Пад авиона Ер Франса на линији 447

С Википедије, слободне енциклопедије
Ербас А330
Датум несреће1. јун 2009.
Место несрећеАтлантски океан
приближно 160 km североисточно од архипелага Свети Петар и Свети Павле[1]
Број путника216
Број посаде12
Број повређених228
Број преживелих0
ВласникЕр Франс
ПолетањеАеродром Галеао
Рио де Жанеиро, Бразил
ДестинацијаАеродром Шарл де Гол
Париз, Француска

Ер франсов лет 447 је био међународни путнички лет француске авио–компаније Ер франс, авиона Ербас A330-203, који је полетео са аеродрома Галеао у Рио де Жанеиру у Бразилу, и упутио се према аеродрому Шарл де Гол у Паризу у Француској. Авион је нестао над Атлантским океаном 1. јуна 2009. године, са 216 путника и 12 чланова посаде.[2] До 13. јуна у океану је пронађено 50 тела настрадалих путника.[3]

Летелица[уреди | уреди извор]

Авион Ербас А330-200 је имао два мотора CF6-80E1 произвођача Џенерал електрик.[4][5] Изашао је из фабрике са серијским бројем 660, а у Француској је регистрован са ознаком F-GZCP.[5][4] Први пут је полетео 25. фебруара 2005. године, и до тренутка незгоде остварио је 18,870  часова лета.[4]

Летелица F-GZCP је 17. августа 2006. учествовала у судару са авионом Ербас A321-211 ознаке F-GTAM који се десио на аеродрому Шарл де Гол у Паризу. Реп летелице F-GTAM је био значајно оштећен док је F-GZCP прошао са мањим оштећењима.[6] F-GZCP је последњи пут био на великом ремонту 16. априла 2009. године.[7]

У периоду од 5. маја 2009. до 31. маја 2009. авион је обавио 24 повратна лета из Париза према 13 различитих дестинација широм света.[8]

Детаљи лета[уреди | уреди извор]

Приближна путања лета 447. Пуна црвена линија приказује пређени део пута. Испрекидана линија указује на планирану руту почевши од позиције на којој се авион налазио у време пријема последње регистроване поруке.

Нестанак[уреди | уреди извор]

Авион је полетео са међународног аеродрома Галеао у Рио де Жанеиру 31. маја 2009. године у 19:03 по локалном времену (22:03 UTC), уз предвиђено време слетања на париски аеродром Шарл де Гол приближно 11 сати касније, у 11:10 по локалном времену (09:10 UTC)

Последњи говорни контакт са авионом је остварен у 01:33 UTC, у тренутку када је био близу тачке INTOL (1° 21′ 39″ S 32° 49′ 53″ W / 1.36083° Ј; 32.83139° З / -1.36083; -32.83139), која се налази 565 km од бразилске североисточне обале. Посада је најавила да ће искористити линију кретања UN873 и ући у ваздушни простор који контролише Сенегал код тачке TASIL (4° 0′ 18″ N 29° 59′ 24″ W / 4.00500° С; 29.99000° З / 4.00500; -29.99000) у следећих 50 минута,[9] као и да је авион летео нормално на нивоу лета 350 (што одговара номиналној висини од 35.000 стопа, односно 10.670 метара) брзином од 865 км/ч (0,78 маха).[10][11] Авион је напустио простор који надзиру бразилски радари у 01:48 UTC.

