Пакрачки санџак
| Пакрачки санџак | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1557.—1699. | |||||||||
 Пакрачки санџак 1606. године | |||||||||
| Главни град | Чазма, Пакрац, Церник | ||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | беговат | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1557. | ||||||||
• Укинуто | 1699. | ||||||||
| |||||||||
Пакрачки санџак (Санџак Зачасна, Санџак Чазма, Санџак Церник) је назив за административну јединицу (санџак) Османског царства, која се налазила на подручју данашње Славоније и чији су административни центри били Чазма, Пакрац (од 1559. године) и Церник (од 1592. године). Пакрачки санџак је формиран 1557. godine и постојао је све до 1699. године. Санџак је у почетку био део Румелијског ејалета, а затим део Босанског ејалета (од 1580). После Карловачког мира из 1699. године, територија овог санџака је припала Хабзбуршкој монархији.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Литература[уреди | уреди извор]
- Dabić, Vojin S. (1992). „Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts”. Историјски часопис. 38 (1991): 43—76.
- Дабић, Војин С. (1992). „Сеоба Срба у Хрватску и Славонију од почетка XVI до краја XVII века”. Catena mundi. 1. Београд: Матица Срба и исељеника Србије. стр. 265—281.
- Дабић, Војин С. (1994). „Срби у Западној Славонији”. Чињенице о Западној Славонији. Пакрац: Регионално удружење Срба Западне Славоније. стр. 12—17.
- Дабић, Војин С. (2010). „Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века” (PDF). Српске студије. 1: 11—38. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2019. г. Приступљено 25. 05. 2019.
- Дабић, Војин С. (2012). „Српска насеља у Славонији (16-18. век)”. Глас САНУ. 420: 173—196.
- Дабић, Војин С. (2020). Мала Влашка (Parva Walachia): Прилог историји српског народа у Славонији од XVI до XVIII века. Нови Сад: Матица српска.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
- Шулетић, Небојша (2010). „Историографија о Србима у Хабзбуршкој монархији од почетка XVI до краја XVIII века (1991—2010)”. Домети српске и европске историографије у последње две деценије (1990—2009). Београд: Удружење наставника Доситеј Обрадовић. стр. 123—136.
- Шулетић, Небојша (2015). „Становништво санџака Пакрац према попису из 1565. године”. Зборник о Србима у Хрватској. 9: 7—30.