Мухаџири (вишезначна одредница)

С Википедије, слободне енциклопедије

Мухаџири (арап. المهاجرون — „избјеглица, исељеник”) били су први обраћеници у ислам и савјетници и рођаци исламског пророка Мухамеда, који су заједно са њим прешли из Меке у Медини.

Мухаџири су још:

  • Мухаџири (Османско царство), османски муслимани који су се доселили у Анадолију, од краја 18. вијека до краја 20. вијека
  • Мухаџири (Албанци), османске албанске заједнице које су напустиле домове као избјеглице или су премјештене због различитих ратова
  • Мухаџирски људи, потомци муслимана који су мигрирали у Пакистан након подјеле Индије 1947. године