Очни зостер

С Википедије, слободне енциклопедије
Очни зостер
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија

Очни зостер, очни херпес зостер лат. Herpes zoster ophthalmicus, енгл. Ophthalmic zoster је кожни облик инфективног, вирусног обољења херпес зостера који захвата прву грану кранијалног живца тригеминуса (лат. n. trigeminusa).
Очни зостер се манифестује болним, унилатерално груписаним везикулама на еритематозној основи, локализованих на кожи очних капака, корена носа, чела и поглавине (у правцу простирања очног живца), запаљењским променама у оку и отоком регионалних лимфних жлезда .[1][2]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Зостер, од грчке речи „zōstēr“, је заразно вирусно обољење које узрокује варичела зостер (лат. Varicella-Zoster), исти онај вирус који изазива водене богиње - варичелу, (лат. varicella).
Примарна инфекција се обично јавља у детињству када вируси узрокују водене богиње код деце свих узраста. После прележане болести, вируси се задржавају у ганглионима спиналних живаца у латентном (прикривеном) стању, из кога могу прећи у реинфекцију, која избија (након инкубације од 1-3 недеље) у виду грудног, генерализованог, хеморагично-гангренозног, ушног или гениталног зостера. У оквиру било ког од наведених облика зостара као његова компликација (или самостални облик зостера) може се јавити очни или офталмични зостер, (лат. Herpes zoster ophthalmicus), који преласком вируса на очи, може узроковати инфекцију и васкуларне промене у оку, уз веђе, вежњачу и рожњачу и друге структуре ока.[3] Код деце очни зостер се ретко јавља. У 10-25% свих случајева очног зостера, његове последице могу бити разорне по чуло вида и укључују; хронична запаљења ока, визуелне поремећаје до губитка вида, и јаке болове.[4][5][6][7][8]

Реактивација вируса варичеле зостер из латентног (прикривено) облика најчешће се јавља у тзв. ризичним групама или стањима организма:

  • Старије особе, [9]
  • Особе на имуносупресивној терапији[10]
  • Особе изложене јаком психичком стресу, [9]
  • Особе са нарушеним имунским системом (нпр. оболели ода ХИВ и СИДА инфекције) или болесници са малигнитетом, [11][12][13][14][15][16][17][18][19][20][21][22][23]
  • Особа које су биле у контакту или су користили личне предмете особа оболелих од зостера у акутној фази болести.
  • Новорођенчад примарно изложена инфекцији у материци мајке или на почетку детињства, када је нормалан имунски одговор организма смањен [9]
Приказ електронском микроскопијом вируса варичеле зостер, изазивача водених богиња и његове (прикривене-латентне) локализација у нервном систему из које вируси могу прећи у реинфекцију-након инкубације (1-3 недеље).

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

  • У Сједињеним Америчким Државама примарна инфекције херпес вирусом у више од 90% становништва јавља се у младости, а око 100% Американаца зарази се до 60 године живота.[24]
  • Од херпес зостера оболи око 10-20% популације,[25] са годишњом стопом учесталости од 1,5 до 3,4 пацијената на 1.000 људи.[26]
  • Стопа учесталости разбољевања код особа беле расе у САД је око 131 на 100.000 особа/годишње.
  • Према Pavan-Langston'sовим подацима, на један милион обављених анализа података о херпес зостеру, годишње се региструје око 250.000 пацијената, код којих се у даљем току болести испитује даљи развој очног облика зостера. У овој групи код око 50% пацијената се јављају компликације као последица очног зостера.
  • Од 40.000 до 60.000 оболелих од очног зостера, годишње, 50% је имало компликације на оку; 16% неуротропску кератопатију а 15% остала тешка оштећења ока.[27]
  • У очном зостеру може се у око 12% случајева јавити и Ремзи Хант синдром (енгл. Ramsay Hunt Syndrome) [а] који карактерише појава парализе мишића лица.[28]
  • Учесталост зостера расте са годинама,[9] вероватно због општег смањења функција имунског система као последица старења. Примарна инфекција варичелом настаје у детињству, а реактивације варичеле или херпес зостер се пре свега јавља код здравих, старијих одраслих особа. Врхунац учесталости зостера је у седмој деценији живота (нпр. учесталост болести међу појединцима старијим од 75 година прелази 10 случајева на 1.000 особа/годишње).[24]
    ... Следећи подаци најбоље илуструју утицај старења на инциденцију зостера према подацима из 1996 (који се подложни могућим променама због старости студије):[9]
Особе млађе од 20 година - 0,4-1,6 оболелих на 1000 особа
Особе узраста од 20-50 година - 2-3 оболела на 1000 особа
Особе старије од 80 година - 4,5-11 оболела на 1000 особа...
  • Не постоји разлика учесталости очног зостера између полова.[29]
  • Једна студија спроведе у САД показала је повећану преваленцу болести код жена него код мушкараца.[30]

