Невера
Невера је појам који је настао негацијом вере и има огроман дијапазон употребе. Невера се употребљавала и као израз за непослушност, издају, ускраћивање дужне службе, огрешење о истину али и гажење брачне верности (прељубе). Израз се користио и за изражавање јереси и паганства. Такође, то је један од најтежих злочина у српском средњовековном кривичном праву.
Србија
[уреди | уреди извор]О невери сведоче чињенице пре и након Душановог законика и постоје три врсте таквих података.[1] Племићки сталеж (властела) је имаo бенефицију у да непосредно врши службу за владара. Та привилегија се састојала од војне али и других функција које би им владар поверио. Невера је била кривично дело намењено за властелу. Као такво, она је значила непослушност према владару односно ускраћивање поверене службе. То је био злочин који од половине XIII века припада реду царских дугова за које се одговара пред владаревим или државним судом. Главна казна која је била заступљена за такву врсту невере била је конфискација целокупне имовине кривца. У тежим случајевима, кривца би погађала и лична казна (најчешће смртна).[2] Друга врста података говори о томе да су се често изрицале казне за друге злочине које су биле исте као и оне предвиђене за неверу. Често се могао чути израз „да се распе и и накаже по закону како и неверник“. Трећи индикатор јесу казне конфискације имовине које су се највероватније примењивале али нажалост нема података да су се стварно користиле и личне казне.[3]
Душанов законик је задржао основе обичајног права у случају невере. У њему је прописано како се третирају људи који приме нечијег човека без царевог писма или они који би грабили имовину побеглог властелина или властелића. Најважнија новина коју је увео је ограничење одговорности искључиво на неверникову кућу, а не на читав род. Кривица се утврђивала индивидуално, није одговарао брат за брата ни отац за сина ако су одељени, али је материјално била одговорна кућа којој је неверник припадао. [3]
Босна
[уреди | уреди извор]У средњовековној Босни најтежа „кривина“ (противправна радња) против државе и владара јесте била невера. То је дело које је могао да изврши само властелин. Кривицу неверника би утврђивао станак односно од друге половине XIV века чланови Цркве босанске. За разлику од средњовековне Србије, овде је владар имао могућност само да оптужи кривца али не и да му суди. Када би властелин починио неверу све гарантије које је добио „вјером господском“ би престале да постоје. Казна за поступак су наизменично биле глоба и смртна казна. Сама санкција је зависила од политичког односа снага између владара и властеле, поготово велике властеле. Конфискација имовине и смртна казна су биле блаже у односу на српску верзију. [2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Михаљчић, Раде (28. 4. 2017). Лексикон српског средњег века. стр. 449.
- ^ а б Мирковић, Зоран (2019). Српска правна историја (III изд.). Београд: Универзитет у Београду - Правни факултет. стр. 63.
- ^ а б Тарановски, Теодор (2002). Историја српског права у Немањићкој држави (XIII изд.). Београд: Лирика. стр. 366—367.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bailey, J. M.; Gaulin, S.; Agyei, Y.; Gladue, B. A. (1994). „Effects of gender and sexual orientation on evolutionarily relevant aspects of human mating psychology”. Journal of Personality and Social Psychology. 66 (6): 1081—1093. PMID 8046578. doi:10.1037/0022-3514.66.6.1081.
- Fletcher, G. J.; Kerr, P. S. (2010). „Through the eyes of love: Reality and illusion in intimate relationships”. Psychological Bulletin. 136 (4): 627—658. CiteSeerX 10.1.1.385.4128 . PMID 20565171. doi:10.1037/a0019792.
- Hankin, B. L.; Abramson, L. Y. (2001). „Development of gender differences in depression: An elaborated cognitive vulnerability–transactional stress theory”. Psychological Bulletin. 127 (6): 773—796. PMID 11726071. doi:10.1037/0033-2909.127.6.773.
- Hazan, C.; Shaver, P. R. (1994). „Attachment as an organizational framework for research on close relationships”. Psychological Inquiry. 5 (1): 1—22. doi:10.1207/s15327965pli0501_1.
