Периферни уређаји
Периферни или периферијски уређај је било који помоћни уређај који се повезује и ради са рачунаром како би му доставио информације или добио информације од њега.[1][2] Термин периферни уређај се односи на све хардверске компоненте које су повезане са рачунаром и које контролише рачунарски систем, али оне нису основне компоненте рачунара, као што су CPU или јединица за напајање.[3] Другим речима, периферни уређаји се такође могу дефинисати као уређаји који се лако могу уклонити и прикључити на рачунарски систем.
Може се идентификовати неколико категорија периферних уређаја, на основу њиховог односа са рачунаром:
- улазни уређаји шаље податке или упутства на рачунар, као што су миш,[4][5][6] тастатура,[7][8] графички таблет,[9][10][11][12] скенер слика,[13][14] читач бар кодова,[15] контролер за игре,[16][17] светлосна оловка,[18][19][20] светлосни пиштољ,[21][22] микрофон[23][24][25][26] и веб камера;[27][28]
- излазни уређаји обезбеђује излазне податке са рачунара, као што су компјутерски монитор,[29][30][31] пројектор,[32][33] штампач, слушалице и рачунарски звучник;
- улазно-излазни уређаји обављају улазне и излазне функције, као што су уређај за складиштење рачунарских података (укључујући диск драјв, ССД уређај, УСБ флеш уређај, меморијску картицу и касетофон), модем, мрежни адаптер и вишенаменски штампач.
Многи савремени електронски уређаји, као што су дигитални сатови, тастатуре и таблет рачунари са омогућеним интернетом, имају интерфејсе који се користе као периферни уређаји рачунара.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Šta su periferni uređaji?”. AIKU.info (на језику: српски). 17. 4. 2018.
- ^ Laplante, Philip A. (2000). Dictionary of Computer Science, Engineering and Technology. CRC Press. стр. 366. ISBN 0-8493-2691-5. Архивирано из оригинала 3. 9. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2018.
- ^ Woligroski, Don (14. 12. 2011). „Power Supply 101: A Reference Of Specifications”. Tom's Hardware. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 12. 7. 2018.
- ^ Copping, Jasper (2013-07-11). „Briton: 'I invented the computer mouse 20 years before the Americans'”. The Telegraph. Приступљено 2013-07-18.
- ^ Ball, Norman R.; Vardalas, John N. (1993), Ferranti-Packard: Pioneers in Canadian Electrical Manufacturing, McGill-Queen's Press, ISBN 978-0-7735-0983-2
- ^ „FP-6000 -- From DATAR To The FP-6000”. ieee.ca. Архивирано из оригинала 2019-04-04. г. Приступљено 2021-06-28.
- ^ „computer keyboard”. TheFreeDictionary.com. Приступљено 2018-06-26.
- ^ „Keyboard and mouse basics | nidirect”. www.nidirect.gov.uk (на језику: енглески). 2015-12-04. Архивирано из оригинала 07. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-21.
- ^ „What is digitizing tablet? Webopedia Definition”. www.webopedia.com. септембар 1996.
- ^ Dimond, Tom (1957-12-01), „Devices for reading handwritten characters”, Papers and discussions presented at the December 9-13, 1957, eastern joint computer conference: Computers with deadlines to meet on XX - IRE-ACM-AIEE '57 (Eastern), IRE-ACM-AIEE '57 (Eastern), Proceedings of Eastern Joint Computer Conference, стр. 232—237, ISBN 9781450378628, S2CID 17961928, doi:10.1145/1457720.1457765, Приступљено 2008-08-23
- ^ „An Historical Timeline of Computer Graphics and Animation”. Архивирано из оригинала 2007-06-29. г. Приступљено 2007-09-19.
- ^ Engelbart, Douglas C. (март 1967), Display-Selection Techniques for Text Manipulation, IEEE Transactions on Human Factors in Electronics, стр. 5—15, Приступљено 2013-03-26
- ^ „Scan to a Flash Drive or Memory Card From a PIXMA MP560”. support.usa.canon.com. Canon Knowledge Base. Приступљено 22. 4. 2022.
- ^ Sachs, J. (2001-02-01). „Scanners and how to use them” (PDF). Digital Light & Color. Приступљено 2015-11-08.
- ^ Alapetite, A. (2010). „Dynamic 2D-barcodes for multi-device web session migration including mobile phones.” (PDF). Personal and Ubiquitous Computing. 14 (1): 45—52. S2CID 10202670. doi:10.1007/s00779-009-0228-5.
- ^ Thomas, David; Orland, Kyle; Steinberg, Scott (2007). The Videogame Style Guide and Reference Manual (PDF). Power Play Publishing. стр. 21. ISBN 9781430313052. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 9. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ Lu, William. „Evolution of Video Game Controllers” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 8. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ „Slashphone Article”. 2006-04-20. Архивирано из оригинала 2008-11-20. г. Приступљено 2008-11-12.
- ^ „A Critical History of Computer Graphics and Animation”. Архивирано из оригинала 2009-05-05. г. Приступљено 2009-05-04.
