Пастеров завод у Новом Саду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pasterov zavod Novi Sad.png
Назив
Пастеров завод у Новом Саду.
Основан
1921
Земља
Краљевина СХС/Југославија ФНРЈ/СФРЈ СРЈ/СЦГ Србија
Директор
др Ненад Врањеш
Седиште
Нови Сад (Србија)
Адреса
Нови Сад, Хајдук Вељкова бр. 1

Пастеров завод у Новом Саду, Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод, Нови Сад је национална референтна установа за беснило у Републици Србији, која се бави дијагностиком беснила код људи и животиња, праћењем, контролом мера превенције и превенцијом беснила код људи и животиња. Основан је 1921. године. Пастеров завод у Новом Саду, у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Републике Србије, производи хумани антирабијски имуноглобулин.[1] [2]

У оквиру обавезе праћења кретања епидемиолошких и епизотиолошких података о беснилу на простору Републике Србије, Пастеров завод у Новом Саду је укључен у међународну информатичку мрежу података о беснилу - РАБНЕТ, под надзором СЗО.[3]

Историја[уреди]

Само 12 година после париског, основан је први Пастеров завод у Србији и на Балкану, 1900. у Нишу. Његов допринос превентивној медицини Србије био је огроман, у првом реду у производњи вакцина против великих богиња и беснила.

Адолф Хемпт, оснивач Пастеровог завода у Новом Саду

Након завршетка Првог светског рата у ослобођеној Србији и ратом опустошеном Пастеровом заводу у Нишу обновљен је научни рад 1919. захваљујући његовом новом управнику Герасиму Аливизатосу, Грку који је дошао да помогне српском народу. Аливизатос је аутор тзв. мешовите методе у профилакси беснила, у којој је комбиновао методу дилуције живе вакцине са концентрованијом вакцином третираном етром.[1]

Са настанком Краљевини СХС указала се потреба за формирањем нових Пастерових завода у новооснованој држави и тако и у Новом Саду 1921. настаје Пастеров завод, прва установа те врсте у Војводини. После 1928. новосадски завод преузео је примат од нишког Пастеровог Завод и у целој Краљевини СХС постао је једини активан Пастеров завод и централна антирабична установа све до данашњих дана.[1]

Оснивач и први директор Пастеровог завод у Новом Саду био је др Адолф Хемпт, чија се вакцина против беснила користила у већини европских земаља, све до средине осамдесетих година 20. века, а и данас се под другим називом користи у Јужној Америци.[4]

У Пастеровом заводу у Новом Саду је њен директор др Хемпт 1925. произвео мртву вакцину против беснила од нервног ткива инфицираних кунића, а касније јагањаца, третираног етром и фенолом, поставио електричне уређаје за млевење мозгова за вакцину, штампање етикета на стакленим ампулама, пуњење ампула, и за затаљивање ампула, тако да је у Новом Саду развио индустријску производњу вакцине за целу Краљевини СХС, а касније и за извоз. Хемптову вакцину прихватиле су многе европске државе, Немачка, Аустрија, Чехословачка, Мађарска, Румунија и Бугарска. Производња Хемптове вакцине у Новом Саду трајала је до 1983, а на пример у Мађарској до 1989.[5]

Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод[уреди]

На основу Закона о здравственој заштити, Извршно веће Аутономне Покрајине Војводине је 2006. донело Одлуку о оснивању Завода за антирабичну заштиту - Пастеровог завода (као наследника Пастеровог завода у Новом Саду основаног 1921) и у одлуци навело;[1]

  • Оснива се Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод, за обављање делатности у области превенције и лабораторијске дијагностике, беснила и других заразних болести, на више нивоа.
  • Завод у складу са Законом о здравственој заштити обавља здравствену делатност из области превенције и лабораторијске дијагностике беснила и других заразних болести, односно прати и проучава раширеност беснила и предлаже мере за његово сузбијање
  • Завод врши испитивање и примену нових метода превенције и имунопрофилаксе беснила, односно утврђује стручно-медицинске и доктринарне ставове из антирабичне заштите и пружа стручно методолошку помоћ у њиховом спровођењу.

