Оломоуц

Координате: 49° 35′ 38″ С; 17° 15′ 03″ И / 49.593889° С; 17.250833° И / 49.593889; 17.250833
С Википедије, слободне енциклопедије

Оломоуц
чеш. Olomouc
Панорама Оломоуца
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Чешка
КрајОломоуцки крај
Основан10. век
Становништво
Становништво‍
 — 100.663 (2020)[1]
 — густина1.068 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 35′ 38″ С; 17° 15′ 03″ И / 49.593889° С; 17.250833° И / 49.593889; 17.250833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина219 m
Површина103,36 km2
Оломоуц на карти Чешке
Оломоуц
Оломоуц
Оломоуц на карти Чешке
Остали подаци
ГрадоначелникМартин Новотни
Веб-сајт
olomouc.eu

Оломоуц (чеш. Olomouc) или Олмиц (нем. Olmütz) град је у Моравској, на истоку Чешке Републике и седиште истоименог Оломоуцког краја и округа Оломоуц. Град се налази на обалама реке Мораве и има 100.663 становника (2020).

Оломоуц је центар области Хана, а својевремено је био и главни град историјске чешке земље Моравске. Тај статус је одавно изгубио, али ипак је још у 19. веку био значајан војни и административни центар. Нпр. за време револуције 1848., аустријски двор се из Беча склонио у лојални Оломоуц, где је Франц Јозеф I и крунисан.

Географија[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Легенда говори да је град био основан у време Римског царства, мада археолошки налази из времена Римљана потврђују постојање само римског војног логора.

Године 1306. овде је убијен последњи владар из династије Пшемисловаца, Вацлав III Пшемисл, што је био преломан догађај који је означио крај владавине једине чешке аутохтоне краљевске династије.

У време Првог светског рата, власти Аустроугарске монархије су у овом месту основале концентрациони логор, у коме је утамничено хиљаде Срба (војника и цивила). Логораши су довођени највише са простора Шумадије, Подриња, Тимочке Крајине, Босне и Херцеговине...

Матија Корвин је баш у Оломоуцу крунисан за чешког краља.

Становништво[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Оломоуц
Година
Становништво

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Поглед са неба на историјско језгро Оломоуца
Гравира града из 1593. г.
Оломоуц - Градска већница са астрономским сатом и средишњи трг
Улица у старом делу Оломоуца

Оломоуц је вероватно најлепши град Чешке Републике, после Прага. Свакако он после Прага има највеће очувано историјско градско језгро. Град је био и остао значајан пре свега као административно и културно средиште. Оломоуц има неколико великих тргова, међу којима се истиче Горњи трг са Стубом свете Тројице, високим 50 m и украшеним барокним скулптурама. Стуб је изграђен 1716–1754. Спада у УНЕСКО-уву листу културне баштине човечанства.

Најважнија црква је Катедрала Светог Вацлава, до које се налази Бискупска палата, романска грађевина из 12. века.

Од профаних грађевина најзначајнија је градска већница, изграђена у 15. веку, са готском капелом са једне стране. Њен торањ је висок 100 m и украшен астрономским сатом.

Стари универзитет је отворен 1573. и угашен 1860, поново отворен 1946. и назван Универзитет Палацког према Јану Палацком.

Оломоуц се поноси са својих 6 барокних фонтана. Фонтане су пребродиле много векова захваљујући брижљивој политици градских отаца. Док је већина европских градова уклањала фонтане када би увела водоводну мрежу, у Оломоуцу је одлучено да се оне задрже као предострожност у случају пожара. Фонтане су украшене мотивима из времена старог Рима.

На грбу Оломоуца се налази моравски орао, са словима SPQO, која значе Senatus PopulusQue Olomuciensis (латински Сенат и народ Оломоуца), што је алузија на чувену скраћеницу SPQR (Senatus Populusque Romanus – Сенат и народ римски) која представља Римско царство. У ствари, грб Оломоуца се од грба Моравске (ако занемаримо разлику у боји орловог језика, који је на грбу Оломоуца црвен а на грбу Моравске златан) разликује једино по овим словима, чиме је исказана претензија Оломоуца да буде главни град Моравске.

Култура[уреди | уреди извор]

Занимљивости у вези са Србијом[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Маузолеј југословенских војника у Оломоуцу

У Оломоуцу се налазило 1925. године српско војничко гробље, за пострадале Србе у рату.[2] Следеће 1926. године подигнут је маузолеј, у коме су сахрањени сви српски војници умрли на подручју Моравске, за време Првог светског рата. Дуго година је нажалост био у јако лошем стању, али Град Оломоуц је завршио његову реконструкцију 2017. године.

У Оломоуцу је 1. маја 1807, рођен Франтишек Александр Зах, генерал српске армије и управник српске војне академије.

У Оломоуцу су боравили кнез Милош Обреновић, Ђорђе Стратимировић и Константин Богдановић, о чему сведочи спомен плоча на кући у једној од улица које излазе на главни градски трг.

Грађани Оломоуца током агресије НАТО пакта организовали су демонстрације у знак подршке Србији. Место окупљања било је управо код ове спомен плоче.

У једној од многобројних цркава у Оломоуцу, налази се фреска која је после ко зна колико времена поново откривена приликом реконструкције пре неколико година, Турци под Београдом.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Познате личности у вези Оломоуца[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Стуб свете Тројице, под заштитом УНЕСКОа
    Стуб свете Тројице, под заштитом УНЕСКОа
  • Катедрала св. Вацлава
    Катедрала св. Вацлава
  • Моравско позориште
    Моравско позориште
  • Православна црква у Оломоуцу
    Православна црква у Оломоуцу

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Population of Municipalities - 1 January 2020”. Population of Municipalities - 1 January 2020. Приступљено 8. 8. 2020. 
  2. ^ "Политика", Београд 26. мај 1925.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Оломоуц на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оломоуц&oldid=26539377”