Перо Попивода

С Википедије, слободне енциклопедије
перо попивода
Перо Попивода
Лични подаци
Датум рођења(1916-09-12)12. септембар 1916.
Место рођењаЉешев Стуб, код Цетиња,  Краљевина Црна Гора
Датум смрти1979.(1979-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (62/63 год.)
Место смрти Совјетски Савез
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаВојска Краљевине Југославије
НОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
Совјетска армија
Чингенерал-мајор

Одликовања
Орден партизанске звезде са златним венцем Партизанска споменица 1941.
* (сва одликовања одузета су
му 1948.)

Перо Попивода (Љешев Стуб, код Цетиња, 19161979), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор совјетске авијације.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1916. године у селу Љешев стуб, код Цетиња и потиче из племена Бјелице.

Пре Другог светског рата радио је као војни чиновник официрског ранга у Ратној морнарици Југословенске војске.

По избијању Другог светског рата, 1941. године прикључио се Народноослободилачкој војсци Југославије. Најпре је био заменик команданта Ловћенског батаљона за операције у Санџаку, а потом интендант Главне интендуре Врховног штаба.

Новембра 1942. године је са групом војних руководилаца, од стране Врховног штаба НОВ и ПОЈ био упућен у Словенију, где је обављао дужности:

Године 1944. унапређен је у чин пуковника, а по преласку у Србију, постављен је за команданта 22. српске дивизије.

После завршетка рата, 1945. године био је упућен у Совјетски Савез где је две године провео на школовању. За време школовања оженио се Киром Глигорјевном, ћерком совјетског генерала и са њом добио сина.

По повратку у Југославију постављен је за начелника Оперативне управе Ратног ваздухопловства и унапређен у чин генерал-мајора.

Године 1948. после доношења Резолуције Информбироа и заоштравања односа између Југославије и Совјетског Савеза, одлучио се да емигрира у Совјетски Савез. Дана 16. августа, са земунског аеродрома је школским авионом Поликарпов По-2 одлетео за Румунију. Спустио се код Темишвара и другим авионом одлетео за Москву, док је овај авион враћен Југословенској армији.

По доласку у Москву, примљен је у Совјетску армију и признат му је чин генерал-мајора авијације.

Био је носилац је Партизанске споменице 1941. и Ордена партизанске звезде, којих је лишен 1948. због дезертирања из Југословенске армије. Носилац је и више совјетских одликовања.

Умро је 1979. године у Совјетском Савезу.

Године 1951. његов брат Владо је поновио његов потез и заједно са још тројицом чланова посаде, авионом пребегао из Југославије.

Литература[уреди | уреди извор]