Патријарх српски Викентије II

С Википедије, слободне енциклопедије
Патријарх српски Викентије II
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
Чинпатријарх
Титулаархиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
СедиштеБеоград
Посљедња епархијаАрхиепископија београдско-карловачка
Године службеод 1. јула 1950. до 5. јулa 1958.
ПретходникПатријарх Гаврило V
НаследникПатријарх Герман
Претходна епархијаадминистратор Епархије сремске
Године службе1947—1951
ПретходникВалеријан Прибићевић
НаследникНиканор Иличић
Претходна епархијаадминистратор Епархије жичке
Године службе1941—1947
ПретходникНиколај Велимировић
НаследникВалеријан Стефановић
Лични подаци
Световно имеВитомир Проданов
Датум рођења(1890-08-23)23. август 1890.
Место рођењаБачко Петрово Село, Аустроугарска
Датум смрти5. јул 1958.(1958-07-05) (67 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија

Патријарх српски Викентије II (световно име Витомир Проданов; Бачко Петрово Село, 23. август 1890 — Београд, 5. јул 1958) био је 42. врховни поглавар Српске православне цркве.

Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Викентије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Мирско име патријарха Викентија је било Витомир Проданов, рођен је 11/23. августа 1890. у Бачком Петровом Селу од оца Ђорђа и мајке Јелене. У родном месту завршио је основну школу после које одлази за Нови Сад, где се уписује у гимназију. После завршене гимназије, одлази у Сремске Карловце да учи Богословију. Замонашио се 1917. године у Бездину. Од 1921. године био је на дужности секретара Управног одбора манастира Карловачке митрополије, и ту дужност је обављао до 1923. године.

Пошто се интересовао за науку, уписао се на Филозофски факултет у Београду и 1929. године и дипломирао на групи за историју.

Главни секретар Светог архијерејског синода постао је 1932. године, викарни епископ марчански 1936. године,[1] епископ злетовско-струмички 1939. године (устоличен на Сретење 1940[2]) и администратор охридско-битољски 1940. године.

Бугарски окупатори су га 1941. године протерали из Штипа. После Другог светског рата није могао да се прими своје епархије јер је тадашња комунистичка власт преко УДБА-е створила неканонску тзв. Македонску православну цркву, која до данас није канонски призната. У периоду 1947—1951. администрирао је Сремском епархијом.

Викентије је изабран за патријарха 1. јула, 1950. године. Као патријарх, успоставио је везе са осталим епархијама СПЦ, које су услед ратних прилика и прогона нове власти, биле доста ослабиле. Његовим настојањем, уређена су и пензиона питања православног свештенства. Наиме, црквени пензиони фонд је био укинут после рата, а право на државне пензије су имали само лаици.

Патријарх Викентије је био активан члан историјског друштва Војводине и неко време уредник Гласника историјског друштва Војводине од 1930. до 1934, а такође је сарађивао у историјским часописима из црквене историје.

Патријарх Викентије је умро 5. јула 1958. под загонетним околностима,[3] непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве. Гробница патријарха Викентија се налази у Саборној цркви у Београду, на северном зиду припрате лево од гробнице митрополита Михаила.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хиротонисање епископа г. Викентија Проданова. "Време", 22. нов. 1936
  2. ^ [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/02/16?pageIndex=00009 "Политика", 16. феб. 1940
  3. ^ Службе тровале патријархе („Вечерње новости“, 9. март 2013), Приступљено 17. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


-
 викарни епископ марчански
1936 — 1939
епископ злетовско-струмички
1939 — 1950
Наум Димовски
(1959, од 1967. у расколу)
администрирао Епархију жичку
1941 — 1947
администрирао Епархију сремску
1947 — 1951
патријарх српски
1950 — 1958
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патријарх_српски_Викентије_II&oldid=27410655”