Миодраг Табачки

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Табачки
Photo of Miodrag Tabački.jpg
Датум рођења(1947-05-01)1. мај 1947.(74 год.)
Место рођењаКикинда
 ФНР Југославија

Миодраг Табачки (1. мај 1947), српски је сценограф, костимограф, универзитетски професор и академик САНУ. Аутор је преко 300 сценографија и 100 костимографија за драмске, балетске, оперске и луткарске представе. Освојио је бројне националне награде. Члан је удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Биографија[уреди | уреди извор]

Породица Табачки је пореклом из Призрена. У Зрењанину су чланови породице забележени од када постоје пописи становништва. Презиме Табачки је изведено на основу припадности чланова породице табачком еснафу (крзнари).[1]

Отац Љубомир је био професор историје а мајка Зорица учитељица. Основно и средњошколско образовање Табачки завршава у Перлезу и Зрењанину.[2] Војску је служио као радиотелеграфиста у Загребу.[3]

Дипломирао је архитектуру на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1972. године, те две године касније сценографију на Факултету примењених уметности.[4]

По завршетку студија предаје у Грађевинском школском центру у Београду, новосадском Позоришту младих и Телевизији Нови Сад завршно са 1978.[2] Табачки је каријеру започео 1973. године сценографијом за представу „То се никад не зна” Бернарда Шоа.[5]

Почиње да предаје сценографију и костимографију на Факултету драмских уметности 1978. где пролази кроз сва звања у настави. Предавао је и на Факултету драмских умјетности на Цетињу. Гостујући је професор на бројним факултетима у САД и на Трент универзитету у Нотингему.[5]

Аутор је преко 300 сценографија и 100 костимографија. Поред реализованих пројеката у Србији и бившој Југославији, радио је у Немачкој, Белгији, Италији, Бугарској, Словачкој, Чешкој и другим земљама.[6]

Излагао је у Новом Саду, Сплиту, Сарајеву, Загребу, Београду, Скопљу, Паризу, Будимпешти, Клермон-Ферану, Дортмунду, Њу Орлеансу, Тел Авиву, Манили, Сеулу.[2]

Члан је Комисије за сценографију ОИСТАТ-а Светског удружења сценографа и костимографа.[7] Био је члан жирија Фестивалу професионалних позоришта Војводине.[8]

Учествовао је на Квадријеналу сценографије и костимографије у Прагу 1979, 1983, 1987. и 1991.[2] Табачки је учествовао на симпозијумима OISTAT-a у Сеулу 1977, Токију 1998, Тел Авиву 1999, Манили 2000, Њу Орлеансу 2002.[9]

Поред редитеља Душана Макавајева, једини је почасни доктор Факултета драмских уметности. [10]

Једини је српски уметник који има одредница у Светској енциклопедији уметности спектакла друге половине 20. века и једини сценограф који је излагао у Галерији САНУ. [6]

Фотографија Табачког током доделе статуете Јоаким Вујић

Гордана Поповић Васић и Ирина Суботић су о Табачком написале обимну, богато иустровану монографију „Миодраг Табачки”.[11] Књига је освојила Golden Pen Award за 2005. годину.[12]

Називан је „највећим сценографом и костимографом јужнословенског подручја”.[4]

Рестоспектива позоришних радова Табачког била је изложена 2020. у Галерији Хаос.[13]

Написао је „Аутомонографију” 2012. године.[14]

Пријатељ је са Радетом Шербеџијом.[15]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Стеријина награда, 1982, 1996, 1996 и 1999.[2]
  • Почасни доктор Факултета драмских уметности
  • Награда за изложбу из фонда Иван Табаковић[16]
  • Годишња награда УЛУПУДС-а, 1978, 1985, 1990, 1997.[2]
  • Златна медаља на балетском бијеналу у Љубљани, 1985.[17]
  • Сребрна плакета на интернационалном тријеналу сценографије и костимографије у Новом Саду, 1990.[17]
  • Награда УЛУДУПС-а за животно дело, 1998, 1999. и 2001.[2]
  • Златан ловоров вијенац на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву 1982.[2]
  • Златна плакету на Балетском бијеналу у Љубљани 1985.[2]
  • Сребрна плакету на Интернационалном тријеналу сценографије и костимографије у Новом Саду 1990.[2]
  • Награда „Орфеј“ Народног позоришта Ужице, 1995.[2]
  • Пет награда „Ардалион“ Народног позоришта Ужице[2]
  • Награда на међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, 2005. и 2011.[18]
  • Статуета Јоаким Вујић, 2011.[19]
  • Награда града Зрењанина[20]

