Национални парк Чаваш Вармане

Координате: 54° 49′ 52.4″ Н 47° 13′ 54.6″ Е / 54.831222° С; 47.231833° И / 54.831222; 47.231833
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Чаваш Вармане
IUCN категорија II (национални парк)
Национални парк Чаваш Вармане
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Чаваш Вармане
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Чаваш Вармане
МјестоЧувашија  Русија
Најближи градЧебоксари
Координате54° 49′ 52.4″ N 47° 13′ 54.6″ E / 54.831222° С; 47.231833° И / 54.831222; 47.231833
Површина252 km²
Основано20. јун 1993. године
Управљачко тијелоФедерална државна институција Национални парк Чаваш Вармане

Национални парк Чаваш Вармане (рус. Национальный парк «Чаваш Вармане») је велика шума у средњем делу реке Волге и један од националних паркова Русије. Парк је створен да служи двоструком циљу очувања биолошке разноврсности и заштите представника локације народа Чуваши.[1] Налази се на око 100 км западно од места где се река Кама улива у Волгу, на источно-централној равници Европе. Парк припада Шемуршинском рејону у Чувашкој Републици, у Русији.[2]

Топографија[уреди | уреди извор]

Национални парк Чаваш Вармане (уоквирен зеленим на мапи)

На подручју од око 160 km², Национални парк Чаваш Вармане има три врсте шума : шуме јужне тајге, храстове шуме око реке Волге и мешовите четинарске шуме.[1] Територија покривена шумом је приближно правоугаона и простире се 24 км од севера према југу и 17 км од истока према западу. Заштитна зона је 12 км површине парка, а успостављене су и унутрашње зоне за замену еколошких резерви, за рекреацију и за објекте намењене посетиоцима. Шума покрива чак 95% парка, а остало земљиште је мочварно, прекривено травњацима и пашњацима.[3] Шума се налази на мрежи речних долина, које северна река Абаџе пресеца заједно са реком Бездном са запада, а оне се сусрећу средином парка и протичу јужно, заједно са бројим другим притокама.[4]

Историја и туризам[уреди | уреди извор]

Национални парк је основан 20. јуна 1993. године, уредбом Владе Руске Федерације. Године 2011. награђен је дипломом победника конкурса Седам чуда Чувашије у номинацији Чудо природе.[5]
У древним временима, простор парка је био у зони сусрета између две културе: номадских степских народа на југу, и пољопривреде у шумском подручју.[1][6] Шумарска индустрија обухвата израду угља и екстракцију катрана. Парк задовољава све еоколошке и етноеколошке стандарде, а у њему је изграђен велики број стаза са образовним знаковима о шумском окружењу и коришћењем шуме.[7] [8]

Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]

Списак дрвећа који је спроведен 2005. године забележио је 45% борове шуме, 27% бреза, 15% топола и 13% осталог дрвећа на простору парка. Младица је било 48%, дрвећа средњих година 40%, а 6% дрвећа било је на старосном добу; просечна старост стабала у парку је 50 година. Менаџмент парка је истакао да су високи нивои средњих стабала услед интензивне експлоатације у претпарковим временима, као и великог шумског пожара 1972. године[9]

У парку се налази велики број животињских врста. Преко 90% врста пронађених у Чувашкој Републици налази се у овом националном парку. Записи указују да на простуру парка постоји 40 врста сисара, 170 врста птица (њих 90 се гнезде у парку), 16 врста водоземаца и гмизаваца и 19 врста риба. У пределима где преовлађује борова шума распрострањен је зец, веверица, дабар, твор, канадска куна, жаба и многе друге животоње. Од оснивања парка, забрањен је лов, а овај простор поново настањују браон медведи, вукови и дабар.[9] У рекама и језерима пронађено је девет врста риба : клен, црвенперка, Alburnoides taeniatus, бодорка, Giuris margaritacea, лињак, јаз, шаранке и пастрмка.[9] Парк настањује и црни орао, једна од најугроженијих врста птица у Европи.[10]

Клима и екорегион[уреди | уреди извор]