- Kobak, R. R.; Hazan, C. (1991). „Attachment in marriage: Effects of security and accuracy of working models”. Journal of Personality and Social Psychology. 60 (6): 861—869. doi:10.1037/0022-3514.60.6.861.
- Palson, R (1972). „Swinging in wedlock”. Society. 9 (4): 28—37. doi:10.1007/bf02695912.
- Sagarin, B. J.; Vaughn Becker, D.; Guadagno, R. E.; Nicastle, L. D.; Millevoi, A. (2003). „Sex differences (and similarities) in jealousy: The moderating influence of infidelity experience and sexual orientation of the infidelity”. Evolution and Human Behavior. 24 (1): 17—23. doi:10.1016/s1090-5138(02)00106-x.
- Whitty, M. T. (2003). „Pushing the wrong buttons: Men's and women's attitudes toward online and offline infidelity” (PDF). CyberPsychology & Behavior. 6 (6): 569—579. PMID 14756923. doi:10.1089/109493103322725342.
- Moultrup, David J. (1990). Husbands, Wives & Lovers. New York: Guilford Press.
- Pittman, F. (1989). Private Lies . New York: W. W. Norton Co.
- Rubin, A. M.; Adams, J. R. (1986). „Outcomes of sexually open marriages”. Journal of Sex Research. 22 (3): 311—319. doi:10.1080/00224498609551311.
- Vaughan, P. (1989). The Monogamy Myth. New York: New Market Press.
- Adult attachment and patterns of extradyadic involvement Family Process, Dec 2004 by Elizabeth S. Allen, Donald H. Baucom
- AN INTEGRATIVE INTERVENTION FOR PROMOTING RECOVERY FROM EXTRAMARITAL AFFAIRS Journal of Marital & Family Therapy, April 2004 by Gordon, Kristina Coop, Baucom, Donald H, Snyder, Douglas K
- Managing Infidelity: A Cross-Cultural Perspective by Anne Buckmaster, William Jankowiak, M. Diane Nell; Ethnology, Vol. 41, PART 1, pages 85–100 2002
- Infidelity: The Lessons Children Learn by Jennifer Harley Chalmers, PhD
- Professor Kristina Gordon's research into infidelity and betrayal
- Cybersex and Infidelity Online: Implications for Evaluation and Treatment by Kimberly S. Young, Alvin Cooper, Eric Griffiths-Shelley, James O'Mara, and Jennifer Buchanan Paper Published in Sexual Addiction and Compulsivity, 7 (10, 59–74, 200
- DeSteno, D. A.; Salovey, P. (1996). „Evolutionary origins of sex differences in jealousy? Questioning the fitness of the model”. Psychological Science. 7 (6): 367—372. doi:10.1111/j.1467-9280.1996.tb00391.x.
- Harris, C. R. (2000). „Psychophysiological responses to imagined infidelity: The specific innate modular view of jealousy reconsidered”. Journal of Personality and Social Psychology. 78 (6): 1082—1091. doi:10.1037/0022-3514.78.6.1082.
- Roughgarden, J.; Akcay, E. (2010). „Do We Need a Sexual Selection 2.0?”. Animal Behaviour. 79 (3): E1—E4. doi:10.1016/j.anbehav.2009.06.006.
- Hirsch, Jennifer S.; Meneses, Sergio; Thompson, Brenda; Negroni, Mirka; Pelcastre, Blanca; Del Rio, Carlos (2007). „The Inevitability of Infidelity: Sexual Reputation, Social Geographies, and Marital HIV Risk in Rural Mexico”. American Journal of Public Health. 97 (6): 986—96. PMC 1874214 . PMID 17463368. doi:10.2105/ajph.2006.088492.
- Hupka, Ralph B.; Buunk, Bram; Falus, Gábor; Fulgosi, Ante; Ortega, Elsa; Swain, Ronny; Tarabrina, Nadia (1985). „Romantic Jealousy and Romantic Envy: A Seven-Nation Study”. Journal of Cross-Cultural Psychology. 16 (4): 423—46. doi:10.1177/0022002185016004002.
