Незаборавно колективно самоубиство
| Незаборавно колективно самоубиство | |
|---|---|
 Незаборавно колективно самоубиство, издање на српском језику 2014. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Hurmaava joukkoitsemurha |
| Аутор | Арто Пасилина |
| Земља |  Финска |
| Језик | фински |
| Издавање | |
| Датум | 2008. |
Незаборавно колективно самоубиство (фин. Hurmaava joukkoitsemurha) је роман финског књижевника Арто Пасилине (фин. Arto Paasilinna) (1942) објављен 1990. године. Издање на српском језику објавила је издавачка кућа „Одисеја“ 2014. године у преводу Чедомира Цветковића.[1]
О аутору[уреди | уреди извор]
Арто Пасилина рођен 1942. године у финској Лапонији (Китила) је један од најзначајнијих финских писаца. Живео је у тешким животним условима са још седморо браће и сестара, посебно након очеве смрти када је имао седам година. Почео је врло рано да пише. Са седамнаест година ради као дрвосеча али га то не спречава да пише романе и публицистику. Писао је чланке за регионалне новине где је касније постао уредник. Наставља да ради као новинар и уредник и у другим новинама.[1][2]
Објављене књиге: Ловац на медведе (1964); Операција Финландија (1972); Година зеца (1975) која се сматра за једну од најпризнатијих и најпознатијих финских књига и која је преведена на преко четрдесет језика и добила неколико интернационалних награда; Сретан човек (1976); Млинар који завија (1980); За бога милога (1980); Шума обешених лисица (1983); Громовников син (1984); Слатка тровачица (1988); Незаборавно колективно самоубиство (1990); Живот је кратак (1991); Летећи дрвосеча (1996).[1]
О делу[уреди | уреди извор]
Незаборавно колективно самоубиство је духовит роман у коме је описано путовање групе истомишљеника да излаз из недаћа лежи у самоубиству. Решени да изврше чин самоубиства одлучују да то ураде колективно, на неком посебном месту, па путују, заљубљују се, проводе се, и на крају и предомисле. Писац је дао сатиричан поглед на савремено друштво и на то како излаз из тешког живота, депресије, налази у самоубиству.[1] Књига је и пародија на мишљење да су скандинавци хладни људи и да су депресивни због временских услова. Роман и почиње причом како су Финци депресиван народ, склони самоубиству.[3]
Књига почиње тако што упознајемо директора пропале фирме Онијена Релоненома који је пошао у једну урушену кућу, понео револвер са идејом да изврши самоубиство јер му нишзта у животу не иде од руке. На том месту упознаје Херманија Кемпајнена бившег команданта бригаде, који је изгубио позицију, а недуго после тога и супругу. Понео је канап и дошао на исто то место да изврши самоубиство. Размењују приче и разлоге свог безнађа и одустају од оног због чега су и дошли на то место. Долазе до закључка да вероватно још има људи који желе да изврше самоубиство. Дају оглас у новине у намери да окупе све људе који желе да изврше самоубиство.[3] Идеја је била да би могли исто тако да помогну и осталима као што су један другом помогли разговором, у супротном могу сви заједно да изврше самоубиство. Заплет почиње када се на оглас јави велики број људи.[4]
На оглас се јавило пуно људи те су схватили да им треба секретарица и тако им се придружује госпођа Пусари, такође суицидна. Формирана је група Анонимних самоубица на семинару и сада их је било немогуће раздвојити. Колективне сесије нису уродиле плодом и оно што следи јесте наћи идеалан начин и локацију за незаборавно колективно самоубиство.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Пасилина, Арто (2014). Незаборавно колективно самоубиство. Београд: Одисеја. стр. 183—189, корице. ISBN 978-86-7720-115-9.
- ^ „Arto Pasilina”. odiseja.co.rs. Приступљено 13. 10. 2021.
- ^ а б „Prikaz romana "Nezaboravno kolektivno samoubistvo"”. odiseja.co.rs. Приступљено 13. 10. 2021.
- ^ а б „Prikaz romana "Nezaboravno kolektivno samoubistvo"”. odiseja.co.rs. Приступљено 14. 10. 2021.
