Орао (ваздухопловна једрилица)
| Икарус Орао IIЦ | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Високо способна једрилица Отворене класе | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  ФНР Југославија
| |
| Произвођач | Икарус Земун | |
| Пробни лет | 1949. | |
| Уведен у употребу | 1950. | |
| Повучен из употребе | 1972. | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | Ваздухопловни савез Југославије | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Орао је високо способна једрилица Отворене класе. Једрилица је једноседа саграђена од дрвета а производила се у Југославији (Икарус из Земуна) а намењена је спортским такмичењима и тренажи пилота једрилица.
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Орао је прва послератна високоспособна једрилица произведена у Србији, по конструкцији једноседа високоспособна једрилица дрвене конструкције са неувлачивом амортизованом скијом за слетање испод трупа. Конструисали су инжењери Борис Цијан и Станко Обад, а два упоредо грађена прототипа у фабрици Икарус у Земуну завршена су 1949. године. Већ наредне, 1950. године на Светском првенству у Шведској једриличар Милан Боришек освојио је друго место у генералном пласману летећи на овој једрилици, а током следећих година на њој су обарани многи државни рекорди.
Варијанте једрилица[уреди | уреди извор]
- Орао - Оригинални пројект према коме су направљена два прототипа.
- Орао IIb - Прва производна варијанта једрилице Орао.
- Орао IIc - Друга производна варијанта једрилице Орао.
Основна верзија је рађена у две варијанте - Орао IIb и IIc које су се међусобно разликовале по облику крила, хоризонталног и вертикалног репа. Обе варијанте направљене су у малом броју комада.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
| Финеса | 1 : 36 при брзини 85 km/h |
|---|---|
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Сачувани примерци[уреди | уреди извор]
Једина сачувана једрилица овог типа (регистрација YU-4096, фабрички број 185) изложена је у Музеју ваздухопловства — Београд. Направљена је 1954. године у предузећу Летов у Љубљани, а потом је предата Савезном ваздухопловном центру у Вршцу где су на њој постизани бројни рекорди. По расходовању у Ваздухопловној школи у Београду увршћена је у музејску збирку новембра 1972. године.
Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Списак авиона произведених у Икарусу од 1946 до 1961.
- Фабрика Икарус
- Једрилица
- Икарус Кошава
- Икарус Метеор
- Борис Цијан
- Станко Обад
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Литература[уреди | уреди извор]
- OSTIV (1958). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV.
- Coates, Andrew (1980). Jane’s World Sailplanes and Motor Gliders (на језику: (језик: енглески)). London: Jane’s Publishin Company. ISBN 978-0-7106-0017-2.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
- Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068.
Извор[уреди | уреди извор]
- Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.