Општина Власеница

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Власеница

Грб Власенице
Грб

Застава Власенице
Застава
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Власеница
Становништво
Становништво
Пад 10.368[1]
Пад 10.657[2]
10.891[3] (2017
2013
1996)
Географске карактеристике
Површина 234 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Мирослав Краљевић [1] (СНСД)
Поштански број 75440
Позивни број 56
Крсна слава Петровдан
Веб-сајт www.opstinavlasenica.org

Општина Власеница је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је у насељеном мјесту Власеница. На попису становништва 2013. године Општина Власеница је имала 10.657[4] становника према подацима Републичког завода за статистику, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 11.467[5].

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Власеница

Подручје општине Власеница чине насељена мјеста: Бакићи, Брда, Власеница, Врли Крај, Гобеље, Грабовица, Градина, Драгашевац, Друм, Дураковићи, Дурићи, Џемат, Јасен, Козја Раван, Којчевина, Кулина, Куљанчићи, Кљештани, Мајсторовићи, Мишари, Мршићи, Неђељишта, Оџак, Пешевина, Пијуке, Плакаловићи, Подцрквина, Пустоше, Рача, Рашића Гај, Рогосија, Симићи, Тикварићи, Тугово, Туралићи*, Цвијетањ*, Церска, Шадићи Горњи, Шадићи Доњи.

Највећи дио пријератне општине Власеница остао је у саставу Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушао је дио насељеног мјеста Туралићи.

Послије рата у Босни и Херцеговини, подручје општине Власеница је подијељено. Из ње су издвојена 54 насељена мјеста од којих је формирана општина Милићи, која је постојала до 60-их година 20. вијека, тако да данас општина Власеница има 38 насељених мјеста.

Процјена броја становника за период 2001–2005. година[уреди | уреди извор]

Подаци Завода за статистику Републике Српске о наталитету, морталитету и природном прираштају на 1000 ставновника за период 2001—2005. године:[6]

Природно кретање становништва општине Власеница (Може се сматрати да у односу на процјене броја становника у 2004. години није дошло до значајних промјена, мада постоје неповољни миграциони трендови ка већим урбаним центрима.)

година 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.
Број становника 20.032 20.166 20.301 20.437 —
Рођени 89 84 93 86 93
Умрли 87 90 97 99 101
Природни прираштај 2 4 -4 -13 -8
Склопљени бракови 73 69 53 67 -
Разведени 13 12 9 17 -

[7]

Данашње стање[уреди | уреди извор]

Тренутно у овој општини живи око 11.000 становника.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Власеница према резултатима избора 2020.
9
3
2
2
1
1
1
9 3 2 2 1 1 1 
Од укупно 19 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 9
      СДС: 3
      СП: 2
      СДА: 2
      УС: 1
      ДНС: 1
      НДП: 1
Главни чланак: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Власеници. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Власеница је насеље Власеница, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Власеница је Мирослав Краљевић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине општине Власеница је приказан у табели.[8]

Национални састав 1991.[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991:Власеница
Састав становништва – општина Власеница
2013.[9]1991.[10]1981.[11]1971.[12]
Укупно11 467 (100,0%)17 761 (100,0%)30 498 (100,0%)26 623 (100,0%)
Срби7 589 (66,18%)6 311 (35,53%)13 531 (44,37%)13 431 (50,45%)
Бошњаци3 763 (32,82%)10 897 (61,35%)115 337 (50,29%)112 881 (48,38%)1
Непознато32 (0,279%)–––
Хрвати31 (0,270%)32 (0,180%)44 (0,144%)42 (0,158%)
Неизјашњени22 (0,192%)–––
Остали16 (0,140%)249 (1,402%)131 (0,430%)151 (0,567%)
Југословени4 (0,035%)272 (1,531%)978 (3,207%)17 (0,064%)
Роми3 (0,026%)–352 (1,154%)53 (0,199%)
Муслимани3 (0,026%)–––
Православци2 (0,017%)–––
Црногорци1 (0,009%)–81 (0,266%)28 (0,105%)
Украјинци1 (0,009%)–––
Албанци––33 (0,108%)14 (0,053%)
Мађари––5 (0,016%)1 (0,004%)
Словенци––4 (0,013%)3 (0,011%)
Македонци––2 (0,007%)2 (0,008%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Мјесне заједнице[уреди | уреди извор]

