Панајотис Вокотопулос
| Панајотис Вокотопулос | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1930. |
| Место рођења | Атина, Грчка |
| Научни рад | |
| Поље | Историја |
| Академија | Српска академија наука и уметности |
Панајотис Вокотопулос (Атина, 1930) грчки је археолог, историчар уметности и академик[1], инострани члан састава Српске академије науке и уметности од 2. новембра 2006.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је основне студије на Филозофском факултету Универзитета у Атини, а докторирао је на Аристотеловом Универзитету у Солуну.[2][1] Радио је као професор на Аристотеловом Универзитету у Солуну 1976—1987. и на Универзитету у Атини 1987—1997, као управник Одељења за археологију и историју уметности Филозофског факултета у Атини и од 2006. године је у пензији.[2]
Стручњак је за византијску црквену архитектуру и византијско и поствизантијско сликарство (фреске, иконе, минијатуре). Водио је ископавања у Епиру и Акарнанији, конзервацију и одржавање стотина икона и десетина споменика у западној Грчкој и иностранству.[1]
Објавио је осам књига, 150 чланака у научним часописима и колективним свескама и 50 извештаја о ископавањима.[1]
Члан је Атинске академије од 2000. и председник од 2007, почасни је члан стручних удружења Archaeological Society at Athens, Reading Society of Corfu, Sicilian Institute for Byzantine and Post-Byzantine Studies „Bruno Lavagninи”, Christian Archaeological Society, Greek Committee for Byzantine Studies, Committee of Greek Studies for Southeast Europe, Society for Macedonian Studies, Greek Society for the Protection of Natur и члан борда 1981—1989. Institute for Balkan Studies.[2] Члан је Комитета грчких студија за југоисточну Европу, Друштва за македонске студије.[1]
Добитник је Ордена звезде италијанске солидарности трећег степена (итал. Cavaliere dell’Ordine della Stella della Solidarietà Italiana) и почасни доктор Демокритовог универзитета у Тракији.[2]