Морталитет/Морбидитет[уреди | уреди извор]

  • У САД, се годишње болнички лечи 10.000 болесника са варичела зостер вирусом. У око 100 болесника лечење се завршава смртним исходом, као секундарна компликација настала инфекцијом варичела зостер вирусом.
  • На морбидитет и морталитет углавном утиче пад имунитета; код старијих особа, хроничних болесника (на пример, оних са ХИВ или АИДС инфекцијом), особа на имуносупресивној терапији и особа са примарном инфекцијом вирусом у материци мајке или у раном детињству. Ризик од херпес зостера је најмање 15 пута већа код особа са ХИВ инфекције у односу на оне без ње. Рецидив херпес зостера у оболелих од АИДС је према бројним студијама јао висок, око 25% и значајно је већи у односу на мање од 4% код осталих имунолошким поремећајима.[29]
  • Менингоенцефалитис, мијелитис, парализе можданих живаца, грануломатозни ангиитис могу довести до развоја цереброваскуларног инсулта.[31]
  • Дисеминовани зостер, који се шири хематогеним путем (преко крви) може да доведе до настанка промена у више дерматома коже и висцералнихм органима и смртиног исхода због енцефалитиса, хепатитиса или пнеумонитиса.
  • Секундарне бактеријске инфекције, најчешће стрептококне или стафилококна, могу настати на месту осипа[32] и изазвати дубоке, ружне ожиљке.
  • Постхерпетична неуралгија [б] је болна компликација херпес зостера много чешћа код пацијената старијих од 50 година.[33][34][35][36]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Након примарне инфекције, варичела зостер вирус доспева до леђног корена тригеминалног ганглиона (који је аналог леђном корену ганглија кичмене мождине, у које долазе сензорна влакана из осталих делова тела), где остаје латентан до краја живота пацијента.[37] Овакви услови омогућавају да се након активирање латентног варичела зостер вируса јави ерпуција кожног оспина у једном дерматому под називом херпес зостер или зостер. Облик херпес зостера код болесници код којих промене захватају прву грану тригеминалног живца називамо очни зостар или херпес зостер офталмикус. Болест је први описао Хипократ, међутин ни он ни други лекари нису могли да разјасне узрок болести све до појаве савремених медицинских имунохистохемијских тестова.[29]

Учесталост или расподала, дерматомских [в] промена у херпес зостеру слична је центрипеталној расподели почетних лезија у овчијим богињама. Овај пример може да објасни, касније настајење и околно ширење вируса током варичеле из инфицираних ћелија коже на завршетке сензорних живаца и каснијег „успона“ (доспећа) вируса до ганглија нервног система. То такође наговештава да заражавање ганглија највероватније настаје хематогено (преко крви) током виремијске фазе варичеле и да је учесталост јављања промена у одређеном дерматому у херпес зостеру одређује ганглије које су најчешће изложена реактивирању стимулуса.

