Октав Панку Јаши

С Википедије, слободне енциклопедије
Октав Панку Јаши
Октав Панку Јаши
Лични подаци
Пуно имеОктав Панку Јаши
Датум рођења(1929-04-14)14. април 1929.
Место рођењаЈаши, Румунија
Датум смрти16. април 1975.(1975-04-16) (46 год.)
Место смртиБукурешт, Румунија
НационалностРумун
Занимањекњижевник, сценариста, новинар
Књижевни рад
Период1950—1970.
Језик стварањарумунски
Жанрдечја књижевност
Утицаји одЂорђе Топирчану

Октав Панку Јаши (Јаши, 14. април 1929Букурешт, 16. април 1975)[1] био је румунски књижевник, сценариста и новинар. Био је значајан румунски писац за децу у периоду 1950—1970. године.[2][3] Био је познат по свом уметничком имену Цуцу.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Октав је рођен 14. априла 1929. године у Јашију као Октав Панку, а током каснијег живота додао је свом презимену још једно које осликава његов родни град. Рођен као син Базила Панкуа, државног служеника, Октав је похађао школе у Јашију и Букурешту.

Радио је као уредник Румунског радија од 1947. до 1958. године, на филму (у периоду 1959—1962. године), а такође и у часопису Cutezatorii током периода 1967—1969. године. Своју књижевну каријеру започео је 1949. године, када је објавио збирку песама Да ли време стоји? (Timpul sta pe loc?). Објавио је два романа — Морска битка Малог језера (Marea batalie de la Iazul Mic, 1953. године) и Књига са плавим очима (Cartea cu ochi albastri, 1959. године) — и написао велики број прича за децу.[3] Такође је писао сценарије Романтично лето (Vara romantică, 1961. године), Недељни отац (Tată de duminică, 1975. године) и Цветови самоће (Singurătatea florilor, 1976. године).[5]

Дела Панку Јашија преведена су на велики број страних језика, међу којима и на немачки и чешки, али не и на енглески. Књижевни магазин Observator Cultural наводи га као једног од водећих писаца дечје књижевности у Румунији, међу писцима попу Думитруа Алмаша, Калина Грује, Гике Јутеша, Мирче Сантимбреануа и Овидиуа Зоте.[6]

Преминуо је 16. априла 1975. године у Букурешту, од последица срчаног удара, када му је било само 46 година.

Библиографија[7][уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Marea bătălie dela Iazul Mic (1953). Editura Tineretului (a C.C. al U.T.M.), București
  • Cartea cu ochi albaștri (1959). Editura Tineretului, București[8]

Приче[уреди | уреди извор]

  • Multe, multe luminițe (1951). Editura Tineretului[9]
  • Atunci în februarie (1951). Editura Tineretului[10]
  • Are tata doi băieți (1956). Editura Tineretului, București
  • Ala bala portocala (1957). Editura Tineretului, București[11]
  • Schițe în pantaloni scurți (1958)
  • Scrisori pe adresa băieților mei (1960). Editura Tineretului, București[12]
  • Făt-Frumos cînd era mic (1963). Editura Tineretului, București[13]
  • Tartine cu vară și vînt (1968). Editura Tineretului, București[14]
  • Nu fugi, ziua mea frumoasă! (1970). Editura Ion Creangă, București
  • Mai e mult pînă diseară? (1977). Colecția „Biblioteca pentru toți copiii”, editura Ion Creangă, Bucureșt
  • Pere alese (1981). Editura Timpul, Iași
  • Făt-Frumos cînd era mic (1982). Colecția „Biblioteca școlarului”, editura Ion Creangă, București
  • Pere alese (1991?). Editura Timpul, Iași. ISBN 978-973-95035-1-8.[15]
  • Fetița care l-a luat pe „NU” în brațe
  • Iedul cu trei capre
  • Mai e un loc pe genunchi(1956)
  • Punct și de la capăt
  • Timpul nu stă în loc
  • Vine, vine primăvara!

Друга прозна дела[уреди | уреди извор]

  • Iertați-mă, sînt tînăr... Însemnări din caiete de drum (1982). Editura Albatros, București

Драме[уреди | уреди извор]

  • Stele pe maidan

Филмски сценарији[уреди | уреди извор]

Стрипови[уреди | уреди извор]

Преводи[уреди | уреди извор]

Бројне књиге за децу које је Панку Јаши написао, током шездесетих и седамдесетих година преведене су и прилагођене за земље у региону, као и на веће светске језике.

