Односи Србије и Северне Македоније

Односи Србије и Северне Македоније су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније.

Историја односа[уреди | уреди извор]

Средњи век[уреди | уреди извор]

Душанов Законик је донет на сабору властеле и црквених великодостојника одржаном 1349. у Скопљу.

Пад под турску власт[уреди | уреди извор]

Однос Србије према Македонији у Османском царству[уреди | уреди извор]

Српско-бугарско-грчки спор око Македоније чинили су срж балканске политике друге половине 19. и почетком 20. века. Иако је брига балканских држава о хришћанима у Турској (Србије и Црне Горе о Србима) била знатно појачана (отварање конзулата, помоћ школама и манастирима и сл.), њихов положај није се битно поправио.

Српски конзулати у Македонији отворени су као последица конзуларне конвенције Краљевине Србије и Османског царства. Конвенција је подразумевла отварање српских конзулата у центрима Косовског, Солунског и Битољског вилајета, односно у Скопљу, Солуну и Битољу.

Кроз прешевско-кумановску удолину проведена је 1888. главна железничка пруга Београд-Солун.

Ситуација у Вардарској Македонији у саставу Србије и Југославије[уреди | уреди извор]

Балкански ратови[уреди | уреди извор]

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Северна Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Егејска Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Македонија Бугарској.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. На размеђу Вардарске и Егејске Македоније је 1916. формиран Солунски фронт.

Између два светска рата[уреди | уреди извор]

После рата је Вардарска Македонија је била саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије.

Члан бугарског ВМРО-а (Величко Керин) је заједно са усташама извршио атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

У Другом светском рату Вардарска Македонија је била поново окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније.

Народна/Социјалистичка Република Македонија[уреди | уреди извор]

Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада НР Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.

Од 1945. до 1991. Вардарска Македонија је федерална јединица Титове Југославије.

Независност Северне Македоније[уреди | уреди извор]

Након декларације о независности Хрватске и Словеније у јуну 1991, Северна Македонија је прогласила независност три месеца касније, у септембру 1991.

Војска крње Југославије (ЈНА) је мирно напустила Северну Македонију 1992, и она је једина бивша југословенска република која је добила независност без сукоба или рата. Међутим, билатерални односи нису одмах успостављени.

Савезна Република Југославија је формирана 1992 од стране преосталих југословенских република Црне Горе и Србије.

Односи СР Југославије и Северне Македоније[уреди | уреди извор]

Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. на војном аеродрому код Куманова је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије.

Председник Северне Македоније Борис Трајковски је посетио Београд децембра 2000.

Односи Републике Србије и Републике Северне Македоније[уреди | уреди извор]

Дипломатски односи са Северном Македонијом су успостављени у априлу 1996. године.^[1] 8. априла 1996. билатерални односи су спроведени под ондашњим уставним именом - Република Македонија, а не под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Србија је била једна од 131 земље у свету која је признавала Републику Македонију под њеним тадашњим уставним именом.

Током COVID-19 пандемије Република Србија је у неколико наврата донирала вакцине Северној Македонији и дозволила бесплатно вакцинисање грађана СМ на територији Србије.

У августу 2021. премијер Зоран Заев изјавио је да је Србија увек била највећи пријатељ Северној Македонији.^[2]

Отворена питања[уреди | уреди извор]

Неканонско одвајање од Српске православне цркве 1967. године.[уреди | уреди извор]

Срби у Северној Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они нису уживали и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе. У мају 2022. године раскол је прекинут одлуком Српске православне цркве да обнови канонско јединство са Македонском православном црквом-Охридском архиепископијом, након чега је МПЦ-ОА прихватила аутономан статус у оквиру СПЦ.^[3] Помирење је обележено 19. маја 2022. у Храму Светог Саве заједничком службом патријарха српског Порфирија и архиепископа охридског и македонског Стефана.^[4]

Косово и Метохија[уреди | уреди извор]

Северна Македонија је признала једнострано проглашену независност тзв. Републике Косово.

Северна Македонија је гласала за пријем тзв. Републике Косова у УНЕСКО 2015.

Економски односи[уреди | уреди извор]

У 2020. години укупна робна размена вредела је 984 милиона УСД. Од тога извоз Србије је био 736 милиона, а увоз 248 милиона долара.
У 2019. робна размена је премашила укупан износ од милијарду долара. Извоз из наше земље вредео је 754 милиона, а увоз 250 милиона УСД.
У 2018. години вредност укупне робне размене била је 1,01 милијарди УСД. Извоз из РС износио је 741 милион, а увоз 270 милиона долара.^[5]^[6]

Посете[уреди | уреди извор]

