Не Вин

С Википедије, слободне енциклопедије
Не Вин
Не Вин и Давид Бен Гурион приликом
посете Израелу 1959.
Лични подаци
Датум рођења14. или 24. мај 1911. или 10. јул 1910.
Место рођењаПонгдејл, Британска Бурма
Датум смрти5. децембар 2002.(2002-12-05) (91/92 год.)
Место смртиЈангон, Мјанмар
РелигијаТеравадски будизам
УниверзитетУниверзитет у Јангону
Професијаполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Бурманска партија социјалистичког програма
4. председник Бурме
2. март 1974 — 9. новембар 1981.
ПретходникВин Монг
НаследникСан Ју
Премијер Бурме
29. октобар 1958 — 4. април 1960.
ПретходникУ Ну
НаследникУ Ну
Премијер Бурме
2. март 1962 — 2. март 1974.
ПретходникУ Ну
НаследникСеин Вин

Не Вин (Ne Win; 14. или 24. мај 1911. или 10. јул 1910 — 2. децембар 2002) је био дугогодишњи војни и политички вођа Бурме. Био је оснивач програма Бурманског пута у социјализам.

Биографија[уреди | уреди извор]

Тачан датум Не Виновог рођења је непознат, због чега се јавља неколико датума у 1911. и један у 1910. години. Међутим, држи се да је датум рођења 1910. најверодостојнији и тачан. Рођен је у Понгдејлу у образованој поридици из средње класе. Од 1929. године, две је године студирао биологију на Рангунском универзитету, након чега је избачен јер је пао испит.[1] Убрзо је постао члан бурманске националистичке организације Добама Асјајоне („Ми Бурманци“). Године 1941, постао је члан социјалистичке фракције унутар организације.

Током Другог светског рата, био је члан Бурманске армије за независност (БНА) која се на страни Јапана борила против британске колонијлане власти. До краја рата, постао је командант у Бурманској народној армији (наследница БНА). Како се ближио крај рата, БНА је покренула борбу против Јапанаца, а Не Вин је успоставио везе са Британцима.

После рата је учествовао у гушењу комунистичких устанака по Бурми, све до 1948. године. Дана 14. јануара 1948. године, Бурма је добила независност од Велике Британије. Дана 31. јануара 1949. године, премијер У Ну поставио је Не Вина за врховног заповедника бурманске војске. Не Вин је реорганизовао и учврстио структуре војске. Године 1958, У Ну је предао Не Вину функције премијера, како би вратио ред у државу.[2] Не Вин је након тога, 1960, вратио власт У Нуу.

Године 1962, Не Вин је извршио државни удар, свргнувши У Нуа с власти. Не Вин је постао вођа Револуционарног већа и нови премијер. Не Вин је своју владавину темљио на елементима национализма, марксизма и будизма.[3] Овај програм назвао је Бурманским путом у социјализам. Био је оснивач Бурманске партије социјалистичког програма, која је била владајућа партија и чији је он био председник од 4. јула 1962. до 23. јула 1988. године. Између 1962. и 1965, били су усвојени закони против велепоседника. Године 1965, влада је покренула кампању масовног описмењавања.

Дана 2. марта 1974, Не Вин је укинуо Револуционарно веће и променио име земље у Социјалистичка Република Бурманске Уније. Био је изабран за председника, а генерал Сејн Вин за премијера државе. Дана 9. септембра 1978, Не Вин је дао оставку на место председника, али је и даље остао председник партије и водећа личност у политици Бурме до 1988. године.

Студентски протести од марта 1988, до августа су прерасли су у опште демонстрације против Не Винове власти. Под притиском опозиције, Не Вин је дао оставку на место председника партије 23. јула 1988. године. Дана 18. септембра, војска је под заповедништвом генерала Сава Монга угушила је протесте и на власт је дошла војна хунта. Не Вин је у наредних десет година успео да задржи одређени утицај унутар хунте.[4]

Дана 4. марта 2002, Не Винов шурјак, Аје Зав Вин безуспешно је покушао да сруши хунту с власти. Не Вин и његова кћи су после тога били смештени у кућни притвор.

Не Вин умро је у кућном притвору у својој кући близу Јангона, у 91. годни живота.[5] Мјанмарски медији нису објавили његову смрт. Његова кћи просула је његов пепео по реци Хлаинг.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Shaw 2005, стр. 44
  2. ^ Nicholas Tarling, ур. (1993). The Cambridge History of Southeast Asia. ISBN 978-0-521-35505-6. 
  3. ^ Channel 4 - News - Dispatches - A Brief History of Burma Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2010), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Listopadov, Nikolai Aleksandrovich. "U NE VIN." Voprosy Istorii no. 11 (November 1997): 56–78.
  5. ^ „Former Myanmar President U Ne Win Dies”. People's Daily China 5 December 2002. Приступљено 18. 12. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Nicholas Tarling, ур. (1993). The Cambridge History of Southeast Asia. ISBN 978-0-521-35505-6. 
  • Shaw, Karl (2005) [2004]. Power Mad! [Šílenství mocných] (на језику: Czech). Praha: Metafora. стр. 44. ISBN 978-80-7359-002-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Не Вин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Не_Вин&oldid=26065060”