Митар Минић

С Википедије, слободне енциклопедије
митар минић
Митар Минић
Лични подаци
Датум рођења(1918-10-06)6. октобар 1918.
Место рођењаОдеса, Украјинска Народна Република
Датум смрти15. фебруар 1989.(1989-02-15) (70 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411970.
Чингенерал-мајор
Херој
Народни херој од24. јула 1953.

Одликовања
Орден народног хероја Партизанска споменица 1941.

Митар Минић (Одеса, 6. октобар 1918Београд, 15. фебруар 1989) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство је провео у Сарајеву, где је завршио гимназију. Из материјалних разлога је напустио школовање 1936. године и бавио се земљорадњом до 1939. године, када одлази на одслужење војног рока, где га је и затекла капитулација Југославије у Другом светском рату. На почетку устанка постао је борац Романијског партизанског одреда, а недуго затим и команндир чете. У новембру 1941. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1][2]

Од марта 1942. године обављао је дужност заменика команданта Првог ударног босанског батаљона, а касније је постао командант у Шестој источнобосанској пролетерској бригади. Због самовоље смењен је са овог места, па је током Пете непријатељске офанзиве био само борац. Због храбрости и ратне вештине враћен је на командну дужност команданта Романијског партизанског одреда, а од 1944. до 1945. године обавља дужност команданта Двадесете источнобосанске бригаде. Са њима је учествовао у борбама са Немцима око Вишеграда, Рогатице, Власенице, Сокоца, Сарајева, Завидовића, са четницима око села Оџака и у блокирању усташких снага.[1][2]

Након рата, остао је у професионалној војној служби у Југословенској народној армији (ЈНА), завршио је Вишу војну академију ЈНА и обављао је низ функција у војсци. Био је начелник Штаба 29. дивизије, оперативни официр у Генералштабу ЈНА, заменик начелника корпуса, начелник Штаба војног подручја и начелник одељења и заменик Управе пешадије ССНО (Савезни секретаријат за народну одбрану). Пензионисан је као генерал-мајор ЈНА, 1970. године. Преминуо је у Београду, 15. фебруара 1989. године и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[1][2]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја Југославије.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]