Петар III Фјодорович

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар III Фјодорович
Лични подаци
Датум рођења(1728-02-21)21. фебруар 1728.
Место рођењаКил, Шлезвиг-Холштајн
Датум смрти17. јул 1762.(1762-07-17) (34 год.)
Место смртиРопша, Руска Империја
Породица
СупружникКатарина Велика
ПотомствоПавле I Петрович, Ана Петровна
РодитељиКарл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа
Ана Петровна
ДинастијаРоманов
ПретходникЈелисавета I Петровна
НаследникКатарина Велика

Петар III Фјодорович (рус. Пётр III Фёдорович; Кил, 21. фебруар 1728 — Ропша, 17. јул 1762) био је руски император. Владао је само 186 дана, након чега је убијен у завери.

Био је син Ане, кћерке Петра Великог и Карла Фридрика, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа. Одгајен је као Немац, живео је у Немачкој преузевши војводску титулу након смрти свога оца.

Жена му је године 1745. постала војвоткиња Софија Августа од Анхалт-Зербста, која је након удаје за њега прешла у православље и узела име Катарина. Као одлучна и интелигентна, учествовала је у политичким и дипломатским играма много активније од свог супруга.

Године 1742. проглашен је наследником царице Јелисавете. Након њене смрти, децембра 1761, постао је цар. У то доба је вођен Седмогодишњи рат (1756—1763), у ком је Русија ратовала против Пруске. Петар, који се дивио пруском владару Фридриху II, прекинуо је рат и маја 1762. у Санкт Петербургу потписао мир, којим је Русија вратила Пруској раније освојене територије. Планирао је да у савезништву са Пруском крене у рат против дотадашњих савезника, Аустрије и Француске.

У унутрашњој политици, давао је повластице племству и потискивао (ионако слаб) утицај цркве. Дао је право земљопоседницима да кметове по својој вољи пресељавају са једног имања на друго. Положај кметова тиме се значајно погоршавао и постао је близак положају робова. Ослободио је племиће обавезе да служе држави у администрацији или војсци, коју је наметнуо његов деда Петар Велики, осим у време рата. Започео је секуларизацију црквених имања, коју је Катарина Велика наставила.

Заокрет у спољној политици је довео до побуне војних заповедника, на чије чело је стала Катарина. У дворском удару свргнут је с власти, затворен и ускоро убијен. Катарина је завладала као царица Катарина II Алексејевна.

Неколико година након његове смрти, у Црној Гори је Шћепан Мали прогласио себе царом Петром III, који је успео да побегне из тамнице. Исто је поступио и вођа козачког устанка 1773—1775 Јемељан Иванович Пугачов.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фридрих III, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
8. Christian Albert, Duke of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Елизабета од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
4. Фридрих IV, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фредерик III Дански (=22)
 
 
 
 
 
 
 
9. Фредерика Амалија од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (=23)
 
 
 
 
 
 
 
2. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Карл X Шведски
 
 
 
 
 
 
 
10. Карл XI од Шведске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Хедвиг Елеонора од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
5. Хедвиг Софија од Шведске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Фредерик III Дански (=18)
 
 
 
 
 
 
 
11. Улрика Елеонора Данска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (=19)
 
 
 
 
 
 
 
1. Петар III Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Михаил I Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
12. Алексеј I Романов
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Јевдокија Стрешнева
 
 
 
 
 
 
 
6. Петар Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Кирил Наришкин
 
 
 
 
 
 
 
13. Наталија Наришкина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Anna Leontievna Leontieva
 
 
 
 
 
 
 
3. Ана Петровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Samuel Skowroński
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Катарина I Алексејевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Elisabeth Moritz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Руски императори
1762.