До рата 1992. године, општина Васеница је била организована у 14 мјесних заједница:

  • МЗ Власеница (7.909 ст.) — обухвата насељено мјесто Власеница.
  • МЗ Горњи Залуковик (584 ст.) — обухвата насељена мјеста: Врли Крај, Заграђе, Кулина, Оџак, Подбирач и Тугово.
  • МЗ Градина (1.225 ст.) — обухвата насељена мјеста: Градина, Дураковићи и Џемат.
  • МЗ Дервента (2.737 ст.) — обухвата насељена мјеста: Бешићи, Буковица Горња, Буковица Доња, Витићи, Вишњица, Дервента, Дубачко, Дукићи, Забрђе, Јеремићи, Копривно, Кострача, Лукићи, Нурићи, Помол, Ристијевићи и Тољевићи.
  • МЗ Доњи Залуковик (1.701 ст.) — обухвата насељена мјеста: Бакићи, Брда, Буљевићи, Којчевина, Неђељишта, Пијуке, Рогосија и Тикварићи.
  • МЗ Ђиле (582 ст.) — обухвата насељена мјеста: Гуњаци, Ђиле, Рупово Брдо и Штедра.
  • МЗ Милићи (6.716 ст.) — обухвата насељена мјеста: Бачићи, Бијело Поље, Врточе, Вуковићи, Герови, Голићи, Горње Врсиње, Доње Врсиње, Дубница, Ђурђевићи, Заклопача, Кокановићи, Крајчиновићи, Лукавица, Милићи, Мишићи, Павковићи, Подгора, Рајићи, Рашковићи и Супач.
  • МЗ Мишари (1.595 ст.) — обухвата насељена мјеста: Грабовица, Јасен, Кљештани, Козја Раван, Мишари, Рача и Туралићи.
  • МЗ Нова Касаба (2.884 ст.) — обухвата насељена мјеста: Бишина, Вукшићи, Глушац, Маћеси, Нова Касаба, Рашево и Себиочина.
  • МЗ Пискавице (1.525 ст.) — обухвата насељена мјеста: Друм, Куљанчићи и Пустоше.
  • МЗ Симићи (443 ст.) — обухвата насељена мјеста: Драгасевац и Симићи.
  • МЗ Скугрићи (1.144 ст.) — обухвата насељено мјесто Скугрићи.
  • МЗ Церска (2.872 ст.) — обухвата насељена мјеста: Гобеље, Роваши и Церска.
  • МЗ Цикоте (2.025 ст.) — обухвата насељена мјеста: Дурићи, Мајсторовићи, Мршићи, Пешевина, Плакаловићи, Подцрквина, Рашића Гај, Шадићи Горњи и Шадићи Доњи.

Послије рата из састава општине Власеница издвојено је подручје од кога је формирана нова општина Милићи. Општина Милићи обухватила је 54 насељена мјеста, одн. мјесне заједнице: Дервента, Ђиле, Милићи, Нова Касаба и Скугрићи и дијелове мјесних заједница: Церска (насеље Роваши), Горњи Залуковик (насеља Подбирач и Заграђе) и Доњи Залуковик (насеље Буљевићи), а насеље Туралићи је Дејтонским споразумом подијељено између два ентитета : Републике Српске (дио који је остао у саставу општине Власеница) и Федерације БиХ (дио који је припојен општини Кладањ).

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Власеница српска црква
    Власеница српска црква
  • Власеница
    Власеница
  • Власеница
    Власеница
  • Власеница панорама
    Власеница панорама
  • Власеница панорама
    Власеница панорама
  • Власеница панорама
    Власеница панорама
  • Власеница панорама
    Власеница панорама

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Процјена броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”. http://www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2016. г. Приступљено 29. 01. 2017. 
  6. ^ Процјена броја становника Општине Власеница за период 2001—2005. година Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
  7. ^ Процјена броја становника општине Власеница за период 2001–2005. година Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
  8. ^ „Власеница”. избори.ба. Приступљено 24. 6. 2021. 
  9. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  10. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 122/3/4)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 4. 1. 2016. 
  11. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 4. 1. 2016. 
  12. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 4. 1. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Власеница&oldid=27528966”