Панонија Секунда
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Провинција Панонија Секунда (Провинција Панонија Друга) Provincia Pannonia Secunda | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 296.—5. век | |||||||||
 Панонија Секунда — мапа | |||||||||
| Главни град | Сирмијум | ||||||||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша провинција | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 296. | ||||||||
• Укинуто | 5. век | ||||||||
| |||||||||
Панонија Секунда или Панонија Друга (лат. Pannonia Secunda) је била провинција у оквиру позног Римског царства, настала уситњавањем старе провинције Паноније, односно Доње Паноније. Панонија Секунда је формирана 296. године, током владавине цара Диоклецијана, а престала је да постоји у 5. веку.
Главни град провинције је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица. Панонија Секунда је обухватала делове данашњих држава Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.
Градови[уреди | уреди извор]
Поред Сирмијума, значајнији градови у провинцији Панонија Секунда били су:
- Мурса (Мурса) (данашњи Осијек),
- Цертиса (Цертисса) (данашње Ђаково),
- Марсонија (Марсониа) (данашњи Славонски Брод),
- Цибале (Цибалае) (данашњи Винковци),
- Басијана (Бассианае) (данашњи Доњи Петровци),
- Кукциј (Цуцциум) (данашњи Илок),
- Салде (Салдае) (данашње Брчко) и
- Теутобургиј (Теутобургиум) (данашњи Даљ).
Литература[уреди | уреди извор]
- Андрић, Станко (2002). „Јужна Панонија у доба велике сеобе народа”. Сцриниа Славоница. 2: 117—167.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Хуни и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 5: 9—47.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Илирик у Марцелиновој Кроници: Кроника комеса Марцелина као извор за друштвену и господарску повијест те екохисторију касноантичког Илирика”. Економска и екохисторија. 1: 9—36.
- Грачанин, Хрвоје (2006). „Готи и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 6: 83—126.
- Грачанин, Хрвоје (2007). „Гепиди, Херули, Лангобарди и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 7: 7—64.
- Грачанин, Хрвоје (2008). „Славени у раносредњовјековној јужној Панонији”. Сцриниа Славоница. 8: 13—54.
- Грачанин, Хрвоје (2009). „Авари, јужна Панонија и пад Сирмија”. Сцриниа Славоница. 9: 7—56.
- Грачанин, Хрвоје (2010). „Римске прометнице и комуникације у касноантичкој јужној Панонији”. Сцриниа Славоница. 10: 9—69.
- Грачанин, Хрвоје (2011). Јужна Панонија у касној антици и раном средњовјековљу (од конца 4. до конца 11. стољећа). Загреб: Плејада.
- Грачанин, Хрвоје (2014). „Црквени устрој у касноантичкој јужној Панонији”. Цроатица Цхристиана Периодица. 38 (73): 1—12.
- Грачанин, Хрвоје (2015). „Лате Антиqуе Далматиа анд Паннониа ин Цассиодорус’ Вариае”. Повијесни прилози. 49: 9—80.
- Грачанин, Хрвоје (2016). „Лате Антиqуе Далматиа анд Паннониа ин Цассиодорус’ Вариае (Адденда)”. Повијесни прилози. 50: 191—198.
- Грачанин, Хрвоје; Рапан-Папеша, Анита (2011). „Постримски град у јужној Панонији: примјер Цибала”. Сцриниа Славоница. 11: 7—30.
- Грачанин, Хрвоје; Шкргуља, Јана (2016). „Етнички идентитети у јужној Панонији и Далмацији у Јустинијаново доба”. Повијесни прилози. 50: 9—46.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
- Мóцсy, Андрáс (2014) [1974]. Паннониа анд Уппер Моесиа: А Хисторy оф тхе Миддле Данубе Провинцес оф тхе Роман Емпире. Неw Yорк: Роутледге.
- Парат, Јосип (2015). „Избори и прегледи античких литерарних извора за повијест јужне Паноније”. Сцриниа Славоница. 15: 9—33.
- Вáрадy, Лáсзлó (1969). Дас Летзте Јахрхундерт Паннониенс (376–476). Амстердам: Верлаг Адолф M. Хаккерт.
- Wозниак, Франк Е. (1981). „Еаст Роме, Равенна анд Wестерн Иллyрицум: 454-536 А.D.”. Хисториа: Зеитсцхрифт фüр Алте Гесцхицхте. 30 (3): 351—382.