Очна грана (V1) тригеминалног живца са тригеминалним ганглионом (лево) и дерматомска дистрибуција тригеминуса. Зеленом бојом означен је дерамтом офталмичког (очног) живца у коме су локализоване промене у очном зостеру

Када се „ослободи“ из тригеминалног ганглион, варичела зостер вирус (људска херпесвирус тип 3) „путује“ према првој (офталмичкој) грани тригеминалног живца и назоцилијарном живцу. Овај огранак живца се потом дели на грану која инервишу површину коже око ока и носу до његовог врха. Овај процес (миграције вируса кроз живац) обично траје 3-4 дана док вирусне честице не стигну до нервних завршетка у кожи. У току свог пута кроз живац вирус доводи до перинеуралног (околног) и интранеурал (унутрашњег) запаљења живца које може да оштети само око или/и друге околне структуре очног дерматома.[29]

У пацијената са амањеним имунитетом, специфична антитела (имуноглобулина G, M и A), појављују се много брже и достижу виши титар току реактивације (херпес зостер), него за време примарне инфекције.

Изглед кожне оспе изазван херпес зостером поклапа са дубоком специфичном варичела зостер пролиферацијом Т-ћелија. Увећана продукција Интерферона-α се јавља са резолуцијом херпес зостера. Пацијент после прележаног зостера има дуготрајан, побољшан, имунски одговор (имунитет) на варичела зостер вирус.[38][39][40]

У очном облику зостера,[9] компликације на оку могу бити последица запаљењских промена (нпр.инфилтартивне генезе; кератитис, или васкуларне генезе; еписклеритис/склеритис, иритис, исхемијски папилитис, орбитални васкулитис).[41][42][43][44][45][46][47][48][49] [50][51][52][53][54][55]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

  • Болест почиње акутном ерупцијом груписаних мехурића, најчешће унилатерално (једнострано) у пределу прве гране тригеминалног живца.
  • Мехурићи су у почетку испуњени бистрим садржајем, потом се брзо замуте;
  • Најчешћа локализација промена је у офламичком дерматрому: предо око очију, носа, чела и поглавине.
  • Неколико дана пре појаве кожних промена јављају се сензације у виду: пецкања по кожи и у очима, штипања, фотофобије, жарења до болова различитог интензитета
  • Понекад се може јавити само сегментална неуралгија са променама у очима без кожних промена (лат. Zoster sine herpete).

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Херпес зостером изазвано запаљење рожњаче, након бојења флоресценцентном бојом виђено уз помоћу кобалтно плаве светлости

Како се болест може испољити у два облика, као: површни (епителијални) и дубоки (стромални), то се треба имати у виду током током постављања дијагнозе.

Површнски (епителијални) облик ВЗВ изазваног запаљење рожњаче[уреди | уреди извор]

Овај облик се јавља неколико дана после појаве ефлоресценци у пределу чела и манифестиле се појавом на површини рожњаче финих пунктиформних и дендритиформних оштећења епитела који се боје флуоресцеином.

Дубоки (стромални) облик ВЗВ изазваног запаљења рожњаче[уреди | уреди извор]

Овај облик запаљења рожњаче може се испољити као:

Нумуларни облик

Овај облик се јавља након 7-10 дана после почетка болести, са клиничким променама у површним слојевима строме рожњаче у виду финих инфилтрата нумуларног изгледа окружених узаном зоном стромалног едема. Епител изнад ових инфилтрата је интактан, тако да се рожњача не боји флуоресцеином. Инфилтрати могу да се спонтано ресорбују без последица по провидност рожњаче. Болест може да поприми и хронични ток са таложењем у њима липидних супстанци, васкуларизацијом и фасетирањем рожњаче. У том случају нарушена је провидност рожњаче и смањен квалитет вида.

