Мирослав Блажевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Блажевић
Мирослав Блажевић
Лични подаци
Надимак Ћиро, Атила
Датум рођења (1935-02-09)9. фебруар 1935.
Место рођења Травник, Краљевина Југославија
Датум смрти 8. фебруар 2023.(2023-02-08) (87 год.)[1]
Место смрти Загреб, Хрватска
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)

1954–1955
1955
1956–1958
1958–1961
1961–1962
Травник
Динамо Загреб
Локомотива Загреб
Сарајево
Ријека
Сион[2]
Тренерска каријера
1968–1971
1971–1976
1976–1979
1976–1977
1979–1980
1980–1983
1983–1985
1986
1986–1988
1988–1991
1991–1992
1992–1994
1994–2000
2001
2002
2002–2003
2003
2003–2005
2005
2005–2006
2006–2008
2008–2009
2009–2010
2010–2011
2011–2012
2012–2013
2014
2014—2015
Веве
Сион
Лозана
Швајцарска
Ријека
Динамо Загреб
Грасхопер
Приштина
Динамо Загреб
Нант
ПАОК
Динамо Загреб
Хрватска
Иран
Осијек
Динамо Загреб
Мура
Вартекс
Хајдук Сплит
Ксамакс
Загреб
Босна и Херцеговина
Шангај Шенхуа
Кина до 23
Мес Керман
Загреб
Слобода Тузла
Задар

Мирослав Ћиро Блажевић (Травник, 9. фебруар 1935Загреб, 8. фебруар 2023) био је босански и хрватски фудбалски тренер.

Његов најуспешнији период је био са хрватском репрезентацијом, с којом је стигао до четвртфинала на Европском првенству 1996, и до 3. места на СП 1998. Због својих успеха прозван је од публике Тренером свих тренера.[3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Своју тренерску каријеру почео је релативно млад у 33-ој години, у Швајцарској. Први клуб који је тренирао био је ФК Веве, затим Сион, Лозана и на крају репрезентација Швајцарске.

Динамо Загреб[уреди | уреди извор]

Блажевић се вратио у Југославију 1979. да би тренирао Ријеку. Пошто је у првенству заузео солидно 10. место у сезони 1978—1979, 1980. је отишао у загребачки Динамо. Прве сезоне је имао осредњи учинак заузевши 5. место у првенству. 1982. је освојио донео Динаму титулу шампиона после 24 године. Следеће године је са Динамом освојио Куп Југославије, и борио се за титулу са Партизаном и Хајдуком. На крају када је Партизан освојио титулу Ћиро је први пут напустио Динамо.

Ћиро се вратио у Швајцарску и са Грасхопером освојио првенство Швајцарске 1984. 1986. поново се враћа у Југославију и води екипу Приштине, са којом је изборио пласман у Прву лигу. Исте године постаје по други пут тренер Динама са којим не постиже значајне резултате, и 1988. одлази из Динама.

Хрватска[уреди | уреди извор]

Ћиро је постао селектор Хрватске 1994. у квалификацијама за Европско првенство. Хрватска је завршила као прва у квалификационој групи испред Италије, што је била сензација, и директно се пласирала на ЕП 1996.

Хрватска је прошла групну фазу, тако што је победила Турску и браниоца титуле Данску и изгубила од Португала. У четвртфиналу Хрватска је изгубила од Немачке са 2:1.

Блажевић се са Хрватском квалификовао и на СП 1998. у Француској. У квалификационој групи Хрвати су били други иза Данске, а у баражу су савладали Украјинце.

СП 1998.[уреди | уреди извор]

Тим Хрватске 1998. је био састављен од искусних играча који су играли широм Европе, и на месту селектора био је Блажевић. У Француској репрезентација је направила једну од највећих сензација у историји светских првенстава освојивши треће место. У групној фази Хрватска је победила Јапан и Јамајку и изгубила од Аргентине. У осмини финала елиминисана је Румунија, а у четвртфиналу их је чекала Немачка. Ћиро и играчи су се реванширали Немцима за пораз на ЕП 1996, победом од 3:0 која је изненадила цео свет. Хрватска је у полуфиналу изгубила од Француске са 2:1. Блажевић је критикован што на тој утакмици није убацио Просинечког при резултату 1:1. На утакмици за треће место против Холандије Просинечки је одиграо целу утакмицу и постигао је гол у победи од 2:1 која је Хрватима донела треће место и бронзану медаљу.

Ћиро није успео да се квалификује за ЕП 2000, пошто је у квалификацијама Хрватска завршила на трећој позицији у групи иза Југославије и Ирске. Ћиро је почео да гради нову репрезентацију са млађим играчима за СП 2002, али већ после 2 квалификационе утакмице које су завршиле нерешеним резултатом одлучио је да оде из репрезентације.

Босна и Херцеговина[уреди | уреди извор]

Дана 10. августа 2008. Блажевић је постао селектор Босне и Херцеговине заменивши Меха Кодра. Босна и Херцеговина је била друга у квалификационој групи за СП 2010. иза првопласиране Шпаније. У баражу је изгубила од Португала са 1:0 у оба меча. 11. децембра 2009. је добио отказ, коме су претходиле критике медија и навијача због тога што је Блажевић кривио Мисимовића за пораз од Португала.[4]

Успеси[уреди | уреди извор]

  • Освајач (1): 1981/82.
  • Освајач (1): 1983.
  • Освајач (2): 1992/93, 2002/03.
  • Освајач (1): 1994.
  • Освајач (1): 1983/84.
  • Освајач (1): 1974.
  • Четвртфинале
  • Треће место
  • (2): 1998, 2007.

Политичке амбиције[уреди | уреди извор]

Године 2005. Блажевић се кандидовао за председника као независни кандидат. Предвиђања су била да ће добити 1–2% гласова, на крају је добио 0,8% гласова и тако је елиминисан већ у првом изборном кругу.[5]

Смрт[уреди | уреди извор]

Године 2011. дијагностификован му је рак простате. Током наредних дванаест година лечен је два пута, али му се крајем 2021. године трећи пут рак вратио и метастазирао на кости. Преминуо је 8. фебруара 2023. године после дуге и тешке болести.[6][7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Umro je Ćiro Blažević”. www.index.hr (на језику: хрватски). 8. 2. 2023. 
  2. ^ hajduk.hr • Službena web stranica HNK Hajduk Split, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ [1]
  4. ^ Ćiro: Stručnjak, glumac i manipulator - SportSport.ba, Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ Izbori Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2011), Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ EVO OD ČEGA JE UMRO ĆIRO BLAŽEVIĆ: Bolest prvi put pobedio 2011, savladala ga iz trećeg pokušaja
  7. ^ „Хрватска и фудбал: Преминуо познати тренер Мирослав Ћиро Блажевић”. Б92. 8. 2. 2023. Приступљено 16. 2. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]