Посете Председника Републике Србије:
- септембра 2016. званична посета Томислава Николића приликом обележавања 100. годишњице битке на Кајмакчалану.
- октобра 2012. званична посета Томислава Николића приликом обележавања 100. годишњице Кумановске битке на Зебрњаку.
- маја 2009. у Северној Македонији боравио Борис Тадић на инагурацији председника Ђорђа Иванова.
Посете Председника Републике Северне Македоније Ђорга Иванова:
- октобра 2016. (учешће на обележавању 70. годишњице досељавања Македонаца у Војводину).
- октобра 2014.
- јануара 2012.
Заједничке седнице две владе:
- 16. фебруара 2015. Друга заједничка седница две Владе одржана је у Скопљу;
- 3. јуна 2013. Заједничка седница две владе одржана у Београду;
јануара 2013. Председник Владе Ивица Дачић учинио је званичну посету Северној Македонији. У делегацији ПВ био је министар правде и државне управе Никола Селаковић.
Посете Председника Владе Северне Македоније Николе Груевског:
- децембра 2014. посетио Београд приликом самита Кине и земаља централне и источне Европе.
- 22. 7. 2009. посетио Београд.
Председник Собрања Трајко Вељаноски посетио РС 2013.
Посете појединих министра:
- 15. септембра 2014. Први потпредседник Владе и МСП Ивица Дачић боравио је у званичној посети Северној Македонији.
- МИП Никола Попоски посетио је РС у септембру 2011, јануару 2012. и фебруару 2014.
- маја 2013. Министар здравља РС проф. др Славица Ђукић Дејановић посетила је Северну Македонију.
- 17-18. фебруара 2013. МСП Иван Мркић је боравио у посети Северној Македонији и сусрео се са МИП Н. Попоским на маргинама 67. заседања ГС УН.
- фебруара 2013. Министар пољопривреде Љупчо Димовски посетио је РС.
- фебруара 2012. Бивши Министар одбране Северне Македоније Фатмир Бесими посетио је РС.

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

Северна Македонија има амбасаду у Београду главном граду Србије, а исто тако Србија има амбасаду у Скопљу, као и почасни конзулат у граду Битољу и Охрид

У Београду[уреди | уреди извор]

Никола Тупанчески, амбасадор, 2024—^[7]

Михаела Веселинов, отправница послова, 2021—
Александар Поповски, отпр. послова, 2018—2021.
Васко Грков, отпр. послова, 2018.
Вера Јовановска Типко, амбасадор, 2014—2018.
Љубиша Георгиевски, амбасадор, 2009—2013.
Александар Василевски, амбасадор, 2008.
Кире Илиоски, амбасадор, 2007—2008.
Виктор Димовски, амбасадор, 2003—2007.
Славко Милосавлевски, амбасадор Северне Македоније у СР Југославији, односно Србији и Црној Гори (1996–2003).

У Скопљу[уреди | уреди извор]

Невена Јовановић, амбасадор, 2021. -
Зоран Ковачевић, отправник послова, 2020—2021.
Душанка Дивјак-Томић, амбасадор, 2013—2020. (доајен дипломатског кора)
Томислав Ђурин, амбасадор, 2009—2012.
/ Зоран Поповић, амбасадор, 2005—2009.
/ Бисерка Матић, амбасадор,2001—2005.
Зоран Јанаћковић, амбасадор, 1996—2000.

Поређење[уреди | уреди извор]

	Северна Македонија	Србија
Становништво	2.058.539	9.024.734 (са КиМ)
Површина	25.713 km²	88.361 km²
Густина насељености	81/km²	96,78/km² (без КиМ)
Престоница	Скопље - 515.419 (571.040 шире подручје)	Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)
Облик владавине	Парламентарна република	Парламентарна република
Службени језик	Македонски	Српски
Вероисповест	64,7% Православље, 33,3% Ислам, 0,37% остали	84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти (без КиМ)
Етничка структура	64,18% Македонци, 25,17% Албанци, 3,85% Турци, 2,66% Роми, 1,78% Срби, 0,48% Цинцари, 1,88% остали	82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали (без КиМ)
ГДП (по становнику)	12,800 $ (2017)	16,804 $ (2017) (без КиМ)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Билатерални односи са Македонијом”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2014. г. Приступљено 24. 01. 2015.
^ „Заев: Србија је увек била наш највећи пријатељ”. Politika Online. Приступљено 2021-08-01.
^ „Патријарх поздравио одлуку МПЦ да се врати у јединство са СПЦ”. Politika Online. Приступљено 2022-05-19.
^ „U Hramu održana "liturgija pomirenja" SPC i MPC: Naša srca biju od radosti”. N1 (на језику: српски). 2022-05-19. Приступљено 2022-05-19.
^ „Serbia Exports to Macedonia”. Trading Economics. Приступљено 14. 9. 2021.
^ „Serbia Imports from Macedonia”. Trading Economics. Приступљено 14. 9. 2021.
^ www.novimagazin.rs (2024-02-02). „Vučić primio akreditivna pisma sedam novoimenovanih ambasadora”. Novi magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-02-14.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Билатерални односи са Македонијом”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2014. г. Приступљено 24. 01. 2015.

[2] „Заев: Србија је увек била наш највећи пријатељ”. Politika Online. Приступљено 2021-08-01.

[3] „Патријарх поздравио одлуку МПЦ да се врати у јединство са СПЦ”. Politika Online. Приступљено 2022-05-19.

[4] „U Hramu održana "liturgija pomirenja" SPC i MPC: Naša srca biju od radosti”. N1 (на језику: српски). 2022-05-19. Приступљено 2022-05-19.