Дисциформни облик

Он је најређа корнеална манифестација офталмичког херпес зостера која се јавља две до три недеље после почетка болести. Обично је локализован у централном делу рожњаче и по својој клиничкој слици врло је сличан дисциформном кератитису изазваног херпес симплекс вирусом тип 1.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Критеријуми Болест-поремећај
Примарне болести - поремећаји [29] КонјунктивитисСклеритисАбразија рожњачеМождани ударКрварење у мозгуУлкус рожњаче и улцерозни кератитис • Глауком окаСубарахноидално крварењеГлавобољаТоксоплазмозаМигренаНеуралгије тригеминусаИритис и увеитисМенингитисНеоплазме мозга
Остали поремећаји -болести које траба имати у виду [29] Бактеријски кератоконјунктивитис • Конјунктивити изазван хламидијомАлергијски конјунктивитис • Рецидивирајућа ерозија рожњаче • Токсични конјунктивитис • Гљивични кератитис • Некроза рожњачеБолести везивног ткиваОптички неуритис • Окуломоторна парализа • Лезије у мозгу (тумори, токсоплазмоза, апсцеси) • Мултипла склероза

Терапија[уреди | уреди извор]

Очни зостер захтева хитну терапију лековима и обухвата:

Локално лечење промена на кожи
Примена одговарајућих аналгетика

Аналгетици се примењују у зависности од јачине и другик карактеристика бола.

Примена оралних аантивирусних лекова

Тарапија ацикловиром (Zovirax), фамцикловиром (Famvir) и валацикловиром (Valtrex) значајно скраћују трајање знакова и симптома и смањује појаву и тежину компликација у очном зостеру. Иако имају значајан учинак на ублажавање бола током акутне фазе болести, ови лекови немају дејство на смањење учесталости или тежину постхерпетичне неуралгије. Са терапијом антивирусним лековима треба започети у току 72 часа од настанка промене на кожи, јер са након одложене примене, лечења продужава а компликације јављају чешће,[56][57] (иако нема јасних доказа против примене антивирусних лекова чак и после 72 часа) Теоретски гледано, вирусна инфекција се може спречити у било ком периоду појаве осипа, посебно ако се нове лезије јављају у више фаза. Фамцикловир и валацикловир (у дози од 1000 мг дневно) су се показали као ефикаснији лекови од ацикловира у лечењу херпес зостер и смањењењу његових компликација.[58][59] Стандардна дужина антивирусне терапије херпес зостера траје 7-10 дана. Искуствено је показало да лечење рожњаче траје до 30 дана. Код старијих особа и особа са поремећајем имунског система као и код озбиљнијих компликација, као што су промене на ретини лечење антивирусним лековима, може захтевати интравенску и вишемесечну оралну антивирусну терапију.

Локална и општа антибиотска терапија

Ова терапија се примењује у случају појаве секундарне бактеријске инфекције.

Лечење промена на оку

Када је због отока и рефлексног грчења очних мишића, угрожена функција очних капака и ока примењују се очне масти и раствори који трба да спрече исушивање и ерозију рожњаче.

Мере превенције[уреди | уреди извор]

Особе са очним обликом зостера могу херпес вирусе (изазиваче овчијих богиња) пренети другим људима. Зато болесници са зостером треба да избегаватју контакт са особама које нису боловали од варичеле (посебно трудницама), хроничним болесницима (као што су оболели од рака или АИДС-а), децом која нису прележала варичелу и другим особама са нарушеним имунским системом.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ремзи Хант синдром; (назива се и Хантов синдром и очни облих херпес зостер) је херпес зостер инфекција геникуларног ганглион фацијалног живца (живца лица). Синдром изазива поновно активирање херпес зостер вирус који је претходно у организму болесника изазвао варичелу. Карактерише се парализом мишића лица на истој страни лица, као инфекција.
  2. ^ Постхерпетична неуралгија; је бол који траје дуже од једног месеца након повлачења везикуларне оспе
  3. ^ Дерматом; је део коже који је већим делом инервисан од једног кичменог живца

