Мождано крварење

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Мождани удар.
Мождано крварење
СинонимиCerebral haemorrhage, cerebral hemorrhage, intra-axial hemorrhage, cerebral hematoma, cerebral bleed, brain bleed
ЦТ скен спонтаног можданог крварења, у бочне мождане коморе
Специјалностинеурохирургија
СимптомиГлавобоља, једнострана слабост, повраћање, напади, смањен ниво свести, укоченост врата, грозница[1][2]
УзроциТрауме мозга, анеуризме, артериовенске малформације, тумори мозга[1]
Фактори ризикаВисок крвни притисак, амилоидоза, алкохолизам, низак холестерол, разређивачи крви, употреба кокаина[2]
Дијагностички методКомпјутеризована томографија [1]
Слична обољењаМождани удар[1]
Лечењеконтрола хипертензије, операција, дренажа можданих комора[1]
Прогнозау 20% добар исход[2]
Фреквенција2,5 на 10.000 људи годишње[2]
Смртност44% умре у року од месец дана[2]

Мождано крварење (МК), интрацеребрално крварење или церебрално крварење је врста унутарможданог крварења које се јавља у можданом ткиву или/и можданим коморама. Узроци укључују трауму мозга, анеуризме, артериовенске малформације и туморе мозга.[3]

Главни фактори ризика за спонтано крварење су висок крвни притисак и амилоидоза. Остали фактори ризика укључују алкохолизам, низак холестерол, разређиваче крви и кокаин.

Симптоми, који се временом погорћавају, могу укључивати главобољу, једнострану слабост, повраћање, нападе, смањен ниво свести и укоченост врата, грозница и повишена температура тела.

Дијагноза се обично поставља компјутерском томографијом. Други услови који се могу појавити на сличан начин укључују исхемијски мождани удар .

Терапија се обично спроводи у јединици интензивне неге. Препоручене смернице саветују снижавање крвног притисак на систолни притисак мањи од 140 ммХг. Разређиваче крви треба искључити, ако је могуће, а шећер у крви регулисати у нормалном опсегу. Оперативно лечење има за циљ успостављање вентрикуларне дренаже за лечење хидроцефалуса, али кортикостероиди се не смеју користити. Операција уклањања накупљене крви у лобањској дупљи је корисна у одређеним случајевима.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Мождани удар је први пут 1823. године подељен на своја два главна типа, крварење у мозгу и недовољан проток крви кроз мозак, и тиме је направљена разлика између можданог удара услед смањеног протока крви и угрушака и крварења у можданом ткиву или/и можданим коморама.[4]

Епидемилогија[уреди | уреди извор]

Морбидитет/морталитет

Мождано крварење на глобалном нивоу погађа око 2,5 од 10.000 људи годишње. Око 44% оболелих умре у року од месец дана. Прогноза је повољна код око 20% погођених људи.

Од свих случајева цереброваскуларних болести у Сједињеним Америчким Државама, на трећем месту је мождано крварење са 20% случајева, иза церебралне тромбозе која је на првом (40%) и церебралне емболије (30%) која је на другом месту.[5]

Животна доб и полне разлике

Чешће се јавља код мушкараца и старијих људи.

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Мождано крварење са хематомом (десно на ЦТ скену)

Када крв иритира ткива због трауме мозга, долази до отока можданог ткива (можданог едема). Крв се накупља и формира масу која се зове хематом, који потом врши притисак на оближње мождано ткиво, смањује проток крви и оштећује мождане ћелије.

До крварења може доћи у:

  • самом ткиву мозга,
  • између мозга и мембрана (можданица) које га покривају, између слојева који покривају мозак или између лобање и тих слојева.

Фактори ризика[уреди | уреди извор]

Постоји више фактора ризика а најчешћи су:

Велика траума

Повреда је најчешћи узрок крварења у мозгу код особа млађих од 50 година.

Висок крвни притисак

Ово хронично стање може, током дужег временског периода, ослабити зидове крвних судова. Ако се не лечи, висок крвни притисак је главни узрок дотока крви у мозак који се може спречити.

Мождано крварење изазвано пуцањем анеуризме
Анеуризма

Анеуризма је проширење која се појављује на ослабљеним деловима зидова крвних судова. Анеуризма може пукнути и довести до крварења у мозгу, али може довести и до можданог удара.

Аномалије крвних судова

Слабости крвних судова у мозгу и око њега могу бити урођене, а најчешће се откривају тек када особа осети симптоме.

Амилоидна ангиопатија

То је поремећај зидова крвних судова који се понекад јавља током процеса старења. Може изазвати многа мала, непримећена крварења пре него што изазове једно велико крварење.

