Миралем Сулејмани

С Википедије, слободне енциклопедије
Миралем Сулејмани
Миралем Сулејмани
Лични подаци
Датум рођења (1988-12-05)5. децембар 1988. (35 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,78 m
Позиција везни играч
Клупске информације
Тренутни клуб
 Железничар Инђија
Јуниорска каријера
БСК Батајница
2000—2005 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2006. Партизан 1 (0)
2007—2008. Херенвен 34 (14)
2008—2013. Ајакс 103 (29)
2013—2015. Бенфика 15 (1)
2015—2022. Јанг Бојс 166 (39)
2024— Железничар Инђија 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2007—2010. Србија до 21 19 (6)
2008—2016 Србија 20 (1)
* Датум актуелизовања: 18. јануар 2024.
** Датум актуелизовања: 22. јануар 2023.

Миралем Сулејмани (рођен 5. децембра 1988. у Београду) српски је фудбалер који игра на позицији везног играча.

Клубови[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Сулејмани је поникао у млађим категоријама ФК БСК Батајница.[1] Прешао је у ФК Партизан када је имао непуних дванаест година. Клуб је сносио трошкове скупе и компликоване операције, обављене у иностранству, која је отклонила тешку повреду и омогућила Миралему Сулејманију наставак фудбалске каријере.[2]

Дебитовао је за Партизан 26. новембра 2005. када је на Стадиону ЈНА савладан Обилић резултатом 4:2.[3][4] Тадашњи тренер Јирген Ребер је увео Сулејманија у 82. минуту уместо Стефана Бабовића.[5]

У септембру 2003. потписао је уговор о стипендирању са ФК Партизан који је истицао у јануару 2007. године и којим се, између осталог, обавезао да први професионални уговор када се за то стекну услови, потпише за Партизан. Међутим, Сулејмани у децембру 2006. потписује за холандски Херенвен и без обештећења постаје његов члан. Партизан га је суспендовао на годину дана због тога што је без дозволе клуба отишао у Холандију и потписао уговор са Херенвеном.[2]

Херенвен[уреди | уреди извор]

У марту 2007. добио је дозволу Светске фудбалске федерације (ФИФА) да игра за холандски Херенвен. ФИФА је холандски клуб обавестила да суспензије ФК Партизан и Фудбалског савеза Србије не важе, односно да може да лиценцира младог фудбалера.[6]

Након што је у сезони 2007/08. постигао 14 голова за Херенвен у Ередивизији, Сулејмани је добио признање за најбољег младог играча у Холандији, коју додељује Фондација Јохан Кројф. У жирију су биле легенде холандског и светског фудбала - Јохан Кројф, Гус Хидинк, Марко ван Бастен, Руд Гулит.[7]

Ајакс[уреди | уреди извор]

Сулејмани је 4. јула 2008. потписао петогодишњи уговор са Ајаксом, који је платио Херенвену 16,25 милиона евра да га доведе у свој клуб. Овај износ је тада представљао рекорд у холандском фудбалу.[8]

Сулејмани је у својој првој сезони у Амстердаму постигао 10 голова и забележио осам асистенција.[9] Тадашњи тренер Ајакса Марко ван Бастен није успео да одведе клуб до пласмана у Лигу шампиона,[10] па га је на крају сезоне заменио Мартин Јол.[11] Код Јола је Сулејмани имао другачију улогу, углавном је улазио на терен са клупе за резервне играче.[9] Сулејмани је током лета 2010. требао да пређе у енглески Вест Хем јунајтед, али до трансфера није дошло због радне дозволе.[12] Долазак Франка де Бура означио је почетак нове успешне ере Ајакса и то управо у периоду када је Сулејманију пропао трансфер у Енглеску. Холанђанин је вратио Сулејманију статус стандардног првотимца и Ајакс је освојио две узастопне титуле.[9] У првој сезони, Сулејмани је постигао 13 голова и уписао 14 асистенција на 53 наступа, док је у другој учинак био 12 голова с тим што је већ у марту завршио сезону због повреде.[9][13]

У сезони 2012/13. Ајакс је освојио трећу узастопну титулу а Сулејмани је ове такмичарске године имао најмању минутажу. Наступио је на само осам утакмица, без постигнутог гола.[14] Ове сезоне ниједном није био члан стартне поставе, а име му је последњи пут било уписано у протоколу 8. децембра 2012, када је на клупи преседео меч са Гронингеном.[14] Након што су се у фебруару 2013. појавиле информације да ће Сулејмани потписати за Бенфику као слободан играч, тренер Франк де Бур га је пребацио у резервни тим, где је остао до краја сезоне.[15]

Сулејмани је за пет сезона у Ајаксу наступио на укупно 158 утакмица и постигао 38 голова. Са клубом је освојио три холандске Ередивизије као и један Куп.

