Нова година

С Википедије, слободне енциклопедије
Сиднејска лука за време прославе Нове година

Нова година је дан када по соларним и сличним календарима почиње следећи календарски, датумски, циклус, односно то је први дан у следећој години.

У свим културама које користе годишње календаре долазак нове године се прославља као празник. У данашње доба, већина развијених земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара. Нова година се као празник слави 1. јануара и обично је нерадан дан.

Током дочека Нове године, 31. децембра, обичај је да се испаљује ватромет током ишчекивања поноћи, и да се у поноћ размењују поклони са жељама за успешну наредну годину. Деци се поклони остављају испод новогодишње јелке, где их чекају када се пробуде наредног дана (јутра), али се они могу размењивати и одмах након поноћи.

Новогодишње ракете

Прослава Нове године је у СФРЈ посебан значај почела да добија после Другог светског рата када се покушао сузбити значај који је велики део хришћанског становништва са тих простора придавао прослави Божића, тако што се пажња усредсредила на до тада мање прослављану и религијски непопуларну Нову годину.

Прослављање Нове године на дан који је грегоријанским календаром означен као први јануар није одувек било присутно; наиме многе културе су смену година, пре него што се усталио данашњи обичај, обележавале у пролеће или јесен. У хришћанским срединама, први јануар је познат као дан на који је Исус Христос обрезан. Међутим, Црквена Нова Година се не слави нa тај дан. На пример, иако даје благослов цивилном слављу, Православна Црква слави Нову годину 1. септембра по Јулијанском или Грегоријанском календару (зависно од помесне цркве), почињући тада свој литургијски циклус.

Павле Ровински је записао да у новије време књаз Никола Петровић чека Нову годину по европском обичају, у поноћ. Долазили би му у госте виши чиновници и представници страних држава. У поноћ би настала пуцњава из топова. Другог дана након литургије ишли би код књаза и насљедника са честиткама. Тај обичај се постепено усвајао и у другим местима, али сеоски народ у томе није учествовао.[1]

У различитим земљама[уреди | уреди извор]

У Бразилу се Нова година слави ватрометом.[2] Кад чују звук пуцњаве, сви се загрле и пољубе. Они верују да ако у овом тренутку добијете прилику да пољубите особу која вам је драга, година ће проћи срећно.[3]

У Јапану, на дан празника, бронзана звона будистичких храмова звоне 108 пута.[4] Овај број није изабран случајно. Јапанци верују да сваки ударац избацује једну од 108 штетних страсти способних да униште људски живот. Истовремено, становници источне земље дочекују Нову годину са чистим духом.Хатсумоде (посета светилишту) обично се дешава првог дана Нове године, али је такође дозвољено посетити света места и у стару Нову годину. Током ове посете верници се моле боговима за здравље и просперитет у наредној години.[5]

У Кини се празник слави са великом буком и ватрометом. Чинећи то, кинези верују да отерају зле силе које спречавају долазак Нове године. У северној Кини, у новогодишњој ноћи, у кућу се ставља расцветана грана брескве или се, као симбол цветања, кућа украшава стаблима мандарина са које висе плодови наранџе.[6]

Ескими дају једни другима најчудније празничне поклоне. Ово су фигуре моржева и поларних медведа исклесане од леда.[7] Временски услови Гренланда омогућавају дуго чување ових поклона.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ровински 1998, стр. 129.
  2. ^ „The New Year’s Eve photo that shook Brazil”. washingtonpost.com. Приступљено 01. 6. 2023. 
  3. ^ „Brazilian New Year’s Traditions and Superstitions”. streetsmartbrazil.com. Приступљено 01. 6. 2023. 
  4. ^ „Joya-no-Kane (New Year's Eve Bell) - Japanese Encyclopedia”. matcha-jp.com. Приступљено 01. 6. 2023. 
  5. ^ „25 New Year’s Eve Traditions From Around the World”. callie.com. Приступљено 01. 6. 2023. 
  6. ^ „The Peach Tree”. historians.org. Приступљено 01. 6. 2023. 
  7. ^ „From The Land Where Polar Bears Fly”. archive.nytimes.com. Приступљено 01. 6. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Литература[уреди | уреди извор]