Односи Србије и Алжира

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Алжир
Map indicating locations of Алжир and Србија

Алжир

Србија

Односи Србије и Алжира су односи Републике Србије и Народне Демократске Републике Алжир.

Историја односа[уреди | уреди извор]

Генерални конзулат Краљевине Југославије у Алжиру отворен је 15. јуна 1940. године.[1]

Односи Југославије и Алжира[уреди | уреди извор]

Посета председника Алжира Ахмеда ибн Беле Југославији – Потписивање југословеско-алжирске декларације, 12. март 1964.

Председник Републике Јосип Броз Тито је први пут посетио ДНР Алжир 15–26. априла 1965. Југословенска делегација је допутовала у Алжир председничким бродом Галеб.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Дипломатски односи са Алжиром су успостављени 2. јула 1962. године.[2][3]

Алжир је био уздржан приликом гласања о пријему Косова у УНЕСКО 2015.

Посете[уреди | уреди извор]

Економски односи[уреди | уреди извор]

  • У 2020. години укупна робна размена износила је 214,7 милиона УСД од чега само неколико промила био увоз из Алжира.
  • У 2019. размењено је заједно роба у вредности од 78,4 мил. долара. Извоз из Србије износио је 78 милиона, а увоз 439.000 УСД.
  • У 2018. укупна робна размена износила је 39,1 милион УСД. Из наше земље извезено је за 39 милиона, а увезено за 174.000 долара. [4][5]

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Београду[уреди | уреди извор]

У Алжиру[уреди | уреди извор]

Амбасада Републике Србије у граду Алжиру (Алжир) радно покрива Мали,[8] Гвинеју[9] и Гвинеју Бисао.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Нада Петровић, Посланство Краљевине Југославије у Француској – Париз и његова архивска грађа Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2015)
  2. ^ „Билатерални односи са Алжиром”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2014. г. Приступљено 01. 02. 2015. 
  3. ^ „Шест деценија дипломатских односа Србије и Алжира”. Политика. 29. 8. 2022. Приступљено 30. 8. 2022. 
  4. ^ „Serbia exports to Algeria”. Trading Economics. Приступљено 20. 7. 2021. 
  5. ^ „Serbia imports from Algeria”. Trading Economics. Приступљено 20. 7. 2021. 
  6. ^ Nikolić primio akreditive ambasadora Indonezije, Meksika, Katara i Alžira
  7. ^ Амбасадори Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2015), Амбасада Алжира Србија
  8. ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи — Мали”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 24. 02. 2015. 
  9. ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи — Гвинеја”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 24. 02. 2015. 
  10. ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи — Гвинеја Бисао”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 24. 02. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Димић, Љубодраг (2013). „Југославија и Алжир 1961-1965”. Југославија-Алжир: Зборник радова са научне конференције. Београд: Архив Југославије. стр. 49—80. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]