Недељко Терзић

С Википедије, слободне енциклопедије
Недељко Терзић
Датум рођења(1949-05-12)12. мај 1949.(74 год.)
Место рођењаСремска Митровица

Недељко Терзић (Сремска Митровица, 12. мај 1949) српски је писац, аутор је књига поезије, прозе и драмских текстова.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Прве стихове објавио је 1967. године. Са поезијом и прозом заступљен је у више од 80 антологија и значајнијих избора књижевног стваралаштва код нас и у иностранству (Русија, Немачка, Јерменија, Пољска, Румунија, Словенија, Македонија...) и добитник је преко 50 награда и признања за књижевно стваралаштво у Србији и иностранству.[2][1]

Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије[1] и једини је из Србије дугогодишњи члан немачке асоцијације писаца Deutsche Haiku Gesellschaft.

Студирао је археологију у Београду, био директор позоришта у Сремској Митровици и главни и одговорни уредник издавачке делатности " Сремских новина", а данас је главни уредник издавачке едиције "Sirm".[1]

Прву књигу поезије "Ћутање са равницом" објавио је 1975. године, прва преведена књига је била "Језеро на длану" на словачком језику 1980. а од 1982. његове књиге су преведене и објављују се у: Италији, Аустралији, Македонији,Француској, Грчкој, Бугарској, Румунији,Пољској, Мађарској, Словачкој, Словенији и Турској. Учесник је више међународних књижевних сусрета и фестивала, сарадник страних часописа у: Русији, Канади, Холандији, Румунији, Пољској, Македонији, Немачкој, Јапану, Словенији.[3][1]

О његовом књижевном стваралаштву писали су листови и часописи у: Македонији, Бразилу, Јапану, Русији, Немачкој, Грчкој, Румунији, Јерменији. Превођен је на: енглески, немачки, јапански, италијански, грчки, француски,турски, бугарски, румунски, пољски, македонски, мађарски, руски, јерменски, литвански, шпански, словеначки, шведски, русински, украјински, албански и ромски, као и есперанто.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

  • "Ћутање са равницом"
  • "Јад и јед"
  • "Дини из села АЕИОУ"
  • "Ловац на медузе"
  • "Камен у телу"
  • "Нешто треће"
  • "Нечији лик и друге песме"
  • "Овде почиње историја"
  • "Сусрети са невидљивом женом"
  • "Језеро на длану"
  • "Сан на броду"
  • "Чворуга и друге песме"
  • "Врашка посла"
  • "Цезар у корнету"
  • "Сцена код три кретена"
  • "Ноћне птице"
  • "Суве сузе"
  • "Приче наших дана"
  • "Здравице девет Југовића"
  • "Срма у грлу"
  • "Панонски извори"
  • "Немој да ме зекиш"
  • "Имам једно мало питање"
  • "Дечки дечаци"
  • "Живи портрети у прозорима сутерена"
  • "Парајлије у Паралији"
  • "Зидови са ушима"
  • "Небеске приче"
  • "Нећу да ме римујете"
  • "Водени сат"
  • "Збор и збег"
  • "Хук и мук"
  • "Имам једно мало питање"
  • "Траг на тргу"
  • "Залог наш"
  • "Велика вечера"
  • "Глад и глеђ"
  • "Сечуански змај"
  • "Никос са Олимпа"
  • "Халејев син"
  • "Весела олимпијада"

Награде[уреди | уреди извор]

  • Прва награда „Млади мај“ – за поезију, 1975. Зајечар,
  • Плакета Међурепубличке заједнице културе „Сава“ (Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Војводина) 1978. у Шиду,
  • Награда „Мајских игара“ за савремени драмски текст за децу, 1980. Бечеј,  
  • “Децембарска награда” 1982. награда Скупштине општине Шид,
  • “Новембарска награда” 1984. Скупштине општине Сремска Митровица,
  • „Искра културе“ Културно - просветне заједнице Војводине 1989. Нови Сад,
  • Награда “Јован Поповић” 1989. у Новом Саду, 
  • Награда „Стражилово“ 1991. у Новом Саду,
  • Златна плакета „Филип Вишњић“ 1991. у Нишу,
  • Награда „Луча“ – Српске читаонице, 1993. Ириг,
  • „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије 1993. у Београду,
  • Трећа награда за причу, часописа „Улазница“, 1995. Зрењанин
  • Награда „Косовски божур“, Вучитрн 1996.
  • Награда „Песнички крчаг“ 2000. у Београду,
  • Трећа награда „Доситејево перо“ 2007. у Београду,
  • „Новембарска награда“ 2007. Скупштине општине Сремска Митровица (по други пут).
  • Награда за животно дело „Светозар Милетић“ Удружење новинара Србије – Друштво новинара Војводине 2010. Нови Сад,
  • Плакета „Сима Цуцић“ 2010. Ново Милошево,
  • Повеља „Капетан Миша Анастасијевић“ – Пут ка врху, 2010. Инђија -    Нови Сад ...
  • Награда „Момчило Тешић“ за књигу „Парајлије у Паралији“ – Пожега 2011.
  • Награда „Сунчани сат“ – Фестивала поезије младих „Машта и снови“ за књижевно дело и подстицај дечјег стваралаштва, Сремска Митровица 2012.  
  • Награда за књигу године (2015) – Друштво књижевника Војводине, Нови Сад, 2016.
  • Награда „Орфеј са Дунава“ – Пети Међународни песнички сусрети „Орфеј на Дунаву“, Костолац 2017. [4]