Чешка[уреди | уреди извор]

  • Podte, poviem vám rozprávku (1958). Editura Mladé letá, Bratislava[17]
  • Kdo má zuby? (1960, Cine are dinți?). Editura SNDK, Praga[18]
  • Pohádky pro mé syny (1960?, Scrisori pe adresa băieților mei). Editura SNDK, Praga[19]
  • Za devatero paravány aneb Může ruka za Frantíka? (1964). Editura Dilia, Praga[20]
  • Inkoustová Sněhurka (1972, Albastră ca Cerneala). Editura Albatros, Praga[21]
  • Namalujeme si panáčka (1977, A fost odată un băiețel pe un gard). Editura Albatros, Praga[22]
  • Velká novina (1980, O veste mare despre un băiat mic). Editura Albatros, Praga[23]
  • Dvě pohádky se zvířátky (1981). Editura Dilia, Praga[24]

Естонија[уреди | уреди извор]

  • Võileivad suve ja tuulega (1976, Tartine cu vară și vînt)

Немачка[уреди | уреди извор]

  • Viele, viele Lichtlein (1951, Multe, multe luminițe). Editura Tineretului, București[25]
  • Die grosse Schlacht am „Kleinen Teich” (1955, Marea bătălie dela „Iazul Mic”). Editura Tineretului, București[26]
  • Vater erzählt (1956, Are tata doi băieți). Editura Tineretului, București[27]
  • Kling klang Gloria (1959, Ala bala portocala). Editura Tineretului, București[28]
  • Das Buch der blauen Augen (1964, Cartea cu ochi albaștri), Editura Tineretului, București[29]
  • Die Geschichte von den Schuhen (1986). Kriterion, București[30]

Јапан[уреди | уреди извор]

  • もりのようふくや (1962, În pădure toate-s bune, numai croitorii sînt proști). Fukuinkan Shoten, Tokio[31]

Литванија[уреди | уреди извор]

  • Didysis mušis prie mažojo tvenkinio (1962, Marea bătălie dela „Iazul Mic”). Valstybine Grozines Literaturos Leidykla, Vilnius[32]

Пољска[уреди | уреди извор]

  • Ele-Mele-Dudki (1964, Ala bala portocala). Nasza Księgarnia, Varșovia[33]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Biografia lui Octav Pancu-Iași, în Mai e mult pînă diseară? (1977), cop. IV
  2. ^ Sântimbreanu, Mircea. „Cuvînt înainte” la Mai e mult pînă diseară? (1977), pag. 7
  3. ^ а б „Octav Iasi Pancu biografia” (на језику: Romanian). www.referatele.com. Приступљено 30. 05. 2015. 
  4. ^ Marinescu, Aura Clara. Octavian Sava – 80, interviu publicat în ziarul „Cronica română” (1 februarie 2008)
  5. ^ „Octav Pancu-Iași” (на језику: Romanian). Filmoteca.ro. Приступљено 30. 05. 2015. 
  6. ^ Santimbreanu, Sanda; Anghel, Ion Nicolae (2000). „Sertarele lui Mircea Santimbreanu”. Observator Cultural (на језику: Romanian). Timisoara: Editura Amarcord (No. 101): 248. Приступљено 17. 05. 2015. 
  7. ^ „Works by Octav Pancu-Iași”. The European Library. Приступљено 30. 05. 2015. 
  8. ^ http://www.worldcat.org/oclc/251950103
  9. ^ http://www.worldcat.org/oclc/38620552
  10. ^ http://www.worldcat.org/oclc/45065103
  11. ^ http://www.worldcat.org/oclc/254325389
  12. ^ http://www.worldcat.org/oclc/254325443
  13. ^ http://www.worldcat.org/oclc/254326241
  14. ^ http://www.worldcat.org/oclc/163274267
  15. ^ http://www.worldcat.org/oclc/224217553
  16. ^ Györfi-Deák, György. Fergonaut fără frontiere[мртва веза], articol publicat pe site-ul ProScris Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2009)
  17. ^ http://www.worldcat.org/oclc/61058468
  18. ^ http://www.worldcat.org/oclc/85464622
  19. ^ http://www.worldcat.org/oclc/85464154
  20. ^ http://www.worldcat.org/oclc/42113315
  21. ^ http://www.worldcat.org/oclc/42184867
  22. ^ http://www.worldcat.org/wcpa/ow/42177356
  23. ^ http://www.worldcat.org/oclc/42154042
  24. ^ http://www.worldcat.org/oclc/42177960
  25. ^ http://www.worldcat.org/oclc/72238389
  26. ^ http://www.worldcat.org/oclc/72328483
  27. ^ http://www.worldcat.org/oclc/72328480
  28. ^ http://www.worldcat.org/oclc/73614925
  29. ^ http://www.worldcat.org/oclc/73614921
  30. ^ http://www.worldcat.org/oclc/257372160
  31. ^ http://www.worldcat.org/oclc/31106400
  32. ^ http://www.worldcat.org/oclc/1909699
  33. ^ http://www.worldcat.org/oclc/254326224

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Portret][мртва веза] semnat de Constantin Chiriță în revista „Luceafărul” (datat 19 aprilie 1975), reprodus pe site-ul Societății Române de Radiodifuziune