[5] „Serbia Exports to Macedonia”. Trading Economics. Приступљено 14. 9. 2021.

[6] „Serbia Imports from Macedonia”. Trading Economics. Приступљено 14. 9. 2021.

[7] www.novimagazin.rs (2024-02-02). „Vučić primio akreditivna pisma sedam novoimenovanih ambasadora”. Novi magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-02-14.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Спољни односи Србије
Азија	Авганистан Азербејџан¹ Бангладеш Бахреин Брунеј Бутан Вијетнам Грузија¹ Египат¹ Израел Индија Индонезија Ирак Иран Источни Тимор Јапан Јемен Јерменија¹ Јордан Јужна Кореја Казахстан¹ Камбоџа Катар Кина Кипар¹ Киргистан Кувајт Лаос Либан Малдиви Малезија Мјанмар Монголија Непал Оман Пакистан Палестина Русија¹ Саудијска Арабија Северна Кореја Сингапур Сирија Шри Ланка Тајланд Таџикистан Туркменистан Турска¹ Узбекистан Уједињени Арапски Емирати Филипини Бивши односи: Јужни Вијетнам · Јужни Јемен · Северни Јемен
Америка	Антигва и Барбуда Аргентина Бахами Барбадос Белизе Боливија Бразил Венецуела Гвајана Гватемала Гренада Доминика Доминиканска Република Еквадор Јамајка Канада Колумбија Костарика Куба Мексико Никарагва Панама Парагвај Перу Салвадор Света Луција Сент Винсент и Гренадини Сент Китс и Невис Сједињене Америчке Државе Суринам Тринидад и Тобаго Уругвај Хаити Хондурас Чиле
Африка	Алжир Ангола Бенин Боцвана Буркина Фасо Бурунди Габон Гамбија Гана Гвинеја Гвинеја Бисао Египат¹ Екваторијална Гвинеја Еритреја Етиопија Замбија Зеленортска Острва Зимбабве Јужни Судан Јужноафричка Република Камерун Кенија Комори Демократска Република Конго Република Конго Лесото Либерија Либија Мадагаскар Малави Мали Мароко Мауританија Маурицијус Мозамбик Намибија Нигер Нигерија Обала Слоноваче Руанда Сао Томе и Принципе Свазиленд Сејшели Сенегал Сијера Леоне Сомалија Судан Танзанија Того Тунис Уганда Централноафричка Република Чад Џибути Бивши односи: Занзибар
Европа	Азербејџан¹ Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Република Српска Бугарска Ватикан Грузија¹ Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Јерменија¹ Казахстан¹ Кипар¹ Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Малта Малтешки Витешки Ред (нема територију) Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија¹ Сан Марино Северна Македонија Словачка Словенија Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија Бивши односи: Источна Немачка
Океанија	Аустралија Ванату Нови Зеланд Палау Папуа Нова Гвинеја Самоа Соломонска Острва Тонга Фиџи
Међународне организације	Уједињене нације низ агенција УН Савет Европе ОЕБС ИПУ Дунавска комисија Интерпол Енергетска заједница ЕБРД Интерпарламентарна скупштина православља Парламентарна скупштина Медитерана Посматрач: Покрет несврстаних СТО Франкофонија Афричка унија ОДКБ АЦС Посебан вид сарадње: НАТО пакт (партнер) Европска унија (кандидат) ЕАЕС (преговори о слободној трговини) Регионалне иницијативе: ПСуЈИЕ ЦЕИ ЈЈИ МКСРС БСЕЦ ЦЕФТА Берлински процес Крајовска група Бивши односи: Друштво народа Мала Антанта СЕВ (посматрач) Варшавски пакт (сусед)
Министарство спољних послова Републике Србије Министар Списак амбасадора Србије / у Србији Спољна трговина Србије Српска дијаспора
¹Државе делимично или потпуно у Азији, у зависности дефиниције границе Европе и Азије.

п р у Спољни односи Северне Македоније
Азија	Египат¹ Израел Јапан Катар Кина Русија¹ Турска¹ Уједињени Арапски Емирати
Америке	Канада Сједињене Америчке Државе
Африка	Египат¹
Европа	Албанија Аустрија Белгија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грчка Данска Естонија Италија Мађарска Немачка Норвешка Пољска Румунија Русија¹ Словенија Србија Република Косово² Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Француска Црна Гора Холандија Хрватска Чешка Швајцарска Шведска Шпанија
Океанија	Аустралија
Међународне организације	Уједињене нације ОЕБС Савет Европе СТО Франкофонија Интерпол Енергетска заједница ИПУ Парламентарна скупштина Медитерана Посебан вид сарадње: Европска унија (кандидат) НАТО пакт (замрзнути преговори о чланству) Регионалне иницијативе: ПСуЈИЕ ЦЕИ ЦЕФТА Берлински процес
¹Државе делимично или потпуно у Азији, у зависности дефиниције границе Европе и Азије. ²Северна Македонија је успоставила званичне дипломатске односе са једнострано проглашеном Републиком Косово.