Омарска
Омарска | |
|---|---|
 Главна улица у Омарској | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Приједор |
| Становништво | |
| — 2013. |  3.081 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 53′ 22″ С; 16° 53′ 50″ И / 44.88953° С; 16.89725° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Омарска Омарска на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 79203 |
| Позивни број | 052 |
Омарска је насељено мјесто у Републици Српској, БиХ, у граду Приједор. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 3.081 становника.
Овде се налазе Црква Светог Цара Лазара у Омарској и Црква Вазнесења Христовог у Омарској.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Спорт[уреди | уреди извор]
Насеље је сједиште фудбалског клуба Омарска. Фудбалски клуб се дуги низ година такмичио у Другој лиги Републике Српске, група запад , гдје су остварили значајне резултате. Проглашени су шампионима истоимене лиге у сезони 2020/2021. Клуб се тренутно такмичи у Првој лиги Републике Српске.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – насеље Омарска | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961.[5] | |||
| Укупно | 3 081 (100,0%) | 3 436 (100,0%) | 3 280 (100,0%) | 2 704 (100,0%) | 2 373 (100,0%) | ||
| Срби | 3 040 (98,67%) | 3 273 (95,26%) | 2 991 (91,19%) | 2 630 (97,26%) | 2 346 (98,86%) | ||
| Хрвати | 15 (0,487%) | 19 (0,553%) | 18 (0,549%) | 15 (0,555%) | 5 (0,211%) | ||
| Неизјашњени | 9 (0,292%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 5 (0,162%) | 42 (1,222%) | 13 (0,396%) | 6 (0,222%) | 6 (0,253%) | ||
| Бошњаци | 4 (0,130%) | 23 (0,669%)1 | 12 (0,366%)1 | 10 (0,370%)1 | 1 (0,042%)1 | ||
| Непознато | 3 (0,097%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | 2 (0,065%) | 79 (2,299%) | 216 (6,585%) | 18 (0,666%) | – | ||
| Украјинци | 2 (0,065%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 1 (0,032%) | – | 3 (0,091%) | 4 (0,148%) | 6 (0,253%) | ||
| Албанци | – | – | 26 (0,793%) | 21 (0,777%) | 9 (0,379%) | ||
| Словенци | – | – | 1 (0,030%) | – | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Милош Мамић, народни херој Југославије
- Жељко Бувач, фудбалски тренер
- Бојан Романић, фудбалер
- Бранко Росић, фудбалер
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 83)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
Извори[уреди | уреди извор]
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Градске четврти | .png) | |
|---|---|---|
| Насељена мјеста |
| |
| Мјесне заједнице |
| |
