Општина Пале
| Пале | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Република Српска
|
| Сједиште | Пале |
| Становништво | |
| Становништво |  20.149[1] 20.359[2]20.820[3] (2017 2013 1996) |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 492,8 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Бошко Југовић (СНСД) |
| Поштански број | 71420 |
| Позивни број | 57 |
| Веб-сајт | www.pale.rs.ba |
Општина Пале је једна од општина града Источно Сарајево у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је на Палама. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 20.909 лица.[4]
Географија[уреди | уреди извор]
Општина се простире на површини од 492,8 км². На простору општине извире ријека Миљацка, и налази се пећина Орловача. Подручје општине се налази на планинском терену планина Романије и Јахорине.
Насељена мјеста[уреди | уреди извор]
Подручје општине Пале чине насељена мјеста: Бјелогорци, Бљуштевац, Боговићи, Брдарићи*, Брдо, Брезовице, Брњица, Буђ, Виноград, Влаховићи, Глуховићи, Горња Винча, Горња Љубогошта, Горње Пале, Горњи Прибањ, Горовићи, Градац, Гуте, Доња Винча, Доња Љубогошта, Јасик, Јахорина, Јеловци, Кадино Село, Каменица*, Касидоли, Космај, Костреша, Крачуле, Луке, Миошићи, Модрик, Мокро, Нехорићи, Павловац, Пале, Петовићи, Подвитез, Подграб, Подлозник, Подмеденик, Понор, Прача*, Прутине, Пустопоље, Радоњићи, Раките, Раковац, Рогоушићи, Росуље, Саице, Сињево, Сјетлина, Средње*, Стајна, Стамболчић, Стране, Сумбуловац, Турковићи*, Ћемановићи, Удеж, Хоточина, Шип.
Дијелови насељених мјеста: Брдарићи, Каменица, Прача, Средње и Турковићи.
На подручју општине Пале постоји седам мјесних заједница: МЗ Брезовице, МЗ Јасик, МЗ Коран, МЗ Мокро, МЗ Пале, МЗ Подграб и МЗ Прача.
Историја[уреди | уреди извор]
На простору општине се налазе остаци неколико старих утврђења и насеобина, од којих су најпознатија Ходидјед (Одиђед), Градина код Пала (Градина Павловића), и Стари град на саставцима Паљанске и Мокрањске Миљацке. Током средњег вијека, подручјем општине је владала српска властелинска породица Павловић.
Насељена мјеста 1991.[уреди | уреди извор]
Бјелогорци, Бљуштевац, Боговићи, Брдарићи, Брдо, Брезовице, Брњица, Бројнићи, Буђ, Виноград, Влаховићи, Глуховићи, Горња Љубогошта, Горња Винча, Горње Пале, Горњи Прибањ, Горовићи, Градац, Гуте, Датељи, Доња Љубогошта, Доња Винча, Јахорина, Јасик, Јеловци, Кадино Село, Каменица, Касидоли, Комрани, Космај, Костреша, Крачуле, Луке, Миошићи, Модрик, Мокро, Нехорићи, Пале, Павловац, Петовићи, Подграб, Подлозник, Подмеденик, Подвитез, Понор, Прача, Прутине, Пустопоље, Радоњићи, Раките, Раковац, Реновица, Рогоушићи, Росуље, Саице, Сињево, Сјетлина, Средње, Стајна, Стамболчић, Стране, Сумбуловац, Турковићи, Ћемановићи, Удеж, Хоточина, Чељадинићи, Чемерница, Шаиновићи, Шип.
Највећи дио пријератне општине Пале остао је у саставу Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушла су насељена мјеста: Бројнићи, Чељадинићи, Чемерница, Датељи, Комрани, Хреновица и Шаиновићи, те дијелови насељених мјеста: Брдарићи, Каменица, Прача, Средње и Турковићи. Од овог подручја формирана је општина Пале-Прача.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – општина Пале | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[5] | 1991.[6] | 1981.[7] | 1971.[8] | 1961.[9] | |||
| Укупно | 20 909 (100,0%) | 16 355 (100,0%) | 15 482 (100,0%) | 16 119 (100,0%) | 16 477 (100,0%) | ||
| Срби | 20 451 (97,81%) | 11 284 (68,99%) | 10 530 (68,01%) | 11 230 (69,67%) | 11 655 (70,73%) | ||
| Бошњаци | 186 (0,890%) | 4 364 (26,68%)1 | 3 937 (25,43%)1 | 4 508 (27,97%)1 | 2 809 (17,05%)1 | ||
| Хрвати | 128 (0,612%) | 129 (0,789%) | 100 (0,646%) | 142 (0,881%) | 223 (1,353%) | ||
| Неизјашњени | 55 (0,263%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 25 (0,120%) | 182 (1,113%) | 56 (0,362%) | 57 (0,354%) | 21 (0,127%) | ||
| Црногорци | 20 (0,096%) | – | 68 (0,439%) | 68 (0,422%) | 107 (0,649%) | ||
| Југословени | 14 (0,067%) | 396 (2,421%) | 787 (5,083%) | 80 (0,496%) | 1 595 (9,680%) | ||
| Непознато | 14 (0,067%) | – | – | – | – | ||
| Словенци | 5 (0,024%) | – | 1 (0,006%) | 5 (0,031%) | 19 (0,115%) | ||
| Македонци | 4 (0,019%) | – | – | 1 (0,006%) | 16 (0,097%) | ||
| Украјинци | 2 (0,010%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 2 (0,010%) | – | – | – | – | ||
| Босанци | 2 (0,010%) | – | – | – | – | ||
| Албанци | 1 (0,005%) | – | 3 (0,019%) | 24 (0,149%) | 19 (0,115%) | ||
| Мађари | – | – | – | 4 (0,025%) | 13 (0,079%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Политичко уређење[уреди | уреди извор]
Општинска администрација[уреди | уреди извор]
Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Палама. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Пале је насеље Пале, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Пале је Бошко Југовић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Пале је приказан у табели.[10]
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Добросав Јевђевић, припадник Младе Босне и учесник у атентату на аустријског надвојводу Франца Фердинанда;
- Милан Симовић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије;
- Михајло Чворо, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије;
- Огњен Короман, српски фудбалер, репрезентативац Србије и тренер;
- Радован Караџић, први предсједник Републике Српске;
- Трифко Грабеж, припадник Младе Босне и учесник у атентату на аустријског надвојводу Франца Фердинанда.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Процјенa броја становника 2017.”
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
- ^ „Процјена броја становника 1996.”
- ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2016. г. Приступљено 28. 10. 2016.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 10/1/2)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 14. 3. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 14. 3. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 14. 3. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 3. 2016.
- ^ „Пале”. избори.ба. Приступљено 24. 6. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична страница општине Пале (језик: српски)
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
| Градови |  | ||
|---|---|---|---|
| Општине |
| ||
| Бивше општине |
| ||
| |||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