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  3. ^ Batetto M.,Fettich J., Mala dermatoverologija, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1977, pp. 64-65.
  4. ^ Ang LP, Au Eong KG, Ong SG. Herpes zoster ophthalmicus. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. May-Jun 2001;38(3):174-6.
  5. ^ Cockburn DM, Douglas IS. Herpes zoster opthalmicus. Clin Exp Optom. Mar-Apr 2000;83(2):59-64.
  6. ^ Gurwood AS, Savochka J, Sirgany BJ. Herpes zoster ophthalmicus. Optometry. May 2002;73(5):295-302.
  7. ^ Karbassi M, Raizman MB, Schuman JS. Herpes zoster ophthalmicus. Surv Ophthalmol. May-Jun 1992;36(6):395-410.
  8. ^ Marsh RJ, Cooper M. Ophthalmic herpes zoster. Eye. 1993;7 (Pt 3):350-70.
  9. ^ а б в г д ђ (језик: енглески)Manolette R Roque, Barbara L Roque Herpes Zoster emedicine, Приступљено 17. 4. 2013.
  10. ^ Benz MS, Glaser JS, Davis JL. Progressive outer retinal necrosis in immunocompetent patients treated initially for optic neuropathy with systemic corticosteroids. Am J Ophthalmol. Apr 2003;135(4):551-3.
  11. ^ Chronister CL. Review of external ocular disease associated with aids and HIV infection. Optom Vis Sci. Apr 1996;73(4):225-30.
  12. ^ Foster RE, Petersen MR, Neuss MN, et al. Progressive outer retinal necrosis syndrome in a lymphoma patient with good visual outcome. Am J Ophthalmol. Jul 2001;132(1):117-20.
  13. ^ Hodge WG, Seiff SR, Margolis TP. Ocular opportunistic infection incidences among patients who are HIV positive compared to patients who are HIV negative. Ophthalmology. May 1998;105(5):895-900.
  14. ^ Kezuka T. Immune deviation and ocular infections with varicella zoster virus. Ocul Immunol Inflamm. Mar 2004;12(1):17-24.
  15. ^ Margolis TP, Milner MS, Shama A, et al. Herpes zoster ophthalmicus in patients with human immunodeficiency virus infection. Am J Ophthalmol. Mar 1998;125(3):285-91.
  16. ^ Peck R, Gimple SK, Gregory DW, et al. Progressive outer retinal necrosis in a 73-year-old man: treatment with valganciclovir. AIDS. May 2 2003;17(7):1110-1.
  17. ^ Purdy KW, Heckenlively JR, Church JA, et al. Progressive outer retinal necrosis caused by varicella-zoster virus in children with acquired immunodeficiency syndrome. Pediatr Infect Dis J. Apr 2003;22(4):384-6.
  18. ^ Rao NA. Acquired immunodeficiency syndrome and its ocular complications. Indian J Ophthalmol. Jun 1994;42(2):51-63.
  19. ^ Walton RC, Reed KL. Herpes zoster ophthalmicus following bone marrow transplantation in children. Bone Marrow Transplant. Jun 1999;23(12):1317-20.
  20. ^ Yau TH, Butrus SI. Presumed bilateral herpes zoster ophthalmicus in an AIDS patient: a case report. Cornea. Nov 1996;15(6):633-4.
  21. ^ Bert RJ, Samawareerwa R, Melhem ER. CNS MR and CT findings associated with a clinical presentation of herpetic acute retinal necrosis and herpetic retrobulbar optic neuritis: five HIV-infected and one non-infected patients. AJNR Am J Neuroradiol. Nov-Dec 2004;25(10):1722-9.
  22. ^ Gariano RF, Berreen JP, Cooney EL. Progressive outer retinal necrosis and acute retinal necrosis in fellow eyes of a patient with acquired immunodeficiency syndrome. Am J Ophthalmol. Sep 2001;132(3):421-3.