Унутрашња организација[уреди]

Пастеров завод у Новом Саду у свом саставу има следеће службе и одсеке;

  • Службу за превенцију и спречавање ширења беснила и других заразних болести
  • Службу за микробиолошку и другу дијагностику (референтна лабораторија за беснило)
  • Службу за истраживање и праћење кретања беснила и других зооноза
  • Службу за обезбеђење и контролу квалитета
  • Одсек за правне, економско-финансијске, техничке и друге сличне послове

Служба за превенцију и спречавање ширења беснила и других заразних болести[уреди]

  • Антирабична амбуланта

У антирабичну амбуланту Пастеровог завода пацијенте озлеђене од животиња (паса, мачака, лисица и других сисара) упућује изабрани лекар. У амбуланти Пастеровог завода, након примарне обраде ране, узима се анамнеза и на основу исказа, клиничког прегледа, који лекар интегрише са подацима активног и пасивног надзора епизоотије беснила на територији Републике Србије, процењује се ризик и одлучује о вакцинацији против беснила. У антирабичну амбуланту Пастеровог завода се јављају и пацијенти код којих је започета вакцинација против беснила у иностранству, ради наставка вакцинације, као и ради контроле успешности вакцинације.

  • Амбуланта за лајм борелиозу

У Амбуланти за лајм борелиозу Пастеровог завода обједињеним приступом врши се комплетан клинички преглед пацијента, дијагностичке процедуре, уклањање крпеља са пацијената, као и анализе на самом крпељу, по схеми коју примењују референтни центри за Лајм борелиозу широм света.

Пастеров завод Нови Сад представља јединствену установу у којој мултидисциплинарни тим стручњака остварује здравствену заштиту по принципу ,,Једно Здравље“ (One Health) у циљу заштите од Лајм борелиозе и других болести које преносе крпељи.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Петровић М. 70 година Пастеровог завода у Новом Саду, 1991.
  2. ^ Dušan Lalošević 130 godina od rođenja dr Adolfa Hempta Eskulap, Edukativni članci 2008;3(1-2):97-101 UDK 616.98:578.824:929
  3. ^ Баљошевић С. Беснило. Selected Papers on Rabies Prophylaxis, Pasteur Institute Novi Sad, 1996, 19-27
  4. ^ Лалошевић Д, Станков С, Лазаревић-Иванц Љ, Лалошевић В, Кнежевић И. Immunogenicity of BHK-rabies vaccine in human volunteers. Мед Прегл. 1998;51 Suppl 1:17-9
  5. ^ Хемпт А. Борба против беснила у Југославији и развитак нашег домаћег антирабичног поступка.

Литература[уреди]

  • Јовановић Батут М. Луј Пастер. Српски архив за целокупно лекарство 1895; 1(23-24):797-810
  • Свечана седница у спомен Пастеру. Српски архив за целокупно лекарство 1899, 3:141-142
  • Лазаревић Л. Сабрана дела, књ. 2. Глас Подриња, Шабац, 1985, 152-153
  • Српски архив за целокупно лекарство 1895; 1(11-12):341
  • Распис министра унутр. дела о упућивању болесника у Пастеров завод. Српски архив за целокупно лекарство 1899, бр. 3, 124-5
  • Коблишка А. О псећем беснилу; дијагноза и профилакса. Српски архив за целокупно лекарство 1896, бр. 426-430 и бр. 9, 468-471
  • Марковић М. Српски архив за целокупно лекарство 1902; 9:385-403
  • Кенда И. Покушај сузбијања беснила превентивним цепљењем паса фенолизованом етер-вакцином. Архив Министарства пољопривреде 1937, 4(7): 3-10

Спољашње везе[уреди]