Поремећаји крви или крварења

Хемофилија и анемија српастих ћелија могу допринети смањењу нивоа тромбоцита.

Обољење јетре

Ово стање је повезано са повећаним крварењем, због измењеног састава крви.

Тумор на мозгу

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Симптоми церебралног крварења могу бити различити и зависе од места крварења, тежине крварења, као и величине ткива у које се крв улива. Симптоми се могу појавити изненада или током времена. Могу се постепено погоршавати или се појавити изненада.

Главни знаци и симптоми су:

  • изненадна јака главобоља,
  • напад (грчеви),
  • слабост у руци или нози,
  • мучнина или повраћање,
  • смањена будност; летаргија,
  • промене функције чула вида,
  • пецкање или утрнулост,
  • тешкоће у говору или разумевању говора,
  • отежано гутање,
  • потешкоће у писању или читању,
  • губитак финих моторичких способности, дрхтање руку,
  • губитак координације,
  • губитак равнотеже,
  • промене у чулу укуса,
  • губитак свести,
  • кома.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Мождано крварење на КТА.[6]

Компјутеризована томографска ангиографија (КТА) и магнетне резонантна ангиографија (акриним МРА) су се показале ефикасним у дијагностици интракранијалних васкуларних малформација након можданог крварења.[7] Такође КТА служи и да би се искључио секундарни узрок крварења, или да би се открио „знак тачке“.[8]

Интрапаренхимско крварење се може препознати на КТА јер крв изгледа светлије од другог ткива и одвојена је од унутрашњег дела лобање можданим ткивом. Ткиво које окружује крварење је често мање густо од остатка мозга због едема, и стога је тамније на КТА.[8]

Локација

У случају високог крвног притиска, мождано крварење се обично јавља у:[3][9]

  • путамену (50%)
  • таламусу (15%),
  • великом мозгу (10—20%),
  • малом мозгу (10—13%),
  • понсу (7—15%) или
  • другде у можданом стаблу (1–6%).

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење у великој мери зависи од типа можданог крварења. Брзи ЦТ скенирање и друге дијагностичке мере се користе да би се одредио одговарајући третман, који може укључивати и лекове и операцију.

Трахеална интубација је индикована код људи са смањеним нивоом свести или другим ризиком од опструкције дисајних путева.[10]

ИВ течности се дају за одржавање равнотеже течности, користећи изотоничне, а не хипотоничне течности.[10]

Медикаментна терапија[уреди | уреди извор]

Један преглед је открио да антихипертензивна терапија за снижавање крвног притиска у акутним фазама изгледа побољшава исходе.[11] Други прегледи су открили нејасну разлику између интензивне и мање интензивне контроле крвног притиска.[12] Смернице Америчког удружења за срце и Америчког удружења за мождани удар из 2015. препоручиле су смањење крвног притиска на СБП од 140 ммХг.[4]

Давање коагулационог фактора VIIa (EC 3.4.21.21[13][14][15][16] у року од 4 сата ограничава крварење и стварање хематома, али истовремено може да повећа ризик од тромбоемболије.[10] Стога свеукупно давање коагулационог фактора VIIa не резултује бољим исходима код пацијената без хемофилије.[17]

Трансфузије замрзнуте плазме, витамина К, протамина или тромбоцита могу се дати у случају коагулопатије.[10] Међутим, изгледа да тромбоцити погоршавају исходе код оних са спонтаним интрацеребралним крварењем на антитромбоцитним лековима.[18]

Фосфенитоин или други антиконвулзиви се дају у случају епилептичких напада или крварења у лобањи.[10]

Х2 антагонисти или инхибитори протонске пумпе се обично дају да би се спречили стресни чиреви, стање повезано са можданим крварењем.[10]

Донедавно се сматрало да кортикостероиди смањују оток. Међутим, у великим контролисаним студијама, откривено је да кортикостероиди повећавају стопу морталитета и више се не препоручују.[19][20]

Хируршка терапија[уреди | уреди извор]

Хируршка интервенција је неопходна ако је хематом већи од 3 cm, ако постоји структурна васкуларна лезија или лобарно крварење код младог пацијента.[10]

Катетер се може унети у мождану васкулатуру да би се затворили или проширили крвни судови, и избегле инвазивне хируршке процедуре.

Аспирација садржаја применом стереотактичке хирургије или ендоскопском дренажом може се примениити код хеморагије базалних ганглија, иако су извештаји о успехо ове методе ограничени.[10]

Може се обавити и краниектомија, у току које се део лобање уклања како би се омогућило проширење простора за мозак који отиче и ограничила његова компресија.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Ризик од смрти од интрапаренхимског крварења код трауматске повреде мозга је посебно висок када се повреда догоди у можданом стаблу.[21] Интрапаренхимска крварења унутар продужене мождине су скоро увек фатална, јер узрокују оштећење Х кранијалног нерва (нервуса вагуса), који игра важну улогу у регулацији циркулације крви и дисању.

