Младен Весковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Младен Весковић
Датум рођења1971.
Место рођењаЗемун

Младен Весковић (Земун, 1971) српски је књижевни критичар, есејиста, уредник и преводилац са енглеског језика.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Весковић је завршио Земунску гимназију. На Филолошком факултету Универзитета у Београду завршио је основне и мастер академске студије другог степена на групи за српску књижевност и језик са светском књижевношћу. [1] Радио је као професионални уредник у неколико издавачких кућа. Од 2006. године ради у Министарству културе и информисања Републике Србије, као виши саветник у Сектору за савремено уметничко стваралаштво, [2] на пословима међународне сарадње у области књижевности и преводилаштва.[3]

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

  • Размештање фигура – огледи и критике o савременој српској књижевности, Матица српска, 2003.
  • Место вредно приче - огледи и критике o савременој српској књижевности, ИП „Филип Вишњић“, 2008.
  • Ширина измаштаног света – студије о српској књижевности, Задужбина „Петар Кочић“, 2013.
  • Епитафија рата – антологија српске ратне приче, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2014/15.

Књижевну критику и есеје објављујe књижевним часописима и дневним листовима.

Преведене књиге са енглеског језика[уреди | уреди извор]

  • Хајде да се играмо – Традиционалне игре нашег детињства, илустрације Душан Петричић, текст Камила Гриски, Београд 2003.
  • Архитектура – од праисторије до постмодерне, Mарвин Трактенберг и Исабела Хајман, (заједно са Иваном Клеутом и Добривојем Ерићем), Београд 2006.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Размештање фигура – огледи и критике o савременој српској књижевности, Матица српска, 2003.
  • Место вредно приче - огледи и критике o савременој српској књижевности, ИП „Филип Вишњић“, 2008.
  • Ширина измаштаног света – студије о српској књижевности, Задужбина „Петар Кочић“, 2013.
  • Епитафија рата – антологија српске ратне приче, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2014/15.
  • Хајде да се играмо – Традиционалне игре нашег детињства, илустрације Душан Петричић, текст Камила Гриски, Београд 2003.
  • Архитектура – од праисторије до постмодерне, Mарвин Трактенберг и Исабела Хајман, (заједно са Иваном Клеутом и Добривојем Ерићем), Београд 2006.