- Vandello, Joseph A.; Cohen, Dov (2003). „Male Honor and Female Fidelity: Implicit Cultural Scripts That Perpetuate Domestic Violence”. Journal of Personality and Social Psychology. 84 (5): 997—1010. PMID 12757144. doi:10.1037/0022-3514.84.5.997.
- Barta, W. D.; Kiene, S. M. (2005). „Motivations for infidelity in heterosexual dating couples: The roles of gender, personality differences, and sociosexual orientation”. Journal of Social and Personal Relationships. 22 (3): 339—360. doi:10.1177/0265407505052440.
- Donovan, S.; Emmers-Sommer, T. M. (2012). „Attachment style and gender as predictors of communicative responses to infidelity”. Marriage & Family Review. 48 (2): 125—149. doi:10.1080/01494929.2011.626670.
- Lalasz, C. B.; Weigel, D. J. (2011). „Understanding the relationship between gender and extradyadic relations: The mediating role of sensation seeking on intentions to engage in sexual infidelity”. Personality and Individual Differences. 50 (7): 1079—1083. doi:10.1016/j.paid.2011.01.029.
- Lammers, J.; Stoker, J. I.; Jordan, J.; Pollmann, M.; Stapel, D. A. (2011). „Power increases infidelity among men and women”. Psychological Science. 22 (9): 1191—1197. PMID 21771963. doi:10.1177/0956797611416252.
- Leeker, O.; Carlozzi, A. (2012). „Effects of sex, sexual orientation, infidelity expectations, and love on distress related to emotional and sexual infidelity” (PDF). Journal of Marital and Family Therapy. 40 (1): 68—91. PMID 25059413. doi:10.1111/j.1752-0606.2012.00331.x. hdl:11244/7190.[мртва веза]
- Shackelford, T. K.; LeBlanc, G. J.; Drass, E. (2000). „Emotional reactions to infidelity”. Cognition & Emotion. 14 (5): 643—659. CiteSeerX 10.1.1.564.1918 . doi:10.1080/02699930050117657.
- McCracken, Peggy (1998). The romance of adultery: queenship and sexual transgression in Old French literature. ISBN 0-8122-3432-4.. University of Pennsylvania Press.
- Mathews, J. Dating a Married Man: Memoirs from the "Other Women. ISBN 1-4404-5004-8.. (2008) .
- Best Practices: Progressive Family Laws in Muslim Countries (August 2005)
- Moultrup, David J. (1990). Husbands, Wives & Lovers. New York: Guilford Press.
- Glass, S. P.; Wright, T. L. (1992). „Justifications for extramarital relationships: The association between attitudes, behaviors, and gender”. Journal of Sex Research. 29 (3): 361—387. doi:10.1080/00224499209551654.
- Goody, Jack (1956). „A Comparative Approach to Incest and Adultery”. The British Journal of Sociology. 7 (4): 286—305. JSTOR 586694. doi:10.2307/586694.
- Pittman, F. (1989). Private Lies. New York: W. W. Norton Co.
- Rubin, A. M.; Adams, J. R. (1986). „Outcomes of sexually open marriages”. Journal of Sex Research. 22 (3): 311—319. doi:10.1080/00224498609551311.
- Vaughan, P. (1989). The Monogamy Myth. New York: New Market Press.
- Blow, Adrian J.; Hartnett, Kelley (April 2005). Infidelity in Committed Relationships I: A Methodological Review. Journal of Marital and Family Therapy. INFIDELITY IN COMMITTED RELATIONSHIPS I: A METHODOLOGICAL REVIEW | Journal of Marital & Family Therapy | Find Articles at BNET at www.findarticles.com
- Blow, Adrian J; Hartnett, Kelley (April 2005). Infidelity in Committed Relationships II: A Substantive Review. Journal of Marital and Family Therapy. INFIDELITY IN COMMITTED RELATIONSHIPS II: A SUBSTANTIVE REVIEW | Journal of Marital and Family Therapy | Find Articles at BNET at www.findarticles.com