Авион је наишао на јаке ваздушне турбуленције током лета.[12]

Аутоматске поруке[уреди | уреди извор]

Истражилац Пол-Луј Арсланиан је 3. јуна изјавио да је „авион послао серију електронских порука у року од три минута које представљају отприлике један минут информација. Шта те поруке тачно значе, није још увек откривено.“[13] Према неким изворима, у авион је ударио гром, али је Џон Кокс, из једне вашингтонске компаније која се бави консултанстким пословима везаним за авионске сигурносне системе објаснио неколико дана касније да би „потпуни отказ авиона захтевао стопостотни отказ електронског система,“ који се „није десио раније током лета, зато што је систем слао податке уређају за одржавање, што говори да је у авиону било струје“.[14]

Поруке које је емитовао ACARS систем (енгл. Aircraft Communication Addressing and Reporting System) који се налази унутар авиона објављене су званично 4. јуна 2009. године.[15] Ови транскрипти показују да је у периоду од 02:10 UTC до 02:14 UTC послато 5 порука о отказу (FLR) и 19 упозорења (WRN).[16][17] Поруке које су биле резултат отказа опреме, а које је ухватио уграђени систем за тестирање и извештавање, као и упозорења из пилотске кабине такође су послата у ACARS.[18] Откази и упозорења који су емитовани током пет минута указивали су на проблеме са навигацијом, аутопилотом, контролама лета и притиском у авиону (кодови који почињу са 34, 22, 37 и 21 респективно).[19]

Међу ACARS порукама емитованим у првом минуту је порука са кодом 34111506, која указује на проблем у систему за мерење брзине (енгл. pitot-static system).[15][19] Извори блиски истрази су потврдили да је „прва аутоматска порука о отказу система у низу радио упозорења послатих из настрадалог авиона експлицитно указивала да су сензори брзине у квару“.[20] Дванаест порука упозорења које имају исти временски код показују да су се аутопилот и систем за аутоматску регулацију потиска мотора искључили, да је систем за избегавање судара (TCAS, енгл. Traffic Collision Avoidance System) био покварен, а да је начин летења прешао из „нормалног“ у „алтернативни“.[21][22] Преостале поруке су послате имеђу 02:11 UTC и 02:14 UTC, а давале су информације о грешкама у ADIRU (енгл. Air Data Inertial Reference Unit) и ISIS (енгл. Integrated Standby Instrument System) систему.[22][23] Порука упозорења NAV ADR DISAGREE емитована у 02:12 UTC указује на неслагање између информација о брзини авиона које су слали независни сензори ваздушног притиска.[24][25] У 02:13 UTC послате су поруке о грешци које су се односиле на уређаје за управљање летом.[26] Последње две поруке су емитоване у 02:14 UTC са локације 3° 34′ 40″ С; 30° 22′ 28″ З / 3.5777° С; 30.3744° З / 3.5777; -30.3744,[27][28][29] од којих је једна (код 341036006, порука MAINTENANCE STATUS) представљала упозорење које се односило на систем сензора ваздушног притиска, а друга (код 213100206, порука ADVISORY) је била упозорење o притиску у кабини.

Путници и чланови посаде[уреди | уреди извор]

Према званичним подацима, у авиону се налазило 228 особа, укључујући три пилота и девет чланова кабинске посаде. Међу путницима је била једна беба, седморо малолетне деце, 82 жене и 126 мушкараца.[2]

Списак држављанства путника који су се налазили у авиону Ер Франс је објавио 1. јуна 2009. године.[30] Делимичан списак путника и чланова посаде са 75 имена објављен је 3. јуна 2009.[31]

Држављанство путника[уреди | уреди извор]

По званичним списима Ер франса, путници су већином били бразилски и француски држављани. Поред тога, неки од путника на овом лету су имали двојно држављанство.[а]Бразилска федерална полиција је прегледала видео-снимке са сигурносних камера како би утврдила идентитет путника.[32]

Марк Дубоа (франц. Marc Dubois), педесетосмогодишњи капетан лета, који се запослио у Ер Франсу 1988. године, остварио је у својој каријери око 11.000 сати лета, од чега је 1,700 било на типу авиона Ербас А330. Копилоти, Давид Робер (франц. David Robert), 37 година, и Пјер-Седрик Бонин (франц. Pierre-Cedric Bonin), 32 године, заједно су имали око 9.000 сати лета. Од дванаест чланова посаде, једанаест су били држављани Француске, а један је био држављанин Бразила.[35][33]

