Напукла брадавица

С Википедије, слободне енциклопедије
Изглед здраве брадавице

Напукла брадавица је болни расцеп или пукотина горњег осетљивог слоја епидерма брадавице дојке, настале услед механичких оштећења током дојења, као резултат бројних могућих узрока.[1] Клиничку слику карактерише бол, сувоћа или надражај једне или обе брадавице током дојења. Мајка с испуцаном брадавицом може имати јаке болове у брадавицама што је дестимулише да настави са дојењем. Пукотина се може појавити као усек само на врху брадавице који се може проширити до њене основе.[2] Испуцала брадавица се може санирати фармаколошким и нефармаколошким третманом.[3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

У истраживању спроведеном у Њујорку, 35% дојиља престало је да доји након једне недеље због болова након појаве напуклих брадавица.[4] Тридесет посто је престало да доји између прве и треће недеље.[5]

Друго истраживање мајки које доје у Бразилу утврдило је да постоји 25% већи ризик од прекида ексклузивног дојења када су жене имале испуцале брадавице.

Мајке са вишим нивоом образовања у највећем броју случајева су наставиле да доје упркос боловима изуазваним испуцалим брадавицама. [1]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Неправилан и правиланположај бебе приликом дојења. Код правилног положаја брадавице током дојења, је дубоко у бебиним устима и практично је непомична, а бебини десни и усне стимулишу само ареол дојке

Пукотине на брадавица мајке настају као резултат механичког оштећења епидерма брадавице од стране дојенчета током сисања. Код правилног положаја брадавице током дојења, она је дубоко у бебиним устима и практично је непомична, а бебини десни и усне стимулишу само ареолу дојке (кружно подручје око брадавице). Ако беба није правилно прихватила дојку, она интензивно сиса брадавицу или је механички ваља у устима. То доводи до повреда брадавице изазване трењем.

Додатни фактори који доприносе настанку пукотина такође укључују:

  • Гљивично обољење у пределу уста бебе, које током или после дојења можете изазвати пукотине у брадавицама брадавице и болна пробадања у дојкама. Гљивице (soor, су гљивична болест уста која се јављају када гљивице, које су природно присутне у телу, неконтролисано расту и шире се.
  • недостатак витамина у телу мајке,
  • ношење истрљаног доњег веша
  • неправилна лична хигијена, која може изазвати екцем, који се може добити од сувог ваздуха, остатака детерџента за веш, масти или лосиона који се наносе на дојку, сапуна за купање или антибактеријских средства за чишћење коже, пудера, лакова за косу, дезодоранса, парфема или колоњске воде.

Симптоми[уреди | уреди извор]

Дојење не би требало бити болно, и зато је појава бола сигнал упозорења који указује мајкци на неку од неправилности током дојења коју треба исправити.

Један од главних симптома је бол у брадавицама током храњења бебе, након додира, понекад и у мировању. Повремено се може јавитии крв из брадавица током прве недеље дојења може бити узрокован појачаним протоком крви у дојкама и растом ткива које ствара млеко.

Ово је безопасно стање и требало би да прође без лечења у року од неколико дана.

Присуство крви или пукотина у брадавици је видљиво голим оком. У ређим случајевима, могу се јавити и чиреви на брадавици.

Терапија[уреди | уреди извор]

У великој већини случајева лечење се састоји од минимизирања штетних фактора и примени топикалних лековитих једињења (масти или крема).

Како неправилан положај бебе изазива јаке болове у брадавицама исправљање технике дојења може у великој мери умирити или излечити испуцале брадавице. Понекад је за решавање овог проблема довољна врло мала корекција позиционирања.

Компликације[уреди | уреди извор]

Бактерије из спољашње средине могу ући у дојку кроз испуцале брадавице, што повећава ризик од појаве бактеријски изазваног маститиса.[6]

Инфекција брадавица се може јавити и гљивицама, позната и као кандидијаза узрокована гљивицом из рода Candida, најчешће врстом Candida albicans, која се уобичајено налази на кожи мајке или у устима бебе. Карактерише се појавом дубоким ружичастим, испуцаним и болним брадавицама.[7][2]

Превенција[уреди | уреди извор]

  • Исправно причвршћивање бебе за дојку
  • Унос витамина за дојиље
  • Ношење адекватног доњег рубље
  • Коришћење посебних благих производа за хигијену дојки

Прогноза[уреди | уреди извор]

У већини случајева је повољна. У изузетно ретким случајевима инфекција фисура може довести до гљивичних и бактеријских упала у млечној жлезди.

Бебама углавном не сметају испуцале или повређене брадавице. Крв у млеку им не штети, тако да дојење може да се настави. Најважније у овој ситуацији је исправити проблем и дозволити брадавици да зарасте.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Santos, Kamila Juliana da Silva; Santana, Géssica Silva; Vieira, Tatiana de Oliveira; Santos, Carlos Antônio de Souza Teles; Giugliani, Elsa Regina Justo; Vieira, Graciete Oliveira (2016). „Prevalence and factors associated with cracked nipples in the first month postpartum”. BMC Pregnancy and Childbirth. 16 (1): 209. ISSN 1471-2393. PMC 4975913Слободан приступ. PMID 27496088. doi:10.1186/s12884-016-0999-4Слободан приступ. 
  2. ^ а б Information, National Center for Biotechnology; Pike, U. S. National Library of Medicine 8600 Rockville; Bethesda, M. D.; Usa, 20894 (2009). Management of breast conditions and other breastfeeding difficulties (на језику: енглески). World Health Organization. 
  3. ^ Henry, Norma Jean E; McMichael, Mendy; Johnson, Janean; DiStasi, Agnes; Roland, Pamela; Wilford, Kellie L; Barlow, Marsha S; Hoffman, Jenni L; Johnson, Jessica (2016). RN maternal newborn nursing: review module (на језику: енглески). Ascend Learning. ISBN 978-1-56533-569-1. OCLC 958010553. 
  4. ^ Ahluwalia, Indu B.; Morrow, Brian; Hsia, Jason (2005). „Why do Women Stop Breastfeeding? Findings from the Pregnancy Risk Assessment and Monitoring System”. Pediatrics. 116 (6): 1408—1412. ISSN 0031-4005. PMID 16322165. S2CID 41990593. doi:10.1542/peds.2005-0013. 
  5. ^ „6 Reasons Why You Might Have Stopped Breastfeeding, And That's Okay”. HuffPost UK (на језику: енглески). 2017-08-04. Приступљено 2021-06-12. 
  6. ^ Kinlay, J. R.; O'Connell, D. L.; Kinlay, S. (2001). „Risk factors for mastitis in breastfeeding women: Results of a prospective cohort study”. Australian and New Zealand Journal of Public Health. 25 (2): 115—120. PMID 11357905. S2CID 24047831. doi:10.1111/j.1753-6405.2001.tb01831.x. .
  7. ^ „Thrush in newborns: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-12. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).