Клима у Националном парку Чаваш Вармане је умереноконтинентална клима, а тепмературе се крећу од –13 C у јануару , до 19 C у јулу. Просечан број падавина током године је од 607 - 657 мм[11]
Трајање топле сезоне, што подразумева температуре изнад нуле је између 200–201 дана у години. Постоји циклус суше сваких 3-4 године, али довољан је и мали број падавина како би се шума одржала[12]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „General Information - Chavash Vermane National Park”. 
  2. ^ „Official Site: Chavash Varmane Bor National Park”. FGBU National Park Chavash Varmane Bor. 
  3. ^ „National Park Chavash Vermane (in Russian)”. NP Chavash Vermane. Архивирано из оригинала 26. 04. 2019. г. Приступљено 22. 03. 2018. 
  4. ^ „Trail Map of Cavash Vermane”. Chavash Vermane NP. Архивирано из оригинала 17. 02. 2020. г. Приступљено 22. 03. 2018. 
  5. ^ Национальный парк «Чăваш вăрманĕ» — один из семи чудес Чувашии.
  6. ^ „Russia, a Country Study” (PDF). US CIA. 
  7. ^ „Ecological Trails, Chavash Vermane (in Russian)”. NP Chavash Vermane. 
  8. ^ „Nature-Based Tourism in Russia” (PDF). NeTour. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2016. г. Приступљено 22. 03. 2018. 
  9. ^ а б в „Flora and Fauna, Chavash Vermane (in Russian)”. NP Chavash Vermane. Архивирано из оригинала 26. 04. 2019. г. Приступљено 22. 03. 2018. 
  10. ^ „Threatened and Vulnerable Species - Chavash Vermane”. Ministry of Natural Resources of the Russian Federation. 
  11. ^ „Chavash Vermane - Climate and Physical Characteristics”. Protected Areas of the Russian Federation (на језику: руски). Ministry of Natural Resources and Ecology of the Russian Federation. Приступљено 30. 3. 2016. 
  12. ^ „Natural and Climate Conditions, Chavash Vermane (in Russian)”. NP Chavash Vermane. Архивирано из оригинала 26. 04. 2019. г. Приступљено 22. 03. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Афанасьев Ю. И., Хмельков Н. Т. Фауна позвоночных животных национального парка «Чаваш вармане» // Фауна и экология животных национального парка «Чаваш вармане». Вып.1. — Чебоксары, 1997. — С. 71-73.
  • Гафурова М. М., Теплова Л. П. Характеристика растительности и флоры некоторых участков национального парка «Чаваш вармане» // Науч. труды национального парка «Чаваш вармане». Т.1. — Чебоксары-Шемурша, 2002. — С. 48-71.
  • Красильников В. А. К фауне муравьев (Insecta, Hymenoptera, Formicidae) национального парка «Чаваш вармане» и сопредельных территорий // Фауна и экология животных национального парка «Чаваш вармане». Вып.1. — Чебоксары, 1997. — С. 68-70.
  • Красная книга Чувашской Республики. Том 1. Часть 1. Редкие и исчезающие растения и грибы. Гл. редактор, д. м.н., профессор, академик Иванов Л. Н. Автор-составитель и зам. гл. редактора Димитриев А. В. — Чебоксары: РГУП "ИПК «Чувашия», 2001. — 275 с.
  • Ластухин А. А. К познанию фауны чешуекрылых (Insecta, Lepidoptera) национального парка «Чаваш вармане» // Фауна и экология животных национального парка «Чаваш вармане». Вып.1. — Чебоксары, 1997. — С. 63-67.
  • Научные труды национального парка «Чаваш вармане». Т.2. Отв. за выпуск Яковлев А. А.., Чебоксары, 2008. — 97 с.
  • Научные труды национального парка «Чаваш вармане». Т.3. Чебоксары, 2010, 136 с.
  • Национальный парк «Чаваш вармане». Чувашская Республика. Научно-вспомогательный библиографический указатель. — Чебоксары: «Новое время», 2006 г. — 44 с.
  • Тихонов П. Т., Тихонов В. П. Национальный парк «Чаваш вармане». Чувашская Республика. — Чебоксары.: «Новое время», 2006 г. — 104 с.
  • Яковлев А. А. Анализ орнитофауны национального парка «Чаваш вармане» (Чувашская Республика) // Актуальные проблемы естествознания: Материалы Всероссийской научно-практической конференции / Под. ред. Л. Н. Воронова, Н. В. Хураськиной, А. А. Шуканова. — Чебоксары: Чувашгоспедуниверситет им. И. Я. Яковлева, 2006. — С. 135—143.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]