Бенфика[уреди | уреди извор]

У јулу 2013. званично је потписао петогодишњи уговор са португалском Бенфиком.[16] Сулејмани је у освајању португалске Прве лиге у сезони 2013/14. забележио тек 11 наступа уз један постигнут гол, 15. децембра против Олханенсеа. У истој сезони са клубом је стигао до финала Лиге Европе где је Бенфика поражена од Севиље. На том финалу је изашао из игре у 25. минуту због повреде.[17] У наредној сезони са клубом је поново био првак Португала али уз још мању минутажу.

Сулејмани је за две сезоне у Бенфици наступи на 34 утакмице уз три постигнута гола. Поред две титуле првака Португалије освојио је са клубом и један национални Куп и два Лига купа.

Јанг бојс[уреди | уреди извор]

У јуну 2015. потписао је уговор са швајцарским Јанг бојсом.[18]

У сезони 2017/18. екипа Јанг бојса прекинула је осмогодишњу доминацију Базела и освојила титулу првака Швајцарске. То је била 12 титула првака државе за Јанг бојс и прва након 1986. године.[19] Сулејмани је у освајању ове титуле учествовао са 11 постигнутих погодака и осам асистенција.[20] И у наредне три сезоне Сулејмани је са Јанг бојсом био првак Швајцарске.[21] Поред овога са клубом је освојио и швајцарски Куп у сезони 2019/20. То је био седми трофеј Купа за клуб у овом такмичењу, а први од 1987. године. Јанг Бојс је тако у овој сезони освојио дуплу круну – први пут од 1958. године.[22]

По окончању такмичарске 2021/22, Сулејмани је напустио Јанг бојс. За седам сезона наступио је на укупно 217 утакмица, уз 47 голова и 55 асистенција, освојивши четири шампионске титуле и један куп.[23]

Железничар Инђија[уреди | уреди извор]

После годину и по дана без клуба, Сулејмани је у јануару 2024. приступио Железничару из Инђије.[24]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За младу репрезентацију Србије наступао је у периоду од 2007. до 2010. године. Играо је на Европском првенству 2009. у Шведској.

За А репрезентацију Србије дебитовао је 6. фебруара 2008. године у Скопљу на пријатељском сусрету са репрезентацијом Македоније која се завршила нерешеним резултатом 1:1.[25] Jедини гол у дресу сениора постигао је 11. септембра 2012. када је на Стадиону Карађорђе у Новом Саду савладан Велс резултатом 6:1 у квалификацијама за Светско првенство 2014.[25] Забележио је укупно 20 наступа за А репрезентацију а последњи пут је наступио 29. марта 2016. на пријатељској утакмици са Естонијом.[25]

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 11. септембар 2012. Нови Сад, Србија  Велс 6-1 6-1 Квалификације за Светско првенство 2014.

Наступи по годинама[уреди | уреди извор]

Србија
Године Наступа Голова
2008. 3 0
2009. 3 0
2010. 1 0
2011. 0 0
2012. 5 1
2013. 3 0
2014. 1 0
2015. 2 0
2016. 2 0
Укупно 20 1

Приватно[уреди | уреди извор]

Сулејмани је рођен у Батајници. Његов отац Миљаим је Горанац с Космета, а мајка Силвија је Српкиња.[26] Очева породица се 1948. године преселила у Батајницу. Миралемов отац Миљаим је такође тренирао фудбал и играо је за ОФК Београд и ГСП Полет. Миралемови омиљени фудбалери су Тијери Анри и Кристијано Роналдо. Његов најбољи пријатељ је Данко Лазовић.[27] Године 2010. упознао је своју жену Весну Мушовић.[28] Године 2011. добио је сина.[29]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Ајакс[уреди | уреди извор]

Бенфика[уреди | уреди извор]