Одабране представе[уреди | уреди извор]

  • „Фројлајн Ана”, 1973, Српско народно позориште
  • „Васа Железнова”, Народно позориште[21]
  • „Уносно место”, ЈДП, 2014.[21]
  • „Виолиниста на крову”, сцена Музичког театра у Софији[21]
  • „Кармина Бурана”, Сарајевско народно позориште[21]
  • „Николетина”, 1974.[2]
  • „Тврдица”, 1978, израдио и костим[2]
  • „Преноћиште”, 1979, израдио и костим и урадио сликарске радове[2]
  • „Дон Жуан”, 1984.[2]
  • „Хеда Габлер”, 1984.[2]
  • „Дон Жуан у паклу”, 1986.[2]
  • „Љубинко и Десанка”, 1986.[2]
  • „Cuba Libre”, 2001.[2]
  • „Еро с онога свијетa”, 2003.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Због лека сам убио Цара Мрака”. Politika Online. Приступљено 2020-12-09. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с „ТАБАЧКИ Миодраг | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-09. 
  3. ^ Nikolić, Aleksandar. „Nisam spavao 30 meseci zbog studija”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-09. 
  4. ^ а б Gojer, Gradimir. „Zlatonosna magija Miodraga Tabačkog” (на језику: босански). Приступљено 2020-12-09. 
  5. ^ а б „Miodrag Tabački - Esteta i duhom i telom”. NOVA portal (на језику: енглески). 2020-11-09. Приступљено 2020-12-09. 
  6. ^ а б Nježić, Tatjana. „INTERVJU Miodrag - Mića Tabački: Nove tehnologije sve mogu bolje i lepše, ali lažno”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-09. 
  7. ^ „Uvek me ponese komad koji radim”. Avant Art Magazin. 2013-03-22. Приступљено 2020-12-09. 
  8. ^ Karanović, Ivana (2019-04-18). „"Tartif" i "Veštice iz Salema" dobitnici nagrada na 69. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine”. Novosadska hronika (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-09. 
  9. ^ „Miodrag Tabački - autor”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2020-12-09. 
  10. ^ „Промовисани почасни доктори Универзитета уметности Душан Макавејев и Миодраг Табачки, Ректорат, 27. септембар 2018. « Универзитет уметности у Београду”. Приступљено 2020-12-09. 
  11. ^ „MIODRAG TABAČKI | Clio”. clio.rs. Приступљено 2020-12-09. 
  12. ^ „Golden Pen - Tabacki”. sightlines.usitt.org. Приступљено 2020-12-09. 
  13. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Miodrag Tabački”. www.rts.rs. Приступљено 2020-12-09. 
  14. ^ „Arte - Aktuelno :: Miodrag Tabački”. www.arte.rs. Приступљено 2020-12-09. 
  15. ^ Nikolić, Aleksandar. „Nisam spavao 30 meseci zbog studija”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-09. 
  16. ^ „Opsenarski svet Miodraga Tabačkog”. Avant Art Magazin. 2013-03-20. Приступљено 2020-12-09. 
  17. ^ а б Група, аутора (1996). Ко је ко у Србији '96. Београд: Библиофон. стр. 567. 
  18. ^ „Uspeh srpskih pozorišta u Rijeci”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-10. 
  19. ^ театар, Књажевско-српски (2015-09-22). „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР — Статуета Јоаким Вујић”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-09. 
  20. ^ „MIODRAG TABAČKI: SCENOGRAF, KOSTIMOGRAF, PEDAGOG SVETSKOG RENOMEA – Zrenjanin”. listzrenjanin.com. Приступљено 2020-12-09. 
  21. ^ а б в г „ОВА ИЗЛОЖБА ЈЕ ИНЦИДЕНТ: Сценограф и костимограф Миодраг Табачки о првој поставци цртежа у Галерији *"Хаос". NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]