Општина Димитровград
| Општина Димитровград | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине Димитровград
| |
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Пиротски |
| Седиште | Димитровград |
| Становништво | |
| Становништво |  8.043 (2022.)
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 483 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Председник општине | Владица Димитров (СНС) |
| Веб-сајт | www.dimitrovgrad.rs |
Општина Димитровград је део Пиротског округа. Седиште општине је градско насеље Димитровград. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.043 становникa[1] Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари (према последњем попису становништва чине највећу етничку групу у општини).
Географија[уреди | уреди извор]
У постојећим записима као и у стручној литератури прихваћена је подела општине на пет мањих просторних целина: Горње Понишавље, Горњи Висок, Забрђе, Бурел и Дерекул.
Околину Димитровграда чини брдско-планински предео издужен у правцу југозапад-североисток. Крупни облици рељефа простиру се управно на правац пружања територије. Територију чини део Горњег Понишавља, од кога се у правцу североистока наставља Забрђе, Видлич и Горњи Висок. Југозападно од долине Нишаве доминира брдско-планинско земљиште познато као Бурел, Дерекул, и Барје, које је на истоку ограничено долином реке Лукавице, а на западу просечено клисуром Јерме. Источно и југоисточно димитровградски крај ограничен је територијом Бугарске, а на северу и северозападу су територије општина Пирот и Бабушница. У целини то је брдско-планински крај кроз који је усечен део долине Нишаве, који је узан и кратак са правцем пружања југоисток-северозапад. Сам град је у средишту атара од 17,17 km².
Насељена места[уреди | уреди извор]
У општини постоји град
и 43 села
Становништво[уреди | уреди извор]
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 23.063 | |
| 1953. | 22.082 | |
| 1961. | 18.418 | |
| 1971. | 16.365 | |
| 1981. | 15.158 | |
| 1991. | 13.488 | 13.334 |
| 2002. | 11.748 | 11.893 |
| 2011. | 10.118 | |
| 2022. | 8.043 | |
Национална припадност[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – општина Димитровград | |||
|---|---|---|---|
| Укупно | 8.043 (100,00%) | 10.118 (100,00%) | 11.748 (100,00%) |
| Бугари | 3.669 (45,61%) | 5.413 (53,50%) | 5.836 (49,68%) |
| Срби | 2.016 (25,06%) | 2.819 (27,86%) | 3.005 (25,58%) |
| Неизјашњени и непознато | 2.022 (25,14%) | 1.554 (15,36%) | 2.181 (18,56%) |
| Остали | 336 (4,17%) | 332 (3,28%) | 726 (6,18%) |
Образовање[уреди | уреди извор]
- Основна школа „Христо Ботев“ у Димитровграду
- Гимназија „Св. Кирило и Методије“
- Виша пословна Школа Блаце, истурено одељење Димитровград
Култура[уреди | уреди извор]
- Народна библиотека „Детко Петров“
- Позориште „Христо Ботев“
- Градска галерија у Димитровграду
- Културно-информативни центар „Цариброд“ бугарске националне мањине у Србији
Медији[уреди | уреди извор]
- Радио Телевизија Цариброд
- Новинско издавачка кућа „Братство“
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003 подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Презентација општине на интернету
- Туристички путоказ: Димитроград („Политика“, 22.11.2006.)[мртва веза]
