Мртвачка глава
| Мртвачка глава | |
|---|---|
| |
| Acherontia atropos ♀ горњи део тела | |
| |
| Acherontia atropos ♀ доњи део тела | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | A. atropos
|
| Биномно име | |
| Acherontia atropos (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Ареал мртвачке главе
током целе године
могућа распрострањеност током лета
| |
| Синоними | |
|
Листа
| |
Мртвачка глава[1] (лат. Acherontia atropos) је врста ноћног лептира из породице вештица или љиљака (лат. Sphingidae).[2]
Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]
Мртвачка глава има широко распрострањење јер је мигрантска врста, а нативна је за тропска и субтропска подручја Африке, на југу Европе и у Западној Азији. Насељава отворена станишта попут пољопривредног земљишта.[3]
Опис[уреди | уреди извор]
Животни циклус[уреди | уреди извор]
Број генерација зависи од географског подручја и популационе динамике у нативним земљама. Младе гусенице су зелене, а постериорни рог типичан за породицу љиљака је изузетно дугачак и црн. Како се гусеница храни и расте, мења се и структура рога, који постаје прекривен многобројним туберкулама. Зрела гусеница може бити зелена, смеђа или жута. Маркирана је косим, тамним маркацијама а интегумент је дорзално посут црним тачкицама. Смеђа гусеница је без маркација и беличаста у пределу торакалних сегмената. Финална дужина је око 12 центиметара. Срећу се у летњим месецима. Гусеница производи звук налик кликтању у току храњења, помоћу мандибула. Ову особину користи и када је угрожена, али је ујед безопасан за човека.[4]
Одрасле јединке[уреди | уреди извор]
Распон крила је до 120 мм, а женке су крупније од мужјака. Предња крила су у контрасту са светлим и јарким доњим крилима. Понашање адулта је јединствено у односу на остале припаднике реда инсеката. Због још увек неразјашњених разлога, мртвачка глава има способност производње специфичног звука захваљујући вибрирању ваздуха у фаринксу између инхалације и ексхалације.[5]
Настанак имена[уреди | уреди извор]
Мртвачка глава је име добила по шари на горњем делу леђа, која подсећа на људску лобању. Иако може да изазове мању штету у усевима гајених биљака, поптуно је безопасна. Ипак, своје место у поп култури нашла је на промотивном постеру чувеног филмског остварења Кад јагањци утихну из 1991. године.
Исхрана[уреди | уреди извор]
Одрасле јединке се хране нектаром из цвећа или медом. Гусенице се хране кромпиром (лат. Solanum tuberosum), парадајзом (лат. Solanum lycopersicum) и осталим биљкама из породице помоћница (лат. Solanaceae).
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 08. 01. 2018. г. Приступљено 07. 01. 2018.
- ^ „Acherontia atropos (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-13.
- ^ Hawk Moths (Lepidoptera: Sphingidae), Springer-Verlag, Приступљено 2020-12-13
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Acherontia Atropos”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-13.
- ^ Brehm, Gunnar; Fischer, Martin; Gorb, Stanislav; Kleinteich, Thomas; Kühn, Bernhard; Neubert, David; Pohl, Hans; Wipfler, Benjamin; Wurdinger, Susanne (2015-07-17). „The unique sound production of the Death’s-head hawkmoth (Acherontia atropos (Linnaeus, 1758)) revisited”. The Science of Nature (на језику: енглески). 102 (7): 43. ISSN 1432-1904. doi:10.1007/s00114-015-1292-5.