Награде и признања у другим државама[уреди | уреди извор]

  • 1975. Признание на 8-те „Караманови средби“ Радовиш (Македонија)
  • 1976. Финалиста – у ужем избору за награду „Млада Струга“ на 15. Струшким вечерима поезије у Струги (Македонија)
  • 1977. Трећа награда „Мајска руковања“ (Титоград) Подгорица (Црна Гора)
  • 1983. Финалиста Фестивала Premio letterario Camaiore у Вијаређу (Италија),
  • 1985. Награда „Курирчек“ за дечју поезију, Марибор (Словенија)
  • 1987. Плакета града Вуковара (Хрватска)
  • 1995. Прва награда на Светском ITOEN конкурсу за хаику поезију у Токију (Јапан),
  • 1995. Награда дневника “The Daily Yomiuri” за хаику Токио (Јапан),
  • 2012. Награда Народне библиотеке „Филип Вишњић“ Бијељина (Република Српска – Федерација Б и Х)
  • 2014. Диплом - Награждается за интересное и качественное представление современной Сербской литературы на IX Санкт-Петербурском Международном книжном  салоне 2014. Санкт Петербург Россия
  • 2014. Academia Interenaţionalǎ “Mihai Eminescu” Premiul pentru difuzarea şi promovarea literaturii romǎneşti în 16 septembrie 2014, / România
  • 2015. Festivalul european de literatură - Sensul iubirii „Premiul de Excelenţă“ 9-11 octombrie 2015. Drobeta-Turnu Severin / România
  • 2015. ART Danubius – polgári tárasulás, 2015. november 28. Bratislava / Slovakia 
  • 2016. Premiul „Eminescu“ – Festivalul internaţional de literatură „Mihai Eminescu“ ediţia a XXVI-a, 2016, Drobeta Turnu Severin, România 
  • 2016. Médaille „Mihai Eminescu“ – Académie Internationale „Mihai Eminescu“ – Craiova, Drobeta Turnu Severin, România, 2016.
  • 2016. Меѓународната награда „Ана Франк“ – Издавачката куќа Феникс и Фондацијата за културна и научна афирмација и презентација Македонија Презент од Скопје, Македонија 2016.
  • 2016. Specially prize / 10. uluslararasi, şiir festivali şiristanbul`a katiliminiz bisleri onurlandimiştir / Istanbul 2016.
  • 2016. Международна награда „Мелнишки вечери на поезията – 2016“ за цялостно творчество и принос в развитието на регионалната и националната литература – XVII Международен фестивал „Мелнишки вечери на поезията 2016“ България
  • 2016.  Naji Naaman`s Literary Prizes 2016 – Honor prizes (for complete work, Jounieh – Lebanon
  • 2017. Premiul (médaille) “I. G. Bibicescu” – pentru promovarea literaturii române, Drobeta Turnu Severin, România 2017. Romania
  • 2017.  Диплом золотоŭ и скульптур А. С. Пушкина – Санкт-Петербургское оделение Союза писателеŭ России, Санкт петербург 19 сентября 2017 г. Россия

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Недељко Терзић”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ Терзић, Недељко (2017). Јад и јед. Лаћарак. 
  3. ^ Терзић, Недељко (2015). Глад и глеђ. АМ graphic. ISBN 978-86-88581-36-3. 
  4. ^ „Drustvo knjizevnika Vojvodine - Терзић Недељко”. www.dkv.org.rs. Приступљено 2018-06-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милијан Деспотовић: “Чуло језика“ – Центар за културу "Војислав Булатовић Струњо", Бијело Поље, 2019. ("Перо жар птице", есеј о књизи Недељка Терзића: "Нечији лик и друге песме“)