Партија центра (Финска)
Партија центра Suomen Keskusta | |
|---|---|
 | |
| Вођа | Annika Saarikko |
| Основана | 1906. |
| Седиште | Хелсинки Финска |
| Број чланова (2011) | 163.000[1] |
| Идеологија | аграријанизам,[2][3][4][5] либерализам,[3][4] локализам, децентрализација |
| Политичка позиција | центар |
| Међународно чланство | Либерална интернационала |
| Европска странка | Савез либерала и демократа за Европу |
| Боје | зелена |
| Парламент | 49 / 200 |
| Европски парламент | 3 / 13 |
| Комуне | 3.077 / 9.674 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Партија центра или Центар у Финској (фин. Suomen Keskusta, Kesk.; швед. Centern i Finland, C) је центристичка[2] политичка партија у Финској.
До 2011. је представљала једну од три најјаче странке у земљи, уз социјалдемократе (СДП) и Партију националне коалиције. Тренутно Партија центра има 35 од 200 места у Финском парламенту.
На челу јој је Мари Кивиниеми, која је 22. јуна 2010. као постала премијер Финске сменивши Матија Ванханена.
Финска Партија центра је позната по својој масовности, те представља матичну организацију Финска омладина центра, Финске жене центра, Финске студенте центра и још неколико мањих организација.
Партија центра темељ своје потпоре проналази у мањим и руралним срединама, где често држи већину у локалним скупштинама. Једна од темеља њеног програма је инсистирање на децентрализацији.
Списак председника странке[уреди | уреди извор]
- Ото Кархи 1906-1909
- Кијости Калио 1909-1917
- Филип Саласти 1918
- Сантери Алкио 1918
- Петер Вилхелм Хеикинен 1919-1940
- Виљами Калиокоски 1941-1945
- Виено Јоханес Сукселаинен 1946-1964
- Јоханес Виролаинен 1965-1980 — премијер, председник Парламента
- Пааво Ваиринен 1980-1990 — министар спољних послова, члан Европског парламента
- Еско Ахо 1990-2000, 2001-2002 — премијер 1991—1995
- Анели Јатенмаки 2000-2001, 2002-2003 — председник Парламента, премијер 2003
- Мати Ванханен 2003-2010 премијер
- Мари Кивиниеми 2010-2012
- Јуха Сипила 2012-2019
- Katri Kulmuni 2019-2020
- Annika Saarikko 2020-данас
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Niemelä, Mikko (13. 3. 2011). „Perussuomalaisilla hurja tahti: "Jäseniä tulee ovista ja ikkunoista"”. Kauppalehti. Архивирано из оригинала 01. 05. 2011. г. Приступљено 22. 5. 2013.
- ^ а б Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck
- ^ а б Ersson, Svante; Jan-Erik Lane (1998). Politics and Society in Western Europe. SAGE. стр. 108. ISBN 978-0-7619-5862-8. Приступљено 22. 5. 2013.
- ^ а б T. Banchoff (1999). Legitimacy and the European Union. Taylor & Francis. стр. 123. ISBN 978-0-415-18188-4. Приступљено 22. 5. 2013.
- ^ Kirchner, Emil J. (3. 11. 1988). Liberal Parties in Western Europe. Cambridge University Press. стр. 408. ISBN 978-0-521-32394-9. Приступљено 22. 5. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ersson, Svante; Jan-Erik Lane (1998). Politics and Society in Western Europe. SAGE. стр. 108. ISBN 978-0-7619-5862-8. Приступљено 22. 5. 2013.
- T. Banchoff (1999). Legitimacy and the European Union. Taylor & Francis. стр. 123. ISBN 978-0-415-18188-4. Приступљено 22. 5. 2013.
- Kirchner, Emil J. (3. 11. 1988). Liberal Parties in Western Europe. Cambridge University Press. стр. 408. ISBN 978-0-521-32394-9. Приступљено 22. 5. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: фински) Званична страница
- (језик: енглески) Званична станица на енглеском
- (језик: фински) Званична страница омладинске организације
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