- ^ „The Computer Desktop Encyclopedia (entry for Light Pen)”. Приступљено 2009-05-04.
- ^ Cowan, Michael (2018). „Interactive media and imperial subjects: Excavating the cinematic shooting gallery”. NECSUS. European Journal of Media Studies. 7 (1): 17—44. doi:10.25969/mediarep/3438.
- ^ Teger, Daniel; Rogowski, Scott; Dinerman, Julie; Ramkishun, Kevin (13. 5. 2011). „DuckFeed: An Embedded Take on Duck Hunt Columbia University, Spring 2011 CSEE 4840: Embedded System Design” (PDF). стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2018. г. Приступљено 21. 1. 2015.
- ^ McVeigh, Daniel (2000). „An Early History of the Telephone: 1664–1866: Robert Hooke's Acoustic Experiments and Acoustic Inventions”. Архивирано из оригинала 2003-09-03. г.
- ^ Paul J. Nahin (2002). Oliver Heaviside: The Life, Work, and Times of an Electrical Genius of the Victorian Age. JHU Press. стр. 67. ISBN 9780801869099.
- ^ Bob Estreich. „David Edward Hughes”. Архивирано из оригинала 2019-11-01. г. Приступљено 2013-12-30.
- ^ „David Hughes”. Приступљено 2012-12-17.
- ^ „Low-cost, high-speed SGI Indy comes with camera”
. Machine Design. св. 65 бр. 16. 13. 8. 1993. стр. 84. ProQuest 217148786. Архивирано из оригинала 13. 7. 2021. г. Приступљено 5. 3. 2021 — преко ProQuest.
- ^ DB (22. 7. 1993). „Video input becoming workstation standard.”. Electronic Design. св. 41 бр. 15. стр. 30. ISSN 0013-4872. Архивирано из оригинала 19. 8. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2021 — преко EBSCO.
- ^ „LCD monitors outsold CRTs in Q3, says DisplaySearch”. Electronic Engineering Times. 2004-12-09. Приступљено 2022-10-18.
- ^ „Difference Between TV and Computer Monitor | Difference Between”. www.differencebetween.net (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-15.
- ^ „Difference Between laptop and Computer Monitor | Difference Between”. www.technologyrental.com.au (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-27.
- ^ „THE ULTIMATE PROJECTOR BUYING GUIDE”. ProjectorScreen.com. ProjectorScreen.com. Приступљено 27. 4. 2022.
- ^ Needham, Joseph. Science and Civilization in China, vol. IV, part 1: Physics and Physical Technology (PDF). стр. 122—124. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-07-03. г. Приступљено 2016-08-30.
Литература[уреди | уреди извор]
- Roch, Axel. „Fire-Control and Human-Computer Interaction: Towards a History of the Computer Mouse (1940–1965)” (PDF). Mindell, David. Massachusetts Institute of Technology, Program in Science, Technology, and Society. Архивирано (PDF) из оригинала 2021-06-28. г. Приступљено 2021-08-24. (11 pages) (NB. This is based on an earlier German article published in 1996 in Lab. Jahrbuch 1995/1996 für Künste und Apparate (350 pages) by Kunsthochschule für Medien Köln mit dem Verein der Freunde der Kunsthochschule für Medien Köln; de in Cologne, Germany. ISBN 3-88375-245-2.)
- Pang, Alex Soojung-Kim (2002). Candland, Kevin, ур. „Mighty Mouse – In 1980, Apple Computer asked a group of guys fresh from Stanford's product design program to take a $400 device and make it mass-producible, reliable and cheap. Their work transformed personal computing.”. Stanford Magazine. Stanford, California, USA: Stanford Alumni Association, Stanford University. Архивирано из оригинала 2021-08-24. г. Приступљено 2021-08-23.
- „MB-54VP”. ArtOfHacking.com. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г.
- „NX586”. ArtOfHacking.com. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г.
- „Motherboards”. Artofhacking.com. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г.
- „PCI Mechanical Working Group ECN: Low Profile PCI Card” (PDF). Pcisig.com. Приступљено 2012-11-17.
- „Add-on boards and HATs”. GitHub. Raspberry Pi Foundation. Приступљено 19. 6. 2020.
- Edwin D. Reilly, Milestones in Computer Science and Information Technology, Greenwood Publishing Group. 2003. ISBN 1573565210. стр. 14.</ref><ref>„Apple Didn't Revolutionize Power Supplies”. Приступљено 11. 10. 2017.
- Torres, Gabriel (2008-03-15). „How Much Power Can a Generic 500 W Power Supply Really Deliver?”. Hardwaresecrets.com. Архивирано из оригинала 2008-05-11. г. Приступљено 2009-03-28. „Our generic 500 W power supply died when we tried pulling 275 W from it, so the maximum amount of power we could extract was 250 W – half the labeled amount!”
- „Anatomy of Switching Power Supplies”. Hardware Secrets. Архивирано из оригинала 2015-04-10. г.
- „EPS12V Power Supply Design Guide, v2.92” (PDF). enermax.cn. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 12. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2022.
