Национални парк Централни Балкан

Координате: 42° 46′ 16.35″ Н 24° 29′ 43.6″ Е / 42.7712083° С; 24.495444° И / 42.7712083; 24.495444
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Централни Балкан
IUCN категорија II (национални парк)
Панорамски поглед на врх Ботев
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Централни Балкан
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Централни Балкан
МјестоРила Бугарска
Најближи градДупница, Самоков
Координате42° 46′ 16.35″ N 24° 29′ 43.6″ E / 42.7712083° С; 24.495444° И / 42.7712083; 24.495444
Површина716.69 km²
Основано31. октобар 1991. године

Национални парк Централни Балкан (буг. Национален парк Централен Балкан) се налази у централној Бугарској, на централним и вишим деловима Старе планине. Његова надморска висина се креће од 550 m у близини града Карлово до 2376 m на врху Ботев, који је и највиши врх на планини. Основан је 31. октобра 1991. године. Национални парк Централни Балкан је трећа по величини заштићена територија у Бугарској, са површином од 716,69 km². Он се простире на територији 5 бугарских области: Ловечке, Габровске, Софијске, Пловдивске и Старозагорске. Национални парк обухвата девет резервата природе који заузимају 28% територије парка: Боатин, Царичина, Козија Стена, Стенето, Северни Џендем, Пештанска Скала, Соколна, Џендема и Стара Река.

Национални парк Централни Балкан један је од највећих и највреднијих заштићених подручја у Европи. Међународна унија за заштиту природе (МУЗП, енг. IUCN) парк је сврстала у категорију II. Два од четири природна резервата укључени су у листу УН репрезентативних заштићених подручја, а четири од девет природна резервата се налазе на Унеско-ву листу Резервати биосфере кроз програм Човек и биосфера. Пуноправни је члан WWF-ове фондације ПАН паркови. Од 2017. године, старе букове шуме из свих девет природних резервата прикључене су Карпатским и немачким прашумама букве на листи светске баштине.[1]

Парк се налази у подручју екорегиона Родопске планинске мешовите шуме у оквиру палеоарктичког биома широколисних и мешовитих шума умереног предела. Станиште је ретких и угрожених врста и заједница дивљих животиња, саморегулишућих екосистема биолошке разноврсности, као и историјских локација од глобалног културног и научног значаја. Флору чине 2340 врсте и подврсте биљака. Шума покрива 56% површине парка. Ту живи 59 врста сисара, 224 врста птица, 14 врста гмизаваца, 8 врста водоземаца и 6 врста риба, и преко 2387 врста бескичмењака.

Историја[уреди | уреди извор]

Зима у парку

Национални парк Централни Балкан основан је 1991. године како би се очувао јединствен природни предео и наслеђе ове области и заштитили обичаји и начин живота локалног становништва. Парком управља регионално министарство за животну средину и воду Бугарске.

Статистички подаци[уреди | уреди извор]

  • Површина: 71.669,5 хектара
  • Дужина: 85 km
  • Просечна ширина: 10 km
  • Највиши врх: Ботев 2,376 m
  • Најнижа тачка: у близини града Карлово, око 500 m надморске висине
  • Шумско подручје: 44.000,8 хектара
  • Подручје без дрвећа: 27.668,7 хектара
  • 70% природних екосистема
  • 9 резервата природе, са заједничком површином од 20,019 хектара

Екосистеми[уреди | уреди извор]

Триглавски масив на Старој планини

Стогодишње шуме букве, смрче, граба, јеле, и храста китњака су најзаступљеније у парку. У парку је идентификовано више од половине флоре Бугарске, од којих су 10 врста и 2 подврсте ендемичне, и нигде се на свету не срећу више. Преко 130 биљака и животиња које насељавају национални парк Централни Балкан налазе се на светској црвеној листи IUCN.

У парку расте 166 познатих врста лековитих биљака, 12 су заштићене законом. Поред тога, постоји и 229 врста маховине, 256 врста гљива и 208 врста алги. Централни део Старе планине је дом 70% свих бескичмењака и 62% кичмењака у Бугарској. Постоји 224 посебне врсте птица, што чини национални парк Централни Балкан важним међународним уточиштем за птице.

Терен[уреди | уреди извор]

Терен парка обухвата велике високо-планинске ливаде, вертикалне стене, падине, дубоке кањоне, водопаде, као и бројне врхове, од којих се око 20 налази на надморској висини од 2.000 m и више. Национални парк Централни Балкан је омиљено место за туристе, природњаке и научнике.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bulgarian Primeval Beech Forests in "Central Balkan" Added to UNESCO List”. BNT. Bulgarian National Television. 12. 7. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]