Најкориснији играч фајнал фора Евролиге у кошарци

С Википедије, слободне енциклопедије

Најкориснији играч фајнал фора Евролиге (енгл. Euroleague Final Four MVP) годишња је награда коју Евролига у кошарци додељује играчу који је приказао најбољу игру током фајнал фора овог такмичења и сматра се најпрестижнијим појединачним признањем у европској професионалној клупској кошарци. Први пут је додељена у сезони 1987/88, када је и одигран први фајнал-фор. У периоду од 1958. до 1987. године уместо најкориснијег играча именован је најбољи стрелац финала.

Троструки добитници ове награде били су Тони Кукоч и Василис Спанулис, а двоструки Дејан Бодирога, Димитрис Дијамантидис и Василије Мицић. Уобичајено је да награда припадне најбољем играчу тима освајача Евролиге, али је било и два изузетка (сезоне 1992/93. и 1993/94). У пет наврата је исти играч те сезоне освајао и награду за најкориснијег играча свих претходних фаза такмичења (Димитрис Дијамантидис у сез. 2010/11, Василис Спанулис у сез. 2012/13, Нандо де Коло у сез. 2015/16, Лука Дончић у сез. 2017/18. и Василије Мицић у сез. 2020/21).

Досадашњи добитници[уреди | уреди извор]

Сезона Играч Клуб
1987/88. Сједињене Америчке Државе Боб Макаду Италија Олимпија Милано
1988/89. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Дино Рађа Социјалистичка Федеративна Република Југославија Сплит
1989/90. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Тони Кукоч Социјалистичка Федеративна Република Југославија Сплит (2)
1990/91. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Тони Кукоч (2) Социјалистичка Федеративна Република Југославија Сплит (3)
1991/92. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Предраг Даниловић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан
1992/93. Хрватска Тони Кукоч (3) Италија Тревизо
1993/94. Савезна Република Југославија Жарко Паспаљ Грчка Олимпијакос
1994/95. Литванија Арвидас Сабонис Шпанија Реал Мадрид
1995/96. Сједињене Америчке Државе Доминик Вилкинс Грчка Панатинаикос
1996/97. Сједињене Америчке Државе Дејвид Риверс Грчка Олимпијакос (2)
1997/98. Савезна Република Југославија Зоран Савић Италија Виртус Болоња
1998/99. Сједињене Америчке Државе Тајус Едни Литванија Жалгирис
1999/00. Савезна Република Југославија Жељко Ребрача Грчка Панатинаикос (2)
2000/01. (Ф) Сједињене Америчке Државе Аријел Мегдоналд Израел Макаби Тел Авив
2000/01. (У) Аргентина Емануел Ђинобили Италија Виртус Болоња (2)
2001/02. Савезна Република Југославија Дејан Бодирога Грчка Панатинаикос (3)
2002/03. Савезна Република Југославија Дејан Бодирога (2) Шпанија Барселона
2003/04. Сједињене Америчке Државе Ентони Паркер Израел Макаби Тел Авив (2)
2004/05. Литванија Шарунас Јасикевичијус Израел Макаби Тел Авив (3)
2005/06. Грчка Теодорос Папалукас Русија ЦСКА Москва
2006/07. Грчка Димитрис Дијамантидис Грчка Панатинаикос (4)
2007/08. Сједињене Америчке Државе Трејџан Лангдон Русија ЦСКА Москва (2)
2008/09. Грчка Василис Спанулис Грчка Панатинаикос (5)
2009/10. Шпанија Хуан Карлос Наваро Шпанија Барселона (2)
2010/11. Грчка Димитрис Дијамантидис (2) Грчка Панатинаикос (6)
2011/12. Грчка Василис Спанулис (2) Грчка Олимпијакос (3)
2012/13. Грчка Василис Спанулис (3) Грчка Олимпијакос (4)
2013/14. Сједињене Америчке Државе Тајрис Рајс Израел Макаби Тел Авив (4)
2014/15. Аргентина Андрес Носиони Шпанија Реал Мадрид (2)
2015/16. Француска Нандо де Коло Русија ЦСКА Москва (3)
2016/17. Сједињене Америчке Државе Екпе Јудо Турска Фенербахче
2017/18. Словенија Лука Дончић Шпанија Реал Мадрид (3)
2018/19. Сједињене Америчке Државе Вил Клајберн Русија ЦСКА Москва (4)
2019/20. Награда није додељена.[а]
2020/21.[2] Србија Василије Мицић Турска Анадолу Ефес
2021/22.[3] Србија Василије Мицић (2) Турска Анадолу Ефес (2)
2022/23.[4] Зеленортска Острва Валтер Таварес Шпанија Реал Мадрид (4)

Успешност[уреди | уреди извор]

По добитницима[уреди | уреди извор]

Поз. Играч Број награда
1. Хрватска Тони Кукоч 3
Грчка Василис Спанулис
3. Србија Дејан Бодирога 2
Грчка Димитрис Дијамантидис
Србија Василије Мицић
6. Сједињене Америчке Државе Доминик Вилкинс 1
Србија Предраг Даниловић
Француска Нандо де Коло
Словенија Лука Дончић
Сједињене Америчке Државе Вил Клајберн
Аргентина Емануел Ђинобили
Сједињене Америчке Државе Тајус Едни
Литванија Шарунас Јасикевичијус
Сједињене Америчке Државе Екпе Јудо
Сједињене Америчке Државе Трејџан Лангдон
Сједињене Америчке Државе Боб Макаду
Сједињене Америчке Државе Аријел Макдоналд
Шпанија Хуан Карлос Наваро
Аргентина Андрес Носиони
Грчка Теодорос Папалукас
Сједињене Америчке Државе Ентони Паркер
Србија Жарко Паспаљ
Хрватска Дино Рађа
Сједињене Америчке Државе Тајрис Рајс
Србија Жељко Ребрача
Сједињене Америчке Државе Дејвид Риверс
Литванија Арвидас Сабонис
Србија Зоран Савић
Зеленортска Острва Валтер Таварес

По клубовима добитника[уреди | уреди извор]

Поз. Клуб Број награда
1. Грчка Панатинаикос 6
2. Израел Макаби Тел Авив 4
Грчка Олимпијакос
Шпанија Реал Мадрид
Русија ЦСКА Москва
6. Хрватска Сплит 3
7. Турска Анадолу Ефес 2
Шпанија Барселона
Италија Виртус Болоња
10. Литванија Жалгирис 1
Италија Олимпија Милано
Србија Партизан
Италија Тревизо
Турска Фенербахче

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Због пандемије ковида 19 такмичење је ове сезоне обустављено после 28 кола. Годишње појединачне награде нису додељене.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ECA Shareholders Executive Board announces decisions regarding 2019-20 and 2020-21 seasons”. euroleaguebasketball.net. 25. 5. 2020. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  2. ^ „Micic is chosen Final Four MVP”. euroleague.net. 30. 5. 2021. Приступљено 30. 5. 2021. 
  3. ^ „Micic repeats as Final Four MVP!”. euroleaguebasketball.net. 21. 5. 2022. Приступљено 21. 5. 2022. 
  4. ^ „Edy Tavares crowned as Final Four MVP”. euroleaguebasketball.net. 21. 5. 2023. Приступљено 21. 5. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]