Општина Рековац

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Рековац

Комаране једно од 32 места у општини Рековац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Седиште Рековац
Становништво
Становништво Пад 8.116 (2022)[1]
Географске карактеристике


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт rekovac.rs

Општина Рековац се налази у централној Србији, у Шумадији, у Поморавском округу.[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.116 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.055 становника).[3]

Положај[уреди | уреди извор]

Општина Рековац се налази у југоисточном делу Шумадије, у Поморавској области. Општина Рековац је 24 километара удаљена јужно од Крагујевца, и 157 километара јужно од Београда са своје леве стране обухвата део Гледићких планина, а са десне стране обухвата део Јухора.[4] Седиште општине Рековац је градић Рековац. Општина Рековац обухвата сасвим мали део територије некадашњег Левча, према Вуку Ст. Караџићу Левач обухвата око 190 насељених места укључујући и сам град Јагодину. Међутим из разних историјских околности становници општине Рековац себе називају Левчанима.

Демографија[уреди | уреди извор]

Општина Рековац има 11.055 становника (2011. год).[5] Према подацима из 2011. године број становника је у паду. Просечна густина насељености је 37 ст/km2.[5] Број незапослених особа је 1404, док су просечна лична примања у 2010. била 29.786 динара.

Год Број становника.[6]
1991 16075
2001 13760
2002 13489
2003 13213
2004 12941
2005 12662
2006 12388
2007 12122

Рељеф и клима[уреди | уреди извор]

У рељефу општине Рековац издвајају се две природне целине: равничарски део који се простире на површини од око 3.700 ha и брдско-планински део, површине 32.000 ha (приближне процене). Истичу се следећи тектонски облици: Јухор (стара громадна планина), Гледићке планине (младе веначне планине) и Левачка котлина спуштена између поменутих планина која представља границу између старих родопских и младих динарских планина. Од флувијалних облика рељефа већи значај имају долине Каленићке, Жупањевачке и Дуленске реке, а мањи долине Ломничке, Доброселичке и Крушевичке реке.[5]

Привреда[уреди | уреди извор]

После приватизација пропала су скоро сва предузећа, која су радила у општини Рековац, мођу којима су :Фабрика каблова, Благотин, подрум „Левач“, хотел „Левач“, „Купрес“, конфекција „Тренд компани“... Једина фирма која ради у општини је винарија „Винекс“ (Левачки грозд), из Белушића.[7][8] Општина Рековац је углавном воћарски крај, а туризам се заснива на сеоском и манастирском туризму.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Фреска Деспота Стефана Лазаревића из 1413. године

У општини Рековац се налази средњовековни манастир Каленић из времена Деспота Стефана Лазаревића,[9] и средњовековни град Жупањевац, у коме је боравио Никола Алтомановић, а 1389. године Кнегиња Милица је у њему написала даровну повељу манастиру Хиландару.[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ Општина Рековац — Насловна Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  4. ^ „Mapa Levča”. Levac Online. Приступљено 10. 1. 2012. 
  5. ^ а б в Општина Рековац — О Рековцу Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
  6. ^ Издаје и штампа — Републички завод за статистику Србије (ISSN 1450-9075, година 2009)
  7. ^ „Vinarija "VINEX" Levački grozd — Belušić, Rekovac”. Vinex.rs. Приступљено 10. 1. 2012. 
  8. ^ <http://www.poljoprivrednifondrekovac.org Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2018)
  9. ^ „Manastir Kalenić”. Levac Online. Приступљено 10. 1. 2012. 
  10. ^ Општина Рековац — Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]