Петар Лаловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Лаловић
Петар Лаловић
Датум рођења(1932-07-08)8. јул 1932.
Место рођењаСуботицаЈугославија
Датум смрти2. новембар 2015.(2015-11-02) (83 год.)
Место смртиБеоградСрбија

Петар Лаловић (Суботица, 8. јул 1932Београд, 2. новембар 2015) био је српски филмски редитељ, сценариста и сниматељ. Лаловић је снимио преко 200 документарних филмова.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Завршио је позоришну и филмску академију у Загребу, а дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду.

Направио је преко 200 документарних филмова у којима је сценариста, редитељ и сниматељ. Такође је снимао игране филмове и ТВ серије. Лаловићева преокупација су снимање метафоричних филмова о природи, за које је освојио преко 150 награда како у бившој Југославији тако и у иностранству. Дугометражни филм Птице које не полете је добио више од 20 награда, укључујући четири Гранд Прија у Европи. Међутим, филмска критика и биоскопска публика сматра да је његов највећи успех био са документарним филмовима Последња оаза и Свет који нестаје из 1987. године.[2]

Лаловић је током 2011. године снимао филм Београдска оаза — његов двестоти филм који је урадио.[3]

Преминуо је 2. новембра 2015. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[4]

Филмске режије[уреди | уреди извор]

Филмови које је режирао Петар Лаловић
Год. Назив Жанр Награда
1983. Последња оаза
1985. Крпељ
1987. Свет који нестаје
1997. Птице које не полете
2009. Како се може продати небо и топлина земље
2012. Београдска оаза

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]