Ова врста крварења се такође може јавити у кортексу (можданој кори) или субкортикалним подручјима, обично у фронталним (ћеоним) или темпоралним (слепоочним) режњевима када је последица повреде главе, али понекад и у малом мозгу.[22]

За спонтано мождано крварење који се види на ЦТ снимку, стопа смртности је 34–50% до 30 дана након повреде,[6] а половина смрти се јавља у прва 2 дана.[23] Иако се већина смртних случајева јавља у првим данима након можданог крварења, преживели имају дугорочно гледано морталитета од 27% у поређењу са општом популацијом.[24]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Hemphill, J. Claude; Greenberg, Steven M.; Anderson, Craig S.; Becker, Kyra; Bendok, Bernard R.; Cushman, Mary; Fung, Gordon L.; Goldstein, Joshua N.; MacDonald, R. Loch; Mitchell, Pamela H.; Scott, Phillip A.; Selim, Magdy H.; Woo, Daniel; American Heart Association Stroke Council; Council on Cardiovascular and Stroke Nursing; Council On Clinical, Cardiology (2015). „Guidelines for the Management of Spontaneous Intracerebral Hemorrhage”. Stroke. 46 (7): 2032—2060. PMID 26022637. S2CID 2525622. doi:10.1161/str.0000000000000069. .
  2. ^ а б в г д Caceres, J. Alfredo; Goldstein, Joshua N. (2012). „Intracranial Hemorrhage”. Emergency Medicine Clinics of North America. 30 (3): 771—794. PMC 3443867 Слободан приступ. PMID 22974648. doi:10.1016/j.emc.2012.06.003. .
  3. ^ а б в Greenberg, Mark S.. Handbook of Neurosurgery. 2016. ISBN 9781626232419. 
  4. ^ а б Hennerici, Michael (2003). Imaging in Stroke (на језику: енглески). Remedica. ISBN 978-1-901346-25-1. 
  5. ^ Page 117 in: Henry S. Schutta; Lechtenberg, Richard (1998). Neurology practice guidelines. New York: M. Dekker. ISBN 978-0-8247-0104-8.
  6. ^ а б Yadav, Yad Ram; Mukerji, Gaurav; Shenoy, Ravikiran; Basoor, Abhijeet; Jain, Gaurav; Nelson, Adam (2007). „Endoscopic management of hypertensive intraventricular haemorrhage with obstructive hydrocephalus”. BMC Neurology. 7: 1. PMC 1780056 Слободан приступ. PMID 17204141. doi:10.1186/1471-2377-7-1. .
  7. ^ Josephson, Colin B.; White, Philip M.; Krishan, Ashma; Al-Shahi Salman, Rustam (2014). „Computed tomography angiography or magnetic resonance angiography for detection of intracranial vascular malformations in patients with intracerebral haemorrhage”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2014 (9): CD009372. PMC 6544803 Слободан приступ. PMID 25177839. doi:10.1002/14651858.CD009372.pub2. .
  8. ^ а б Yeung, Robert; Ahmad, Tabassum; Aviv, Richard I.; De Tilly, Lyne Noel; Fox, Allan J.; Symons, Sean P. (2009). „Comparison of CTA to DSA in Determining the Etiology of Spontaneous ICH”. Canadian Journal of Neurological Sciences / Journal Canadien des Sciences Neurologiques. 36 (2): 176—180. PMID 19378710. S2CID 26818365. doi:10.1017/s0317167100006533. .
  9. ^ Prayson, Richard A. (2012). Neuropathology. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1-4377-0949-0. стр. 49.. Archived from the original on 2017-03-12.
  10. ^ а б в г д ђ е ж „Intracranial Hemorrhage Treatment & Management: Medical Care, Surgical Care, Consultations”. 2021-10-16. 
  11. ^ Tsivgoulis, G; Katsanos, AH; Butcher, KS; Boviatsis, E; Triantafyllou, N; Rizos, I; Alexandrov, AV (21. 10. 2014). „Intensive blood pressure reduction in acute intracerebral hemorrhage: A meta-analysis”. Neurology. 83 (17): 1523—9. .
  12. ^ ISSN 1468-330X. Boulouis, Gregoire; Morotti, Andrea; Goldstein, Joshua N.; Charidimou, Andreas (2017). „Intensive blood pressure lowering in patients with acute intracerebral haemorrhage: Clinical outcomes and haemorrhage expansion. Systematic review and meta-analysis of randomised trials”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 88 (4): 339—345. PMID 28214798. S2CID 25397701. doi:10.1136/jnnp-2016-315346. .