Људи на шалтеру Ер Франса на аеродрому Галеао у Рио де Жанеиру (15:38, 01.06.2009)

Међу путницима су се налазили и

  • принц Педро Луиш од Орлеана и Брагансе (порт. Pedro Luis de Orleans e Bragança, 26), члан бразилске краљевске породице, потомак Педра Другуог, последњег бразилског цара, трећи по реду наследник угашеног бразилског трона.[36][37] Принц је имао и бразилско и белгијско држављанство, а враћао се кући у Луксембург након посете рођацима у Рио де Жанеиру.[38][39]
  • Силвио Барбато (итал. Silvio Barbato, 50), бразилски композитор и бивши диригент симфонијског оркестра бразилског Националног театра, италијанског порекла који је путовао у Кијев због пословних обавеза.[40][41]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бројеви у заградама потичу од извештаја који су у контрадикцији са званичним подацима које је објавио Ер Франс, и вероватно су последица тога да је на лету било путника са двојним држављанством.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Accident location map”. aviation-safety.net. Приступљено 16. 6. 2009. 
  2. ^ а б РТС - Авион „Ер Франса“ пао у Атлантик, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ „Six new bodies recovered from crash”. www.france24.com. 13. 6. 2009. Архивирано из оригинала 15. 6. 2009. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  4. ^ а б в „AIR FRANCE FLIGHT AF 447”. www.airbus.com. Архивирано из оригинала 22. 4. 2009. г. Приступљено 16. 6. 2009. 
  5. ^ а б „Accident description - Air France Flight AF 447”. aviation-safety.net. Архивирано из оригинала 16. 10. 2011. г. Приступљено 16. 6. 2009. 
  6. ^ „All Accident + Incidents 2006”. Jet Airliner Crash Data Evaluation Centre. Архивирано из оригинала 14. 05. 2013. г. Приступљено 16. 6. 2009. 
  7. ^ „JACDEC Special accident report Air France Flight 447”. Jet Airliner Crash Data Evaluation Centre. Архивирано из оригинала 05. 06. 2009. г. Приступљено 16. 6. 2009. 
  8. ^ „Last recorded flights of accident aircraft F-GZCP, msn 660”. Jet Airliner Crash Data Evaluation Centre. Архивирано из оригинала 09. 06. 2009. г. Приступљено 16. 6. 2009. 
  9. ^ David Kaminski-Morrow (1. 6. 2009). „Brazilian ministry details last track of missing Air France A330”. www.flightglobal.com. Приступљено 13. 6. 2009. 
  10. ^ „French plane lost in ocean storm”. news.bbc.co.uk. 2. 6. 2009. Приступљено 13. 6. 2009. 
  11. ^ Koring, Paul (2. 6. 2009). „Flight 447 vanished without warning”. www.theglobeandmail.com. Архивирано из оригинала 12. 06. 2009. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  12. ^ Missing jet reported short-circuit after turbulence, Приступљено 17. 4. 2013.
  13. ^ Wall, Robert (3. 6. 2009). „Concerns over recovering AF447 recorders”. www.aviationweek.com. Архивирано из оригинала 11. 08. 2011. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  14. ^ Fiorino, Frances (7. 6. 2009). „Data Link Messages Hold Clues to Air France Crash”. Robert Wall. www.aviationweek.com. Архивирано из оригинала 16. 11. 2011. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  15. ^ а б „France2 newscast”. France Televisions. 4. 6. 2009. Архивирано из оригинала 20. 06. 2009. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  16. ^ „Air France ACARS - Liste Des Evenements ACARS”. aviation-safety.net. Приступљено 16. 6. 2009. 
  17. ^ Air France ACARS - Liste Des Evenements ACARS Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