  23. ^ Neves RA, Rodriguez A, Power WJ, et al. Herpes zoster peripheral ulcerative keratitis in patients with the acquired immunodeficiency syndrome. Cornea. Sep 1996;15(5):446-50.
  24. ^ а б Liesegang TJ. Herpes zoster ophthalmicus natural history, risk factors, clinical presentation, and morbidity. Ophthalmology. Feb 2008;115(2 Suppl):S3-12.
  25. ^ Liesegang TJ. Varicella-zoster virus eye disease. Cornea. Sep 1999;18(5):511-31.
  26. ^ Ragozzino MW, Melton LJ, Kurland LT, et al. Population-based study of herpes zoster and its sequelae. Medicine (Baltimore). Sep 1982;61(5):310-6.
  27. ^ (језик: енглески) Experimental Drug RGN-259 Promotes Healing In Patients With Non-Healing Corneal Ulcers - Four Patients Treated Under "Compassionate Use" IND Medical News Today Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2009), Приступљено 24. новембар 2010
  28. ^ (језик: енглески)Charles Davis, Ramsay Hunt Syndrome MedicineNet, Приступљено 20. новембар 2010
  29. ^ а б в г д ђ (језик: енглески)Maria M Diaz, Mark A Silverberg, Herpes Zoster Ophthalmicus Dec 10, 2009 emedicine, Приступљено 24. новембар 2010.
  30. ^ Insinga RP, Itzler RF, Pellissier JM, Saddier P, Nikas AA. The incidence of herpes zoster in a United States administrative database. J Gen Intern Med. Aug 2005;20(8):748-53.
  31. ^ Franco-Paredes C, Bellehemeur T, Merchant A, et al. Aseptic meningitis and optic neuritis preceding varicella-zoster progressive outer retinal necrosis in a patient with AIDS. AIDS. May 3 2002;16(7):1045-9.
  32. ^ Atzori L, Ferreli C, Zucca M, et al. Facial cellulitis associated with Pseudomonas aeruginosa complicating ophthalmic herpes zoster. Dermatol Online J. Oct 15 2004;10(2):20.
  33. ^ Argoff CE, Katz N, Backonja M. Treatment of postherpetic neuralgia: a review of therapeutic options. J Pain Symptom Manage. Oct 2004;28(4):396-411.
  34. ^ Dahlmann A. Pain management in herpes zoster ophthalmicus. J R Soc Med. Jun 2000;93(6):334-5.
  35. ^ Sra KK, Tyring SK. Treatment of postherpetic neuralgia. Skin Therapy Lett. Oct 2004;9(8):1-4.
  36. ^ Zaal MJ, Völker-Dieben HJ, D'Amaro J. Risk and prognostic factors of postherpetic neuralgia and focal sensory denervation: a prospective evaluation in acute herpes zoster ophthalmicus. Clin J Pain. Dec 2000;16(4):345-51.
  37. ^ Ritterband DC, Friedberg DN. Virus infections of the eye. Rev Med Virol. Oct 1998;8(4):187-201
  38. ^ Ongkosuwito JV, Feron EJ, van Doornik CE, et al. Analysis of immunoregulatory cytokines in ocular fluid samples from patients with uveitis. Invest Ophthalmol Vis Sci. Dec 1998;39(13):2659-65.
  39. ^ Kumano Y, Manabe J, Hamamoto M, et al. Detection of varicella-zoster virus genome having a PstI site in the ocular sample from a patient with acute retinal necrosis. Ophthalmic Res. 1995;27(5):310-6.
  40. ^ Karlin JD. Herpes zoster ophthalmicus: the virus strikes back. Ann Ophthalmol. Jun 1993;25(6):208-15.
  41. ^ Ahn M, Cho NC. Central retinal artery occlusion in herpes zoster ophthalmicus. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. Mar-Apr 2002;39(2):123-4.
