Патин кувар
| Патин кувар | |
|---|---|
 Насловна страна | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | Мој кувар |
| Аутор | Спасенија Пата Марковић |
| Земља | Краљевина Југославија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | приручник |
| Теме | кулинарство, домаћинство, здрава исхрана |
| Издавање | |
| Издавач | Политика |
| Датум | 1939. |
Патин кувар је кулинарска књига са 4000 испробаних кулинарских рецепата и различитих савета за вођење домаћинства. То је један од првих и вероватно најпознатији кулинарски приручник објављен у Србији. Објављен је 1939. године и остао је непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старијих, за припремање окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом. Написала га је Спасенија Пата Марковић, једна од првих школованих домаћица и школованих жена уопште у Србији у првој половини 20. века.[1]
На основу Патиног кувара издавачко предузеће Народна књига објавило је 1956. године Велики народни кувар који је до почетка 21. века доживео 24 издања,[2] а преведен је и на неколико светских језика. У уводу овог издања пише: „Ова књига рађена је према познатој књизи 'Мој кувар' који је пре рата издала 'Политика', а средила Спасенија-Пата Марковић”.[3] Велики народни кувар садржи све рецепте предратног издања поменуте књиге, уз још неке савете.[4]
Спасенија Пата Марковић[уреди | уреди извор]
Спасенија Пата Марковић била је, како је неки историчари сврставају, међу првим ученим женама у Србији, које су се бориле за изједначавање права жена и мушкараца. Школовала се у Бечу, где је завршила чувену школу за домаћице и постала врсна куварица,[4] а поред вештине вођења домаћинства стекла је и врхунске манире комуницирања у друштву.[1] Била је управитељица Домаћичког течаја Београдског женског друштва и Женске занатске школе, у којој је ширила своје ставове и идеје донете из Беча.[4] Водила је и јединствену мензу у којој се сваког дана хранило сто особа, претежно школске деце. Била је и активна чланица Кола српских сестара.[1]
Као једна од малобројних учених и модерних жена у Србији тога доба, Пата Марковић је своју прву збирку рецепата Кувар и саветник издала још 1907. године.[1] Током двадесетих и тридесетих година 20. века редовно је, једном недељно, излазила и Патина читанка за домаћице.[5] Године 1937. почиње у дневном листу Политика да уређује колумну за домаћице, од које је две године касније, 1939. настала њена чувена књига „Мој кувар”, који је врло брзо постао познат као „Патин кувар”.[4]
Настанак Патиног кувара[уреди | уреди извор]
Чувени кулинарски приручник Мој кувар или, како га је народ касније прозвао, Патин кувар представља збирку са више од 4000 испробаних, сређених и несумњиво одличних рецепата, сачињених у сарадњи са најбољим куварицама, познаваоцима домаће и стране кухиње, гурманима и петорицом у то доба врсних лекара. Објављен 1939. године, на 800 страна великог формата, Патин кувар до данашњих дана остао је непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старих особа, за припремање породичних окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом.[1]
Седамдесетих година 20. века Патина ћерка Љубица Ристић (тада запослена у Народној библиотеци Србије) наставила је мајчино дело, па је преуредила Кувар, модернизовала је рецепте и прилагодила количине и састојке савременом животу.[6] Патин кувар користи се и као стручна литература у кулинарској бранши.[1] Године 1956. издавачко предузеће Народна књига објавило је, како је било наведено „због великог интересовања” нову верзију овог Патиног кувара под називом Велики народни кувар.[4]
Упућени кажу да је у 20. веку ово дело било чест и пожељан поклон који се носио на поклон младим брачним паровима,[4] а ова „кулинарска библија”, како га још називају,[1] и данас се у српским кућама преноси с колена на колено.[2]
Забране и цензуре књиге са кулинарским рецептима[уреди | уреди извор]
До почетка Другог светског рата, Пата је много радила и у том периоду објавила је три Велика народна кувара и 15 свезака разних рецепата. После рата Пата је, као жена из богате породице, ухапшена као издајник, а имовина јој је национализована. Снажан утицај који је име Спасеније Пате Марковић имало међу народом довео је до тога да је прогласе за особу која шири буржоаске идеје и забрањено јој је да се потписује пуним именом.[7] Сви кувари који су њено ауторско дело, а објављени су од 1945. до 1990. године (скоро 20 година после њене смрти) потписани су са „СМ“.[1] Овом забраном покушано је спречавање утицаја напредне, образоване и оштроумне Српкиње на комунистичку омладину.[4]
Али није само Патин кувар сметао актуелним властима. Пата Марковић створила је дело које се самом појавом, а још више садржајем, разликовало и од предратне реторике, па је засметала многим припадницима српске конзервативне струје, јер је као жена ширила напредне идеје.[1] Тако је у време Шестојануарске диктатуре (6. јануар 1929 — 3. септембар 1931) забрањен и њен недељник Патина читанка за домаћице која је тада, као једино штиво које је излазило без цензуре, постала својеврсно опозиционо гласило.[5]
Вредност Патиног кувара[уреди | уреди извор]
Највећа вредност Патиног кувара је то што у њему постоји готово све што има везе са кулинарством, кухињом и исхраном. У њему су заступљена традиционална домаћа јела, али и рецепти за справљање артичока на седам начина, коантро, пудинг од гушчје јетре... Рецепти за справљање зимнице, укључујући на пример и парадајз сушен на сунцу. Свакодневна јела подразумевају се у овом кувару и то без расправа о томе да ли су аутентично српска или су у ствари аустријска, грчка, византијска или турска. Чињеница је да се у Србији једе и штрудла с орасима и самса, и проја и савијача, и ноклице, и флекице, и урмашице, и мантије, добош торта и татлије, те да стога треба да имају своје место у кувару. Спасенија Пата Марковић је дубоко веровала да савремена Српкиња не заостаје или бар не би требало да заостаје за савременом Францускињом. Као добре мајке и супруге, Патине читатељке треба да знају састав хране и калоријске вредности њених састојака, које су најбоље дијете и шта значи економично вођење домаћинства. Зато Патин кувар није ни народни, ни српски - његово прво издање се зове Мој кувар.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з Поповић, Петар Пеца. „Ауторка српске кулинарске библије”. Велики Људи. Архивирано из оригинала 12. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018.
- ^ а б в Mirković, Tijana (21. 1. 2016). „Patin (i moj) kuvar”. Vreme. Приступљено 14. 5. 2018.
- ^ Велики народни кувар 1959, стр. 1
- ^ а б в г д ђ е Јокић-Стаменковић, Драгана (4. 3. 2018). „Забрањени кувар зачет на страницама „Политике””. Политика (он-лајн издање). Приступљено 7. 5. 2018.
- ^ а б „Тужна судбина најшколованије српске домаћице: “Патин кувар” и данас чувају многе куће не знајући какво благо поседују”. Опанак. 20. 2. 2018. Приступљено 9. 5. 2018.
- ^ Ranković, Larisa (30. 12. 2015). „Zanimljive žene familije Nenadović”. Revija Kolubara. Приступљено 7. 5. 2018.
- ^ Radojičić, Ivan. „Spasenija Pata Marković – Autorka legendarnog Patinog kuvara”. 011.info. Приступљено 14. 5. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Đokić, Milica (22. 7. 2016). „PRVI SRPSKI KUVAR”. Cake dobrog kuvanja. Приступљено 14. 5. 2018.
