Новембарски устанак
| Новембарски устанак | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део пољско-руских ратова | |||||||
 Устаници заузимају арсенал у Варшави 1830. године | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Руско царство |
 Конгресна Пољска | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Иван Дибич Забалкански Иван Паскевич Еривански |
Адам Чарторијски Михал Рађивил Јан Скшинецки Игнације Пронђински | ||||||
| Јачина | |||||||
| 115.000 људи и 336 топова[1] | 70.000 људи и 140 топова[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| знатни | тешки | ||||||
,_1830-1831.jpg)
Новембарски устанак (1830—1831) или Руско-пољски рат 1830—1831, био је устанак Пољака против Руске Империје.[2][3][4]
Устанак[уреди | уреди извор]
Утицај Јулске револуције осетио се и у Пољској коју су још увек делиле суседне монархије: Русија, Пруска и Аустрија. Национализам пољских племића и интелигенције подгрејаван песмама Адама Мицкијевича и немири који су захватили западну Европу, подстакли су устанак у Пољској (1830—1831). Пољски национализам није имао реалну подлогу, а имао је моћну Русију за непријатеља. У Варшави је објављена пољска независност која је трајала до маја 1831. године, када су руске трупе предвођене генералом Иваном Паскјевичем поразиле пољске револуционаре и на дужи рок онемогућиле уједињење ове словенске католичке земље. Руски цар је укинуо устав Пољској и ограничио јој аутономију.[2]
| Историја Пољске |
|---|
 |
Резултат[уреди | уреди извор]
Устанак је био уперен против Русије, али није успео да се прошири изван Варшаве. Истакнута личност устанка је био бивши руски министар спољних послова Адам Чарторијски. Многи Пољаци су емигрирали, а неки од њих су помогли Србима да напишу национални програм - "Начертаније". Остали су се склонили у Француску и Турску и ступили у њихове државне службе, понајвише као официри.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Петровић 1974, стр. 112.
- ^ а б Петровић 1974, стр. 99.
- ^ Петровић 1974, стр. 111-112.
- ^ Тимовски 1999, стр. 81.
Литература[уреди | уреди извор]
- Петровић, Петар (1974). „Пољска, Пољски устанци”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 7 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Историја за трећи разред гимназије, општи и друштвено-језички смер, Радош Љушић (166—167)
- Tymowski, Michal (1999). Kratka povijest Poljske. Zagreb: Matica hrvatska. ISBN 953-150-534-9.
- Павле, Миљуков (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књиижевна задруга.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