  42. ^ Akpek EK, Gottsch JD. Herpes zoster sine herpete presenting with hyphema. Ocul Immunol Inflamm. Jun 2000;8(2):115-8.
  43. ^ Berry-Brincat A, Von Lany H, Evans N. Scleromalacia as a complication of herpes zoster ophthalmicus. Eye. Apr 2003;17(3):449-51.
  44. ^ Cunningham ET. Diagnosing and treating herpetic anterior uveitis. Ophthalmology. Dec 2000;107(12):2129-30.
  45. ^ Foster CS, Sainz de la Maza M. The Sclera. New York, NY: Springer-Verlag; 1994.
  46. ^ Meenken C, van den Horn GJ, de Smet MD, et al. Optic neuritis heralding varicella zoster virus retinitis in a patient with acquired immunodeficiency syndrome. Ann Neurol. Apr 1998;43(4):534-6.
  47. ^ Mearza AA, Chan JH, Gair E, et al. Herpes zoster ophthalmicus presenting as contralateral disc swelling. Eye. Apr 2000;14 (Pt 2):251-2.
  48. ^ Siverio Junior CD, Imai Y, Cunningham ET Jr. Diagnosis and management of herpetic anterior uveitis. Int Ophthalmol Clin. Winter 2002;42(1):43-8.
  49. ^ Kawasaki A, Borruat FX. An unusual presentation of herpes zoster ophthalmicus: orbital myositis preceding vesicular eruption. Am J Ophthalmol. Sep 2003;136(3):574-5.
  50. ^ Wang AG, Liu JH, Hsu WM, et al. Optic neuritis in herpes zoster ophthalmicus. Jpn J Ophthalmol. Sep-Oct 2000;44(5):550-4.
  51. ^ Tabery HM. Corneal epithelial keratitis in herpes zoster ophthalmicus: "delayed" and "sine herpete". A non-contact photomicrographic in vivo study in the human cornea. Eur J Ophthalmol. Jul-Aug 2002;12(4):267-75.
  52. ^ Tabery HM. Morphology of epithelial keratitis in herpes zoster ophthalmicus. A non-contact photomicrographic in vivo study in the human cornea. Acta Ophthalmol Scand. Dec 2000;78(6):651-5.
  53. ^ Thean JH, Hall AJ, Stawell RJ. Uveitis in Herpes zoster ophthalmicus. Clin Experiment Ophthalmol. Dec 2001;29(6):406-10.
  54. ^ Tranos PG, Ong T, Nolan W, et al. Posterior scleritis presenting with annular choroidal detachment as a complication of herpes zoster ophthalmicus. Retina. Oct 2003;23(5):716-7.
  55. ^ Van der Lelij A, Ooijman FM, Kijlstra A, et al. Anterior uveitis with sectoral iris atrophy in the absence of keratitis: a distinct clinical entity among herpetic eye diseases. Ophthalmology. Jun 2000;107(6):1164-70.
  56. ^ Cobo LM, Foulks GN, Liesegang T, et al. Oral acyclovir in the treatment of acute herpes zoster ophthalmicus. Ophthalmology. Jun 1986;93(6):763-70.
  57. ^ Severson EA, Baratz KH, Hodge DO, Burke JP. Herpes zoster ophthalmicus in olmsted county, Minnesota: have systemic antivirals made a difference?. Arch Ophthalmol. Mar 2003;121(3):386-90.
  58. ^ Tyring S, Engst R, Corriveau C, Robillard N, Trottier S, Van Slycken S, et al. Famciclovir for ophthalmic zoster: a randomised aciclovir controlled study. Br J Ophthalmol. May 2001;85(5):576-81.
  59. ^ Colin J, Prisant O, Cochener B, et al. Comparison of the efficacy and safety of valaciclovir and acyclovir for the treatment of herpes zoster ophthalmicus. Ophthalmology. Aug 2000;107(8):1507-11.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).