Јанг Бојс[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ko će od Ajaksa uzeti pola miliona evra”. blic.rs. 12. 10. 2008. Приступљено 28. 9. 2023. 
  2. ^ а б „FK Partizan suspendovao Sulejmanija”. b92.net. 10. 11. 2006. Приступљено 28. 9. 2023. 
  3. ^ „Prvenstvo 2005/06”. crnobelanostalgija.com. 16. 4. 2023. Приступљено 28. 9. 2023. 
  4. ^ „Reber izlupao klupu”. glas-javnosti.rs. 16. 4. 2023. Приступљено 28. 9. 2023. 
  5. ^ „Sulejmani: Krivo mi je što sam otišao”. novosti.rs. 27. 6. 2011. Приступљено 28. 9. 2023. 
  6. ^ „Sulejmani dobio dozvolu da igra”. b92.net. 23. 3. 2007. Приступљено 28. 9. 2023. 
  7. ^ „Sulejmani najbolji u Holandiji”. mondo.rs. 25. 4. 2008. Приступљено 28. 9. 2023. 
  8. ^ „Ajax - Ajax en sc Heerenveen akkoord over Sulejmani”. Ajax.nl. 5. 12. 1988. Архивирано из оригинала 13. 03. 2012. г. Приступљено 12. 9. 2012. 
  9. ^ а б в г „Derbi "Miralem Sulejmani" - Magija prve sezone i "ukleti" rekorder”. sportske.net. 12. 3. 2023. Приступљено 28. 9. 2023. 
  10. ^ „Van Basten napustio Ajaks”. b92.net. 6. 5. 2009. Приступљено 28. 9. 2023. 
  11. ^ „Martin Jol novi trener Ajaksa”. b92.net. 26. 5. 2009. Приступљено 28. 9. 2023. 
  12. ^ „Сулејмани без британске радне дозволе”. rts.rs. 13. 8. 2010. Приступљено 28. 9. 2023. 
  13. ^ „Sulejmani definitivno propušta ostatak sezone!”. telegraf.rs. 7. 3. 2012. Приступљено 28. 9. 2023. 
  14. ^ а б „HOLANDIJA: Ajaks šampion, bez Sulejmanija”. mondo.rs. 5. 5. 2013. Приступљено 28. 9. 2023. 
  15. ^ Sulejmani marca pelas reservas, www.record.xl.pt, 20. 2. 2013.
  16. ^ „Miralem Sulejmani potpisao za Benfiku”. reprezentacija.rs. 12. 6. 2013. Приступљено 28. 9. 2023. 
  17. ^ „Sulejmani operisan u Lisabonu”. novosti.rs. 17. 5. 2014. Приступљено 28. 9. 2023. 
  18. ^ „Sulejmani: Želim šestu titulu u nizu”. mozzartsport.com. 10. 6. 2015. Приступљено 28. 9. 2023. 
  19. ^ „Gori Bern, ovo se čekalo 32 godine! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 28. 4. 2018. Приступљено 28. 9. 2023. 
  20. ^ „Postojale su brojne ponude, ali Sulejmani ostaje u Jang Bojsu”. mozzartsport.com. 3. 5. 2018. Приступљено 28. 9. 2023. 
  21. ^ „FANTASTIČNO DOSTIGNUĆE: Srpski reprezentativac osvojio devetu titulu u poslednjih 10 sezona! (VIDEO)”. hotsport.rs. 24. 5. 2021. Приступљено 28. 9. 2023. 
  22. ^ „Posle više od 30 godina Jang Bojs osvojio Kup”. sportklub.n1info.rs. 30. 8. 2020. Приступљено 28. 9. 2023. 
  23. ^ „RASTANAK POSLE SEDAM GODINA: Srbin napustio Jang Bojs, gde nastavlja karijeru?”. sportal.blic.rs. 28. 4. 2022. Приступљено 28. 9. 2023. 
  24. ^ Spasojević, Branko (18. 1. 2024). „Ni Sarajevo, ni Pančevo: Sulejmani zvanično u Železničaru”. Спорт клуб. Приступљено 18. 1. 2024. 
  25. ^ а б в „Sulejmani Miralem”. reprezentacija.rs. Приступљено 28. 9. 2023. 
  26. ^ „Blic Sport | UEFA razočarala moju rodbinu iz Zagreba”. Sport.blic.rs. Приступљено 12. 9. 2012. 
  27. ^ „Ličnost Danas: Miralem Sulejmani”. 2009. 
  28. ^ „Sulejmani: Krivo mi je što sam otišao”. 
  29. ^ „Sulejmani dobio sina”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 13. 08. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миралем_Сулејмани&oldid=27064132”