Петровац на Млави

Петровац на Млави
Петровац на Млави;
	Завичајни музеј Петровац на Млави
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Петровац на Млави
Становништво
— 2022.	6.958
Географске карактеристике
Координате	44° 22′ 22″ С; 21° 25′ 05″ И / 44.372833° С; 21.418166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	348 m
	Петровац на Млави Петровац на Млави на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12300
Позивни број	012
Регистарска ознака	ПТ

Петровац на Млави је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 6.958 становника. До 2007. године званичан назив насеља је био Петровац (Сл. гласник Републике Србије 129/07).

Удаљен је 116 km од Београда, а саграђен 1859. године, по наређењу кнеза Милоша Обреновића, и коју му надене назив по његовом пријатељу, а на захтев мештана села Свине, крајинском војводи и касније државном саветнику Милутину Петровићу Ери, млађем брату Хајдук Вељка Петровића. У Петровцу на Млави се родио један од најпознатијих српских духовника архимандрит Тадеј.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Град се налази у долини реке Млаве. На подручју града се укрштају важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву. Петровац се налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на Млави на једној са Пожаревцом и ауто-путем Београд-Ниш, на другој страни.

Град Петровац на Млави, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здравствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом.

Школство[уреди | уреди извор]

У општини Петровац на Млави мрежу школских установа чини 8 осмогодишњих матичних школа које су лоциране у Петровцу и селима Шетоње, Велико Лаоле, Буровац, Мелница, Рашанац, Рановац и Орешковица са 25 подручних одељења и Средња школа Младост - Гимназија општег смера са одељењима Трговачке и Економске школе.

У Петровцу на Млави постоји једна предшколска установа-Дечји вртић „Галеб“ који спроводи заштиту деце од 18 месеци до предшколског узраста.

Култура[уреди | уреди извор]

Носилац културно-уметничких активности је Културно-просветни центар у Петровцу на Млави. Културне манифестације се организују у згради Гимназије и Дому културе. У граду постоји и биоскоп „Дело“.

Петровац на Млави има Народну библиотеку „Ђура Јакшић“ и Завичајни музеј са археолошким одељењем, одељењем за историју уметности и одељењем за етнологију.

Постоји и Удружење ликовних уметника Петровац (УЛУП) које ликовне ствараоца са територије општине, а делује и Клуб књижевника „Орфеј са Млаве“, са седиштем у селу Каменову.

У Петровцу на Млави живи велики број књижевника од којих су шесторица чланови Удружења књижевника Србије (УКС). Међу њима је најпознатији професор књижевности Мирољуб Милановић, аутор неколико књига прозе и књиге Пола века ћутања за коју је добио престижну књижевну награду Госпођин вир Центра за културу Пожаревац.

У оквиру Културно-просветног центра ради и Позориште, основано 1908. године, које од 1950. године носи назив Позориште Бата Булић по Драгољубу Бати Булићу, правнику и револуционару, који је између два рата дао велики допринос раду позоришта.

У граду се налази црква Вазнесења Господњег.

Становништво[уреди | уреди извор]

У насељу Петровац на Млави живи 6334 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 2753 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Иако општина Петровац припада групи депопулацијских подручја, у самом насељу Петровац на Млави број становника расте.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	4.327
1953.	4.673
1961.	5.261
1971.	6.231
1981.	7.383
1991.	7.728	7.109
2002.	7.851	8.772
2011.	7.447

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	7.475	95,21%
Власи	57	0,72%
Македонци	35	0,44%
Хрвати	27	0,34%
Црногорци	22	0,28%
Роми	21	0,26%
Румуни	19	0,24%
Југословени	18	0,22%
Муслимани	9	0,11%
Мађари	6	0,07%
Словаци	4	0,05%
Словенци	3	0,03%
Чеси	2	0,02%
Руси	2	0,02%
Бугари	2	0,02%
Украјинци	1	0,01%
Немци	1	0,01%
непознато	103	1,31%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	28	33
80+	53	101
75—79	106	202
70—74	154	246
65—69	189	218
60—64	193	225
55—59	187	222
50—54	339	354
45—49	311	317
40—44	245	285
35—39	240	283
30—34	240	263
25—29	276	262
20—24	266	277
15—19	260	265
10—14	239	209
5—9	212	195
0—4	194	162
Просек :	38,5	41,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.305	1.411	1.657	2.086	2.482	2.555	2.753

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	644	644	552	534	208	129	27	12	3	0	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.087	920	1.879	135	147	6
Женски	3.553	741	1.915	594	296	7
УКУПНО	6.640	1.661	3.794	729	443	13

