Перлит

Лична карта:
Име: челик; Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.; Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години);
Физичко-хемијске особине:
Специфична тежина: 7850 kg/m³;
Алотропске модификације железа:
α-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); γ-железо (ПОВЦК — Површински центрирана кубна решетка); δ-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); ξ-железо (ХГР — Хаксагонална густосложена решетка);
Микроконституенти у челику и гвожђу:
	Аустенит; ; Бeинит; Мартензит; ; Цементит (Fe-карбид; Fe3C); Ледебурит (еутектичка фаза са 4,3% угљеника; карактеристична само за гвожђе); ; Ферит; ; Перлит;

Перлит је ламеларни микроконституент у микроструктури очврслог челика настао путем еутектоидене реакције.

Структура и особине[уреди | уреди извор]

Фино ламеларна структура настала кооперативним растом ферита и цементита приказана је на слици 2. Концентрациони опсег настанка перлита је од 0,02% до 6,67% (масених %). Еутектоидна тачка налази се на температури од 723°C и концентрацији од 0,80% угљеника. До концентрације од 4,3% угљеника перлит се појављује у микроструктури као независан микроконституент. У опсегу концентрација од 4,3% до 6,67% (масених %) угљеника појављује се унутар Ледебурита 2. На слици 1 је приказан схематски приказ издвајања перлита из аустенита.