Петар Џаџић

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Џаџић
Лични подаци
Датум рођења(1929-09-18)18. септембар 1929.
Место рођењаБитољ, Краљевина СХС
Датум смрти31. јул 1996.(1996-07-31) (66 год.)
Место смртиБеоград, СРЈ

Петар Џаџић (Битољ, 18. септембар 1929[1] — Београд, 31. јул 1996) био је српски књижевни критичар, дописни члан САНУ.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Битољу. Гимназију је завршио у Пожаревцу 1948. године, а Филозофски факултет у Београду. [1]Докторирао је на тему из стваралаштва Иве Андрића. Као критичар јавио се крајем педесетих година. Залагао се за нове, модернистичке струје у српској књижевности, у опреци са тада владајућим социјалним реализмом, који је био у служби идеологије Комунистичке партије. Био је главни уредник студентског листа Видици, а потом покретaч и уредник утицајног часописа Дело,[2] који је промовисао и бранио модернизам у књижевности. Као писац дневне критике, сматрао је да новинска критика треба да се бави не само приказивањем књижевних дела, већ и њиховим вредновањем. Писао је критике за НИН, Политику и Телевизију Београд. Радио је као уредник у издавачкој кући Просвета. [1]Био је дописни члан САНУ. Текстови су му превођени на француски, руски, енглески, хинду, шпански, италијански, мађарски, јапански и друге језике.

Добитник је више књижевних награда, као што је Октобарска награда за студију „Бранко Миљковић или неукротива реч“; „Ђорђе Јовановић“ за књигу „Критике и огледи“; „Милан Богдановић“ за приказ књиге „Пешчаник“ Данила Киша.[2]

Умро је 31. јула 1996. године у Београду и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.[3]

Некомплетна библиографија[уреди | уреди извор]

  1. Иво Андрић, есеј (1957)
  2. Из дана у дан (1962)
  3. Бранко Миљковић или неукротива реч (1965)
  4. Критике и огледи (1973)
  5. О Проклетој авлији (1975)
  6. Критика и време (1975)
  7. Из дана у дан II (1976)
  8. Простори среће у делу Милоша Црњанског (1976)
  9. Храстова греда у каменој капији - митско у Андрићевом делу (1983)
  10. Homo Balcanicus, homo heroicus (1987)
  11. Нова усташка држава? (1990)

Саставио је антолигије:[1]

  1. Послератна српска приповетка (1960)
  2. Критичари о Андрићу (1962)
  3. Време непролазно (антологија разне прозе, 1966)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 175. 
  2. ^ а б в „ПЕТАР ЏАЏИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 25. 1. 2022. 
  3. ^ „Рођен је књижевник, књижевни критичар и академик Петар Џаџић”. srpskilegat.rs. Приступљено 25. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Џаџић&oldid=27344505”