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.577	112	0	5	321
Женски	1.378	64	0	2	218
УКУПНО	2.955	176	0	7	539
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	53	84	311	60	64
Женски	18	5	276	71	23
УКУПНО	71	89	587	131	87
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	10	64	126	70	107
Женски	21	37	74	112	346
УКУПНО	31	101	200	182	453
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	63	1	0	126
Женски	51	4	0	56
УКУПНО	114	5	0	182

Привреда[уреди | уреди извор]

Општина Петровац на Млави је дуги низ година имала статус недовољно развијених подручја. Обележја неразвијености проистичу превасходно из недовољно разуђене привредне структуре. Високо учешће у формирању друштвеног производа има примарни сектор, а знатно мањи секундарни и терцијални. Индустријализација је започета са великим закашњењем и спроведена је у скромној мери па је изграђен скроман број предузећа.

Сви главни путни правци пролазе кроз подручје самог града што омета саобраћајне токове и угрожава виталне функције града.

У самом граду водопривредна инфраструктура је развијена. Кроз цео град је регулисано корито реке Млаве. Долином Млаве од Петровца на Млави до Рашанца урађена је каналска мрежа за одводњавање. На истој мрежи изградњом пумпи и брана могућа је реализација система са наводњавање.

Основни проблеми из области комуналне инфраструктуре са којима је суочена општина су питање водоснабдевања и депоновања отпада. Градски водовод изграђен 1973. године снабдева се водом из красног извора у селу Шетоње. У водоснабдевању су присутни одређени проблеми јер потребе превазилазе капацитет водовода, а није изграђено ни постројење за прераду воде. Град Петровац на Млави има изграђену примарну и секундарну канализациону мрежу дужине 15 километара којом је обухваћено око 80% домаћинстава. Отпадне воде се изливају у Млаву и загађују је.

Градска депонија се налази поред пута Петровац на Млави-Добрње, ван града на површини од око 70 ари и намењена је за одлагање смећа из домаћинства. На њој више нема простора за депоновање отпада, па је нужно обезбедити земљиште за проширење. За припрему земљишта и нове парцеле, као и за санирање и рекултивација постојеће потребна су знатна материјална средства што је уједно и највећи проблем.

У Петровцу на Млави ради топлана капацитета 60.000 m² животних простора, али је сада у функцији 2/3 капацитета.

У граду постоје зелена и сточна пијаца. На удаљености од 2-3 километра налазе се 2 гробља сеоског типа без капеле, а урађен је урбанистички пројекат за изградњу новог гробља на новој локацији и започети су радови на изградњи капеле у самом Петровцу.

У граду је уређен парк на око 5 хектара и обала Млаве са уређеним кејом на левој обали Млаве између 2 велика моста и шеталиштем на десној обали од пешачког до Жабараског моста.

Познати Петровчани[уреди | уреди извор]

Зоран Дашић - признати српски уметник, књижевник, музичар, композитор, текстописац, гитариста, тамбураш и вођа групе "Легенде"
Тадеј Штрабуловић, српски архимандрит.
Сава Ристић, српски архимандрит.

Информисање[уреди | уреди извор]

У општини ради: Радио-телевизија „Млава-медија“ са сопственим радио и ТВ програмом, Радио-телевизија „Руф“ која програм емитује и преко интернета, Радио Петровац. Од почетка 2013. године, у Петровцу се може пратити и програм телевизије Лаки која у свим кабловским системима емитује програм за подручје централне и источне Србије као и на интернету.

Здравствена и социјална заштита[уреди | уреди извор]

Здравствену заштиту организује и спроводи Здравствени центар Петровац, у чијем саставу раде Дом здравља и болница општег типа.

Социјалну заштиту организује и спроводи Центар за социјални за општине Петровац на Млави и Жагубица.

Спорт[уреди | уреди извор]

У општини Петровац на Млави физичка култура је изузетно развијена. Најзаступљенији је фудбал. Већина насеља има фудбалске клубове. ФК „Слога“ из Петровца на Млави се такмичи у Првој лиги ФСС од такмичарске 2013/14. године. У Петровцу на Млави постоји фудбалски стадион капацитета 2500 гледалаца, отворени стадион малих спортова у оквиру Гимназије и спортска хала капацитета 1.500 седишта која носи име Драгутин Томашевић, по маратонцу и једном од првих српских олимпијаца. У граду постоји 3 рукометна клуба и то 1 мушки (Слога) и 2 женска (ЖРК Слога и ЖОРК), кошаркашки клуб, шаховски клуб, боди билдинг клуб, Клуб борилачких вештина Петровац и 2 тениска клуба.