  18. ^ „Airbus 330 - Systems - Maintenance System”. Flight crew operating manual. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 1. 2007. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  19. ^ а б „Joint aircraft system/component code table and definitions” (PDF). Federal Aviation Administration, USA. Приступљено 13. 6. 2009. 
  20. ^ Torsoli, Albertina (11. 6. 2009). „Air France Captain Dubois Let Down by 1-Pound Part, Pilots Say”. Laurence Frost. www.bloomberg.com. Приступљено 13. 6. 2009. 
  21. ^ „Airbus 330 - Systems - Flight Controls”. Flight crew operating manual. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2009. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  22. ^ а б Hradecky, Simon. „Crash: Air France A332 over Atlantic on June 1st 2009, aircraft impacted ocean”. avherald.com. Приступљено 13. 6. 2009. 
  23. ^ „Airbus ISIS”. Flight crew operating manual. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 6. 2009. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  24. ^ „10.4. ADR disagree”. hursts.eclipse.co.uk. Архивирано из оригинала 19. 11. 2010. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  25. ^ Symonds, Tom (5. 6. 2009). „The tortuous search for Air France crash clues”. news.bbc.co.uk. Приступљено 13. 6. 2009. 
  26. ^ „Airbus 330 - Systems - Communications”. Flight crew operating manual. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 1. 2007. г. Приступљено 13. 6. 2009. 
  27. ^ „Crash: Air France A332 over Atlantic on June 1st 2009, aircraft lost”. avherald.com. 13. 6. 2009. 
  28. ^ „Airbus Flight Control Laws”. www.airbus.com. Приступљено 13. 6. 2009. 
  29. ^ „Avionics Product Range”. www.airbus.com. Приступљено 13. 6. 2009. 
  30. ^ „Press release N° 5”. Ер Франс. 1. 6. 2009. Архивирано из оригинала 04. 01. 2011. г. Приступљено 16. 6. 2009. 
  31. ^ „List of passengers aboard lost Air France flight”. Асошијетед прес. 3. 6. 2009. Архивирано из оригинала 14. 6. 2009. г. Приступљено 16. 6. 2009. 
  32. ^ „Sub helps in hunt for Air France black boxes”. news.yahoo.com. 10. 6. 2009. Приступљено 17. 6. 2009. 
  33. ^ а б „List of passengers aboard lost Air France flight”. Архивирано из оригинала 12. 6. 2009. г. Приступљено 2. 6. 2009. 
  34. ^ Vol Air France 447 Rio de Janeiro - Paris-Charles de Gaulle Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
  35. ^ „Press release N° 7”. Ер Франс. 2. 6. 2009. Архивирано из оригинала 04. 01. 2011. г. Приступљено 16. 6. 2009. 
  36. ^ „Masovna grobnica na dnu okeana”. www.blic.rs. 3. 6. 2009. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 18. 6. 2009. 
  37. ^ „Cotidiano - Família Orleans e Bragança confirma que príncipe brasileiro estava no voo AF 447 - 01/06/2009”. Folha Online. 1. 6. 2009. Приступљено 18. 6. 2009. 
  38. ^ „Belgisch-Braziliaanse prins onder de slachtoffers”. www.standaard.be. 2. 6. 2009. Приступљено 18. 6. 2009. 
  39. ^ „Confira os nomes de 84 passageiros que estavam no voo AF 447”. www.correiobraziliense.com.br. 2. 6. 2009. Архивирано из оригинала 5. 6. 2009. г. Приступљено 18. 6. 2009. 
  40. ^ „Airbus: apólice de US$ 94 mi e seguro incalculável”. Monitor Mercantil. Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 18. 6. 2009. 
  41. ^ „Lista não oficial de vítimas do voo 447 da Air France inclui executivos, médicos e até um membro da família Orleans e Bragança”. O Globo Globo. Приступљено 18. 6. 2009. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пад_авиона_Ер_Франса_на_линији_447&oldid=26968720”