Град Високо

Град Високо;
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Зеничко-добојски кантон
Сједиште	Високо
Становништво
Становништво	39.938 (2013)
Географске карактеристике
Површина	232 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Градоначелник	Мирза Ганић (СДА)
Позивни број	(+387) 32
Дан града	29. август
Веб-сајт	www.visoko.gov.ba

Град Високо је јединица локалне самоуправе у Зеничко-добојском кантону, у централном дијелу Федерације БиХ. Сједиште је у Високом.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Високо се простире на површини од 232 км². Граничи се са општинама Кисељак, Бусовача, Какањ, Вареш, Бреза, Илијаш и Илиџа. Повезана је магистралним путем Сарајево-Зеница према сјеверу и регионалним путевима са сусједним општинама, а жељезничком пругом у правцу Јадранског мора.

Природна средина града одређена је долинама ријека Босне и Фојнице, морфолошким диференцијацијама долина са падинама подбрда и вијенцем високих планина средње Босне — Озрена, Вранице и Звијезде. Простор града досеже релативно ниске надморске висине и то од 399 до 1050 м надморске висине, што је веома повољно за развој пољопривредне производње, индустрије, грађења и одржавања саобраћајница и других система комуналне инфраструктуре.

Становништво[уреди | уреди извор]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Високо је имала 46.160 становника, распоређених у 88 насељених мјеста.

Националност^[2]	1991.	1981.	1971.
Муслимани ^[а]	34.373 (74,46%)	28.838 (70,50%)	25.683 (72,34%)
Срби	7.471 (16,18%)	6.831 (16,70%)	7.166 (20,18%)
Хрвати	1.872 (4,05%)	1.879 (4,59%)	1.914 (5,39%)
Југословени	1.464 (3,17%)	2.783 (6,80%)	392 (1,10%)
остали и непознато	980 (2,12%)	570 (1,39%)	348 (0,98%)
Укупно	46.160	40.901	35.503

Национални састав према попису из 2013. године^[3]‍

Бошњаци	36.697	91,88%
Хрвати	576	1,44%
Срби	286	0,71%
остали	2.379	5,95%
укупно: 39.938

Општина Високо је 1991. године имала је 46.160 становника, што на површини од 232 km² достиже 197,32 становника по квадратном километру. Од тога на градско подручје отпада 14.140 становника, или 30%, а на ванградска подручја 31.990 становника, или 69,4%.

На једно домаћинсво долази 3,6 становника у општини, од чега у градском подручју 3,3, а у ванградском 4,0 становника на једно домаћинство. Присутна је тенденција лаганог раста становништва у градском подручју, што је резултат природног прираштаја, уз незнатан механички прилив.^{[тражи се извор]}

Старосна категорија становништва предшколског и школског узраста (до 19 година) чини једну трећину укупног становништва, док на становништво од 19 до 60 година отпада 55% укупног становништва.

Према попису становништва од 31. јануара 1921. године у ужем Височком срезу било је 33808 становника (без села Луке). Изузевши Роме (450 душа) све остало становништво су Срби и Хрвати. Стално настањено домаће становништво је имало 1489 родова, од којих су: 842 муслимани, 372 православни, 275 римокатолици. (М. С. Филиповић — Живот и обичаји народни у Височкој нахији)

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Послије потписивања Дејтонског споразума, Општина Високо у цјелини ушла је у састав Федерације БиХ.

Насељена мјеста Града Високо су:

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди | уреди извор]

^ http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2017) Preliminarni rezultati popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013, Приступљено 19. 4. 2020.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ Попис становништва, домаћинства и станова у Босни и Херцеговини, 2013. (PDF). Сарајево: Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2016. стр. 58. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 19. 04. 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[3] Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци.

[1] ttp://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2017) Preliminarni rezultati popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013, Приступљено 19. 4. 2020.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[4] Попис становништва, домаћинства и станова у Босни и Херцеговини, 2013. (PDF). Сарајево: Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2016. стр. 58. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 19. 04. 2020.

[1]

[2]

[а]

[3]