Миомир Мики Стаменковић

Миомир Стаменковић
Миомир Стаменковић
Датум рођења	31. октобар 1928.
Место рођења	Крушевац; Краљевина СХС
Датум смрти	20. децембар 2011. (83 год.)
Место смрти	Београд; Србија

Миомир Мики Стаменковић (Крушевац, 31. октобар 1928 — Београд, 20. децембар 2011) је био српски филмски и позоришни редитељ.

На југословенском филму, као помоћник и асистент познатим редитељима, појавио се 1955. године с филмом „Ешалон доктора М.“, Живорада Жике Митровића, с којим је потом дуго сарађивао.

Од 1964. до 2010. године снимио је низ играних и документарних филмова, те телевизијских филмова, и режирао педесетак позоришних представа. Снимио је и знатан број историјских документарних филмова, као и филмове о глумцима: Бори Тодоровићу, Ружици Сокић, Николи Симићу и Богдану Диклићу.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је следећих награда и признања:^[1]

Орден рада са златним венцем
Статуета слободе за целокупно филмско стваралаштво на Филмском фестивалу у Сопоту 1988. године.
Плакета Југословенске кинотеке за укупан допринос унапређењу филмске уметности.
Награда за животно дело за целокупно стваралаштво 2002. године.
Награда за животно дело на 52. Београдском међународном фестивалу документарног и краткометражног филма 2005. године.
Повеља за целокупни допринос Филмском фестивалу у Сопоту 2005.
Златни беочуг за трајни допринос култури града од Културно просветне заједнице Београда 2006.
Гран при за документарни филм Борац и Бања Лука – једна прича на Међународном фестивалу еколошког, туристичког, спортског и кулинарског филма у Брусу 2007.
Златна плакета Градске општине Сопот за допринос у развоју и афирмацији филмског фестивала у Сопоту 2008. године.