  13. ^ Nemerson, Y.; Esnouf, M.P. (1973). „Activation of a proteolytic system by a membrane lipoprotein: mechanism of action of tissue factor”. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 70 (2): 310—314. Bibcode:1973PNAS...70..310N. PMC 433246 Слободан приступ. PMID 4510277. doi:10.1073/pnas.70.2.310 Слободан приступ.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  14. ^ Davie, E.W., Fujikawa, K., Kurachi, K. and Kisiel, W. (1979). The role of serine proteases in the blood coagulation cascade. Adv. Enzymol. Advances in Enzymology - and Related Areas of Molecular Biology. 48. стр. 277—318. ISBN 9780470122938. PMID 367103. doi:10.1002/9780470122938.ch6. 
  15. ^ Jackson, C.M.; Nemerson, Y. (1980). „Blood coagulation”. Annu. Rev. Biochem. 49: 765—811. PMID 6996572. doi:10.1146/annurev.bi.49.070180.004001.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  16. ^ Broze, G.J., Jr.; Majerus, P.W. (1981). „Human factor VII”. Methods Enzymol. 80: 228—237. doi:10.1016/S0076-6879(81)80021-3.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  17. ^ Yuan, ZH; Jiang, JK; Huang, WD; Pan, J; Zhu, JY; Wang, JZ (јун 2010). „A meta-analysis of the efficacy and safety of recombinant activated factor VII for patients with acute intracerebral hemorrhage without hemophilia”. Journal of Clinical Neuroscience. 17 (6): 685—93. .
  18. ^ Al-Shahi Salman, R; Law, ZK; Bath, PM; Steiner, T; Sprigg, N (17 April 2018). "Haemostatic therapies for acute spontaneous intracerebral haemorrhage". The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2018 (4): CD005951.
  19. ^ ISSN 1474-547X. Roberts, I.; Yates, D.; Sandercock, P.; Farrell, B.; Wasserberg, J.; Lomas, G.; Cottingham, R.; Svoboda, P.; Brayley, N.; Mazairac, G.; Laloë, V.; Muñoz-Sánchez, A.; Arango, M.; Hartzenberg, B.; Khamis, H.; Yutthakasemsunt, S.; Komolafe, E.; Olldashi, F.; Yadav, Y.; Murillo-Cabezas, F.; Shakur, H.; Edwards, P.; CRASH trial collaborators (2004). „Effect of intravenous corticosteroids on death within 14 days in 10 008 adults with clinically significant head injury (MRC CRASH trial): Randomised placebo-controlled trial”. The Lancet. 364 (9442): 1321—1328. PMID 15474134. S2CID 30210176. doi:10.1016/S0140-6736(04)17188-2. .
  20. ^ Edwards, P.; et al. (2005). „Final results of MRC CRASH, a randomised placebo-controlled trial of intravenous corticosteroid in adults with head injury—outcomes at 6 months”. The Lancet. 365 (9475): 1957—1959. PMID 15936423. S2CID 27713031. doi:10.1016/s0140-6736(05)66552-x. .
  21. ^ Sanders MJ and McKenna K. 2001. Mosby's Paramedic Textbook, 2nd revised Ed. Chapter 22, "Head and Facial Trauma." Mosby.
  22. ^ Graham DI and Gennareli TA. Chapter 5, "Pathology of Brain Damage After Head Injury" Cooper P and Golfinos G. 2000. Head Injury, 4th Ed. Morgan Hill, New York.
  23. ^ Broderick, Joseph; Connolly, Sander; Feldmann, Edward; Hanley, Daniel; Kase, Carlos; Krieger, Derk; Mayberg, Marc; Morgenstern, Lewis; Ogilvy, Christopher S.; Vespa, Paul; Zuccarello, Mario; American Heart Association; American Stroke Association Stroke Council; High Blood Pressure Research Council; Quality of Care and Outcomes in Research Interdisciplinary Working Group (2007). „Guidelines for the Management of Spontaneous Intracerebral Hemorrhage in Adults”. Stroke. 38 (6): 2001—2023. PMID 17478736. S2CID 1545807. doi:10.1161/strokeaha.107.183689. .
  24. ^ Hansen, Björn M.; Nilsson, Ola G.; Anderson, Harald; Norrving, Bo; Säveland, Hans; Lindgren, Arne (2013). „Long term (13 years) prognosis after primary intracerebral haemorrhage: A prospective population based study of long term mortality, prognostic factors and causes of death”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 84 (10): 1150—1155. PMID 23715913. S2CID 40379279. doi:10.1136/jnnp-2013-305200. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мождано_крварење&oldid=27442173”