Никола Лончар

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Лончар
Лончар октобра 2016. године
Лични подаци
Датум рођења (1972-05-31)31. мај 1972.(51 год.)
Место рођења Крагујевац, СФРЈ
Држављанство Србија
Шпанија
Висина 1,98 m
Информације о каријери
Про каријера 1989—2006
Позиција бек / крило
Сениорска каријера
Године Клуб
1989—1995
1995—1996
1996—1997
1997—1998
1998
1998—1999
2000
2001—2002
2002—2005
2005—2006
2006
Партизан
Реал Мадрид
Варезе
ПСЖ Расинг
Макаби Тел Авив
Хувентуд
Монтекатини Терме
Бреоган
Естудијантес
Партизан
Олимпија Милано
Репрезентативна каријера
 Југославија

Никола Лончар (Крагујевац, 31. мај 1972)[1] је бивши српски кошаркаш и председник КК Раднички. Играо је на позицијама бека шутера и крила.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Никола је кошарком почео да се бави у родном Крагујевцу одакле 1989. долази у Партизан. Са црно-белима је провео наредних шест сезона и за то време освојио два Првенства Југославије, два Купа и највреднији трофеј Куп Европских шампиона 1992. године.

Године 1995. одлази први пут у иностранство и потписује за славни Реал Мадрид, који је тада тренирао његов бивши тренер из Партизана Жељко Обрадовић. Са Мадриђанима проводи једну сезону а након тога одлази у италијански Варезе где се задржава такође једну годину.

Од 1997. до 1999. је играо за француски ПСЖ Расинг где га је довео Божидар Маљковић. Године 1998. одлази у славни Макаби из Тел Авива где није успео да се снађе па је убрзо добио отказ и вратио се у Шпанију у екипу Хувентуда. Након тога следи једна полусезона у италијанској екипи Монтекатини Терме.

Лончар се 2000. године поново враћа у Шпанију и потписује за екипу Бреогана где проводи наредне две сезоне. Након тога следе три сезоне у Естудијантесу где је и оставио највећи траг у својој иностраној каријери. Са њима је стигао до финала плеј-офа АЦБ лиге у сезони 2003/04.

У септембру 2005. се вратио у Партизан,[2] али се није дуго задржао јер добио отказ већ у јануару 2006.[3] Након тога је отишао у италијански Армани џинс Милано, код тренера Саше Ђорђевића, где је остао до краја сезоне и након тога завршио каријеру.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Лончар је са репрезентацијом СР Југославије освојио златне медаље на Европском првенству 1997. и на Светском првенству 1998. Такође је освојио и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. и бронзану медаљу на Европском првенству 1999.

После кошарке[уреди | уреди извор]

Након завршетка играчке каријере Лончар је остао да живи у Шпанији и ради као коментатор за кошаркашке утакмице на једној шпанској спортској телевизији. Основао је 2015. године ККК Раднички.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Профил на сајту АЦБ лиге”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2014. г. Приступљено 25. 08. 2014. 
  2. ^ „Никола Лончар у Партизану!”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2014. г. Приступљено 02. 09. 2014. 
  3. ^ „Лончар то није заслужио”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2014. г. Приступљено 02. 09. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]