке Софије. Имао је старијег брата Ђорђа.

У Раднички долази 1953. године са 15 година али 1957. године одлази из Радничког у ОКК Београд. Николић је играо за време такозване „Златне ере” у ОКК Београду, крајем 1950-их и прве половине 1960-их у Југословенској првој лиги. Његови саиграчи били су тадашњи репрезентативци Радивој Кораћ, Слободан Гордић, Богомир Рајковић, Трајко Рајковић и Милорад Еркић. Тренери ОКК Београд су у то време били Борислав Станковић и професор Александар Николић, а спортски директор Радомир Шапер. У том периоду освојили су четири првенства Југословенске лиге и два Купа Југославије. Током сезоне 1965. године, Николић се повредио на првенственој утакмици против љубљанске Олимпије и пропустио је остатак сезоне.[1]

Након опоравка од повреде, Николић је отишао у Турску,[1] где је играо за Алтинорду из Измира и ИТУ Истанбул у турској Супер лиги.[2]

Дебитовао је као деветнаестогодишњак за репрезентацију Југославије, и те исте 1957. године игра на првом од своја четири европска шампионата (Бугарска, Турска, Југославија и Пољска). Играо је на Олимпијади у Риму 1960. године када је Југославија освојила 6. место, Светско првенство у Бразилу када Југославија осваја сребро и на Олимпијским играма у Токију 1964. године када Југославија заузима 7 место. Укупно је освојио два сребра, европско 1961. и светско 1963. у Бразилу, као и једну европску бронзу 1963. у Пољској.[3][4][5] За репрезентацију је одиграо 128 утакмица што га чини једним од играча са највише наступа у историји југословенске кошарке.

Од 1970. до 1975. ради у Немачкој у Лудвишафену где игра и почиње тренерску каријеру. После Немачке ради у Црвеној звезди, па у Серво Михаљу Зрењанин, Нафтагасу Зрењанин, да би отишао на Арапско полуострво где је водио клубове и селекције Катара, Бахреина и Кувајта.[2]

Преминуо је 17. фебруара 2005. године у 66 години.[2][6]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Првенство Југославије (4): 1958, 1960, 1963, 1964.
Куп Југославије (2): 1960, 1963.
Првенство Турске (1): 1970.
Куп Турске (1): 1969.
  • Алтинорду
Куп Турске (1): 1968.

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

  • Сребрне медаље
Светско првенство
1963. Бразил
Европско првенство
1961. Југославија
  • Бронзане медаље
1963. Пољска

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Nikolic Profile Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2020) at OKK Beograd website.
  2. ^ а б в „Miodrag Nikolić – Sija” (PDF). okkbeograd.org.rs. 21. 10. 2020. Приступљено 21. 10. 2020. 
  3. ^ „Miodrag Nikolić at 1957 European Championship for Men”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2020. г. Приступљено 21. 10. 2020. 
  4. ^ „Nikolić at 1963 World Championship for Men”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 21. 10. 2020. 
  5. ^ „M. Nikolic at 1960 Olympic Games Tournament for Men”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2020. г. Приступљено 21. 10. 2020. 
  6. ^ „Veliki istorijski vremeplov – 17. februar”. superradio.rs. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 10. 6. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]